eso1521sr-latn — Foto izdanje
27. maj 2015. Ovo je prevod ESO saopštenja za javnost eso1521.
U najsjajnijem delu ove blještave magline pod nazivom RCW 34, mlade zvezde na dramatičan način zagrevaju gas i šire ga kroz predele ispunjene hladnim glasom. Jednom kada usijani vodonični gas dospe do granica gasnog oblaka, on se raspršti u okolni vakuum kao šampanjac iz upravo otvorene flaše – tokom procesa zvanog „champagne flow“. Međutim, ovo mlado zvezdano porodilište ima mnogo više toga da ponudi; sve su prilike da se u okiru jednog oblaka formiralo nekoliko zvezda.
Nova slika koja nam dolazi sa ESO Veoma velikog teleskopa u Čileu prikazuje spektakularni crveni oblak gorućeg vodoničnog gasa, iza mnoštva plavih zvezda. U okviru RCW 34 – lociranog u sazvežđu Južnog neba Vela – krije se grupa masivnih, mladih zvezda i to u najsjajnijem delu oblaka [1]. Ova skupina zvezda ima dramatičan uticaj na maglinu. Kada je gas izložen snažnoj ultraljubičastoj radijaciji – kao što je slučaj u centru ove magline – on postaje jonizovan, što znači da elektroni napuštaju vodonikove atome.
Astrofotografi veoma cene vodonični gas jer sjaji karakterističnom crvenom bojom po kojoj se ističu mnoge magline i čini da mnoge od njih poprime veoma bizarne oblike. Međutim, jonizovani vodonik ima i bitnu astronomsku ulogu: pokazatelj je postojanja zvezdanog porodilišta. Zvezde nastaju iz oblaka gasa koji se urušava i stoga ih ima u velikom broju u oblacima gasa popot RCW 34. Iz ovog razloga, RCW 34 je astronomima veoma interesantna maglina, jer im omogućava proučavanje procesa formiranja zvezda i njihovu evoluciju.
Ogromne količine prašine koje se nalaze unutar magline blokiraju pogled ka dešavanjima unutar zvezdanih porodilišta smeštenim u dubinama ovih oblaka. Maglinu RCW 34 karakteriše visok stepen ekstinkcije, što znači da veliki deo vidljive svetlosti biva apsorbovan pre nego što dospe do Zemlje. Uprkos skrivanju, astronomi mogu da zavire u ova gnezda mladih zvezda uz pomoć infracrvenih teleskopa koji mogu da "vide" i kroz oblake gasa i prašine.
Ako posmatramo predele u okolini crvenih oblaka, možemo uočiti mnoštvo mladih zvezda čije mase su mali deo mase Sunca. Ove zvezde imaju tendenciju da se okupljaju oko starijih, masivnijih zvezda u centru, dok je samo nekolio mladih zvezda raspoređeno u „predgrađu“ oblaka. Ova pojava navela je astronome na zaključak da se u ovom oblaku odigralo formiranje zvezda u nekoliko etapa. Tri džinovske zvezde formirale su se u prvi mah, da bi potom inicirale formiranje manje masivnih zvezda u blizini [2].
Slika je nastala korišćenjem podataka sa FORS instrumenta (FOcal Reducer and low dispersion Spectrograph), na VLT teleskopu, dobijenih tokom ESO posmatračkog programa Kosmički dragulji [3].
Beleške
[1] Maglina RCW 34 je takođe poznata pod imenom Gum 19, a u centru se nalazi sjajna, mlada zvezda V391 Velorum.
[2] Najmasivnije i najsjajnije zvezde imaju veoma kratke živote - koji se mere milionima godina – a manje masivne zvezde imaju duge živote koji mogu da prevaziđu trenutnu starost svemira.
[3] ESO program Kosmički dragulji je inicijativa koja ima za cilj da proizvede slike intrigantnih ili vizuelno primamljivih objekata u svemiru, uz pomoć ESO teleskopa, sa zadatkom da promoviše astronomiju i edukuje širu zajednicu. Ovaj program koristi vreme na teleskopima koje inače ne bi moglo da se potroši na naučna posmatranja. Svi prikupljeni podaci mogu biti korišćeni i u naučne svrhe i dostupni su astronomima kroz naučne arhive Južne evropske opservatorije.
Više informacija
ESO je najistaknutija međunarodna astronomska organizacija u Evropi i najproduktivnija zemaljska opservatorija na svetu. Podržava je 16 zemalja članica: Austrija, Belgija, Brazil, Češka, Danska, Francuska, Finska, Nemačka, Italija, Holandija, Poljska, Portugal, Španija, Švedska, Švajcarska i Velika Britanija. ESO sprovodi vrlo ambiciozan program fokusiran na dizajn, izgradnju i upravljanje najmoćnijim astronomskim opservatorijama na Zemlji, koje će omogućiti značajna naučna otkrića. Takođe, ESO ima vodeću ulogu u promovisanju i organizovanju saradnje u oblasti astronomskih istraživanja. ESO vodi tri jedinstvene posmatračke lokacije u Čileu: La Sija, Paranal i Šahnantor. Na Paranalu, ESO upravlja Veoma velikim teleskopom, najnaprednijim teleskopom na svetu u oblasti vidljive svetlosti, a rukovodi i teleskopima za pregled neba. VISTA radi u oblasti infracrvene svetlosti i najveći je teleskop za pregled neba na svetu, dok je VST najveći teleskop dizajniran da sprovodi pretraživanja neba isključivo u oblasti vidljive svetlosti. ESO je evropski partner na revolucionarnom projektu ALMA, najvećoj astronomskoj opservatoriji današnjice. Na vrhu Sero Armazones, nedaleko od Paranala, ESO gradi 39-metarski Evropski izuzetno veliki teleskop, koji će postati “najveće svetsko oko upereno ka nebu”.
Linkovi
Kontakt
Ivana Horvat
Astronomsko društvo Novi Sad
Petrovaradin, Srbija
Email: Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli.
Richard Hook
ESO Public Information Officer
Garching bei München, Germany
Tel.: +49 89 3200 6655
Mob.: +49 151 1537 3591
Email: Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli.
Connect with ESO on social media
Ovo je prevod ESO saopštenja za javnost eso1521.