Zvezda neaktivnaZvezda neaktivnaZvezda neaktivnaZvezda neaktivnaZvezda neaktivna
 

(Антон Николаевич Шкáплеров)

Skaplerov

Komandant kosmičkog broda "Sajuz TMA-15M" Anton Škaplerov je veteran sa MKS-a. Obavio je dva kosmička leta ukupnog trajanja tačno 365 dana. Za vreme prve misije jedanput je izašao u otvoreni kosmos i tamo "nakupio" nešto više od šest časova.

Rodio se 20. februara 1972. u Sevastopolju, na Krimu. Tamo je završio osnovnu i srednju školu. Učio je na Černigovskom višem vojno avijacionom učilištu (VVAU) od 1989. do 1992, posle čega je prebačen na Kačinsko VVAU gde je diplomirao sa odličnim 1994. i dobio zvanje "pilot-inženjer". Tri godine kasnije diplomirao je na Vazduhoplovnoj akademiji "Žukovski" na fakultetu "Leteći aparati", na katedri "Projektovanje i ispitivanje letećih aparata". Konačno, 2010. diplomirao je na Ruskoj akademiji državnih poslova. Zanimljivo je da je dok je bio na drugoj godini akademije "Žukovski" 1995. proveo dve nedelje na medicinska ispitivanja u okviru selekcije 12. grupe kandidata-kosmonauta, ali tada nije izabran za kosmonauta.

Škaplerov je počeo vojno-vazduhoplovnu službu 1997. u oblasti Kaluge, postojbini oca kosmonautike Ciolkovskog. Bio je pilot-instruktor akrobatske grupe "Nebeski gusari", leteo je na avionima JK-52, L-39 i MiG-29. Ima ukupan nalet od oko 500 časova. Takodje, obavio je preko 300 padobranskih skokova, a pored toga ima kvalifikaciju "oficir-ronilac" i instruktora padobransko-desantne jedinice.

U maju 2003. Škaplerov postaje kosmonaut-kandidat, da bi dve godine kasnije, u julu 2005. po završetku obavezne obuke dobio status punopravnog "kosmonauta-istraživača".

Pre prvog kosmičkog leta, Škaplerov je dva puta u periodu od jula 2008. do april 2011. bio dubler komandanata misija MKS-23 i MKS-28. Konačno, aprila 2011. imenovan je za člana osnovne posade MKS-29/30 i komandanta kosmičkog broda "Sajuz TMA-22". Ova misija (pozivni znak "Astrej") je započela 14. novembra 2001. a završena je 27. aprila 2012. U sastav posade, pored Škaplerova nalazili su se Anatolij Ivanjišin ("Roskosmos") i Danijel Burbank (NASA). Kao što smo napisali, tada je obavio jednu kosmičku šetnju.

Posle transformacije Centra za obuku kosmonauta septembra 2012. pukovnik Škaplerov je preveden u rezervni sastav Vojno-vazduhoplovnih snaga.

Krajem decembra 2012. Škaplerov je naznačen u osnovnu posadu misije MKS-42/43, skupa sa Italijankom Samantom Kristoforeti (ESA) i astronautom NASA-e Terijem Virtsom. Pre ove misije, posada je provela nekoliko meseci pripremajući se kao rezervna ekipa misije MKS-40/41 koja je završena 10. novembra 2014. povratkom na Zemlju kosmičkog broda "Sajuz TMA-13M" sa Surajevom, Gertsom i Vajzmanom.

Finalna testiranja za misiju MKS-42/43 posada je imala krajem oktobra u Centru za obuku kosmonauta. Sve testove posada je položila sa odličnom ocenom, tako da su Škaplerov, Kristoforeti i Virts zvanično 6. novembra 2014. imenovani za posadu misije MKS-42/43 i kosmičkog broda "Sajuz TMA-15M". Drugi kosmički let Škaplerov je obavio od 24. novembra 2014. do 11. juna 2015. u trajanju od 199 dana, 16 časova i 42 minuta.

Izmedju svoja drugog i trećeg kosmičkog leta, Škaplerov se, kao i nekoliko njegovih kolega, oprobao na političkoj sceni. Kao predstavnik partije "Jedinstvena Rusija" za regiju Sevastopolja učestvovao je maja 2016. na parlamentarnim izborima, ali je osvojio drugo mesto i nije prošao u Rusku Dumu. 

Zanimljivo je da je svoju treću kosmičku ekspediciju Škaplerov trebao da obavi sledeće 2018. godine. Medjutim, usledilo je nekoliko rotacija, tako da je u poslednjoj početkom ove godine, on zamenio kosmonauta Aleksandra Skvorcova koji je zbog povrede privremeno obustavio obuku.

Anton Škaplerov je oženjen Tatjanom Petrovnom. Imaju dve ćerke - Kristinu (rodjena 1995.) i Kiru (2006.).

KOLEKCIJA FOTOGRAFIJA EKSPEDICIJE 55

 

Grujica Ivanović
Author: Grujica Ivanović
Menadžer planiranja električnih mreža u australijskoj kompaniji Ergon Energy, magistar elektrotehnike. Napisao je veliki broj članaka iz oblasti istraživanja kosmosa koji su objavljeni u časopisima "Galaksija", "Front", "Duga", "Planeta", "Astronomija", "Astronomski magazin", Spaceflight i “Vasiona”, i u dnevnim listovima "Politika", "Večernje novosti" i "Srpska reč". Takođe, u časopisu Power Transmission and Distribution objavljuje stručne tekstove iz elektrotehnike. Pre odlaska u Australiju radio je u EPS/"Elektrokosmet", dok je na RTV Priština uređivao televizijske emisije “Horizonti nauke” i “Ekološki krug”. Autor je dve knjige iz kosmonautike: "Kosmički vremeplov" (1997, BIGZ, Beograd) o prvim programima čovekovog leta u kosmos i "Salyut: The First Space Station - Triumph and Tragedy" (2008, Springer-Praxis, London-New York) o tragediji posade prve orbitalne stanice "Saljut". Jedan je od inicijatora projekta prvog srpskog veštačkog satelita "Tesla-1". Član je Britanskog interplanetarnog društva i Instituta inženjera Australije.

Zadnji tekstovi: