Severna Koreja je postala kosmička sila u decembru 2012. zahvaljujući svojoj trostepenoj raketi 'Inha' (na Zapadu je zovu 'Taepodong-2'), ispred svog večitog rivala Južne Koreje za nekoliko meseci. No, kosmičke ambicije Kim Čen-Ina nisu bile ograničene na slanje nekoliko malih satelita u nisku orbitu. Neposredno nakon toga vlada je najavila stvaranje nove kosmičke agencije koja je krštena kao NADA (NationalAerospace Development Administration; na korejskom, to je Kukgaujugaebalkuk, odn. 국가우주개발국).
Logo agencije. Na zapadu ih kritikuju da su pekopirali Nasin znak.
Vrlo se malo zapravo zna o Severnoj Koreji, a i ono malo što mislimo da znamo potiče iz kuhinje zapadnih medija. Ne znamo tačno ni kako živi običan stanovnik, a kamoli nešto o vojsci ili kosmičkom programu. Ono što se zna, to je da je tamo 80-ih godina osnovan Korejski komitet za kosmičku tehnologiju, KCST (kor. 조선우주공간기술위원회), a predstavljao je resor Biroa za navođenu artiljeriju Korejske narodne armije kojim je komandovao tadašnji ministar vojni. Malo ljudi se danas seća da su Korejanci još 2009. bili jedni od zemalja potpisnica međunarodnog Sporazuma o miroljubivom korišćenju kosmosa i tela solarnog sistema.
Do 2011. Severna Koreja je uspela da napravi dve satelitske lansirne rampe: Tonhe i Sohe, za koje i Južna Koreja i Amerika tvrde da su samo paravan za testiranja vojnih balističkih projektila. Koreja je do danas lansirala četiri rakete sa satelitima, ali samo poslednje dve su bile uspešne.
Trostepena raketa 'Unha-3' na rampi 2012. Čitava raketa, a posebono prvi stepen i motori, predstavljaju uvećan sovjetski taktički projektil 'Skad'.
Prema službenoj izjavi, Kukgaujugaebalkuk, ili jednostavnije NADA, stavila je sebi u cilj da 'primeni u praksi ideju i načelo vlade Demokratske Republike Severne Koreje za razvoj svemira u miroljubive svrhe'. Na logotipu se nalazi stilizovano sazvežđe Malog medveda (u njegovom 'repu' je Severnjača), očito da bi 'odražavalo volju kosmičkih naučnika iz Demokratske Republike Severne Koreje da veličaju Koreju Kim Ir Sena i Kim Čen Ina[1] kao kosmičke sile'. NADA je osnovana sa ciljem da bude odgovorna za koordinaciju napora zemlje da izbaci naučne i meteorološke satelite u orbitu i služi kao veza s međunarodnom zajednicom.
Sličnost između logotipa je zapanjujuća. Čini se da i font i sam logo nove kosmičke agencije direktno podseća na Nasu, nešto sasvim, recimo, neobično obzirom na zemlju iz koje dolazi. (space.com).
Severna Koreja je prvi put pokušala sama da lansira satelit još 1998. godine, kada je lansirala tehnološki demonstrator, raketu na tečno gorivo 'Pektusan-1' (kor. 백두산 1호; na zapadu poznata kao 'Taepodong 1'), modifikovanu domaću raketu srednjeg dometa 'Nodon', sa drugim stepenom preuzetim od sovjetskog projektila 'Skad'. Raketa nije uspela da izbaci svoj tovar od 6 kg u orbitu[2], a Severna Koreja je tada odlučila da suspenduje sva probna lansiranja sve dok snažnija raketa ne bude u službi. Tokom poslednje decenije proškog veka razvijena je trostepena raketa 'Inha' (kor. 은하, 'Mlečni put', ili na eng. 'Unha'). Prvi stepen je imao 4 motora i bazirao se na raketi 'Nodon' (zapravo modifikaciji sovjetskog projektila 'Skad-D'), dok se za drugi stepen veruje da je bio verzija podmorničkog projektila R-27 (SS-N-6 'Serb'), takođe sovjetske proizvodnje (treći stepen je verovatno bio kopija iranskog II stepena rakete 'Safir'). Generalni sekretar NAO, Jap de Hoop Sheffer je osudio lansiranje, nazvavši ga 'krajnje provokativnim i suprotno rezoluciji 1718 Saveta bezbednosti koja zabranjuje Koreji proizvodnju i lansiranje balističkih raketa'. Obama je rekao da Koreja sa svojim raketama predstavlja opasnost za region severnoistočne Azije i za međunarodni mir.
Nakon tri neuspešna pokušaja u 2006, 2009. i 2012, Severna Koreja je uspela da u decembru 2012. godine lansira 'Inhu-3' u orbitu i 9,5 minuta od starta stavi mali satelit za vezu 'Kvanmjonson 3'. Time je Severna Koreja postala 10. zemlja u svetu koja je uspelada stigne u orbitu sopstvenom raketom, nadmašivši Južnu Koreju.
Lansiranje severnokorejske rakete 'Inha 3'.
O vremenu lansiranja nije bio obavešten ni najveći saveznik, Kina.
Lansiranje 'Inha 3'
6. februara 2016. svet se uskomešao jer je objavljeno da je 'mali iz Koreje' izveo četvrti nuklearni test (lokalni mediji su objavili da je uspešno testirana hidrogenska bomba 'radi samoodbrane od Amerike'). Još se zemljotresi u regionu nisu stišali kada je javljeno da je već sutradan lansiran izviđački satelit 'Kvanmjonson 4'(kor. 광명성4호), navodno u čast rođendana vođinog oca (mnogi sumnjaju namerno, jer je u Kini počinjala Nova Godina a u Americi finale u njihovom futbalu). Amerikanci iz Strateške komande su odmah javili da je procenjeno da satelit ima oko 200 kg i da se nalazi u stabilnoj orbiti. Kasnije su Korejanci tvrdili da su napravili 2513 orbita i poslali kući oko 700 slika, ali zapad je to sa ciničnim osmehom demantovao. Zato su se neprijatno iznenadili kada su u maju 2017. dobili satelitske fotografije lansirnih rampi američkog sistema THAAD u Južnoj Koreji. Opet je Zapad usplahireno protestvovao, a Kina i Rusija pozivali na uzdržanost.
Poslednje što se čulo o korejskom kosmičkom programu bila su dva lansiranja u avgustu i septembru 2017. Nijedan detalj nisam našao, sem da je za lansiranje korišćena u to vreme nova balistička raketa 'Hvason-12' (kor. 화성 12).
Bez obzira na podsmehe Amerike i moćnih komšija, istina je da Severna Koreja ima svoj svemirski program sa svojim ciljevima. Njegova tehnička i materijalna sredstva su zasigurno vrlo ograničena, ali bi bilo pogrešno zanemariti napredak koji je ova mala zemlja postigla poslednjih godina. Niko ne sumnja da Severna Koreja, poput Irana, koristi svemirski program kao izgovor za razvoj tehnologija povezanih sa interkontinentalnim balističkim raketama, pokušavajući tako da izbegne direktnu konfrontaciju s međunarodnom zajednicom (veruje se da je Severna Koreja razvila rakete 'Inha' uz iransku pomoć). No, bez obzira na njegovo poreklo, zanimljivo je da se kao rezultat ovog napora može pojaviti civilni kosmički program s više aplikacija. I, uzimajući u obzir duboki stepen međunarodne izolacije ove nacije nametnut od strane SAD, biće zanimljivo i sa socijalnog i sa tehnološkog aspekta posmatrati dalji razvoj.
Prvi severnokorejski satelit, 'Kvanmjonson 3-2'
[1] Ovako se zapravo čitaju imena velikih Kim Il Sunga i Kim Džong Ila.
[2] Raketa duga skoro 26 metara je na užas Japanaca i Amerikanaca preletela Japan na visini od 200 km a ostaci III stepena su pali na oko 4000 km od rampe. Analitičari su javili da bi raketa verovatno mogla da ima domet od 5900 km.
Teret je bio prvi njihov satelit 'Kvanmjonson-1', težak 6-170 kg, a kažu da je podsećao na prve kineske satelite. Izgleda da je satelit stigao do orbite ali da je ubrzo pao.
