Prvi segment Međunarodne orbitne stanice je stigao u orbitu u novembru 1998. Prvi modul su u orbitu odneli Rusi – bio je to modul „Zarja“, lansiran raketom „Proton“. Sve ostale module odneli su Amerikanci spejs-šatlovima. Do sada je stanica izvela preko 101.000 orbita i sve su na visini između 330 i 435 km. Stanica svakog dana pravi 15,5 orbita i sve one imaju isti nagib prema Zemljinom ekvatoru – 51,6 stepeni. Zašto?

Tradicionalno, Nasine rakete lansirane sa Floride ulaze u orbitu sa nagibom („inklinacijom“) od ~28 stepeni (geografska širina Cape Canaverala). Ruske rakete se najčešće ispaljuju iz Kazahstana u orbitu sa nagibom od 51,6 stepen.

Tehnički gledano, kosmičke brodove možemo da pošaljemo u bilo kom pravcu, ali kada lansiramo raketu, trudimo se da iskoristimo prednost brzine koju već imamo usled Zemljine rotacije. Zemlja se najbrže okreće na ekvatoru (oko 1670 km/h) a najsporije na polovima (praktično 0 km/h). Zato je značajno jeftinije lansirati u orbitu čiji je nagib jednak širini lokacije lansirne rampe. Sve drugo zahteva manevar koji troši dragoceno gorivo. Više ga treba ako želimo da skrenemo ka ekvatoru a manje ako želimo ka polovima.

Koliko to košta? Prema Wikipediji, spejs šatlovi su svoj tovarni prostor izdavali naplaćujući $260 po kilogramu (u $ iz 1972.). To bi danas bilo $1.500/kg. Dakle, ako smo imali neki brod težak 20.000 kg, proizilazi da je to koštalo 5,2 miliona dolara iz '72 odn. $30 današnjih miliona. Ali da je lansiranje bilo izvođeno sa Severnog pola, to bi koštalo sigurno još par miliona više.

Elem, kada su se NASA i Roskosmos dogovarali o postavljanju ISS, složili su se da bi bilo mnogo ekonomičnije postaviti je pod nagibom koji odgovara Rusima. Rusi su češće (i jeftinije) lansirali putničke „Sojuze“ i transportne „Progress“ brodove ks ISS, a taj nagib omogućava i mnogo više eksperimenata vezanih za osmatranje Zemlje, jer tako ISS nadleće mnogo više nastanjenih površina.

iss1

Da vidimo sada zašto je odabrano baš 51,6 stepeni. To izgleda malo čudno, ponajpre zato što znamo da Rusi (većinu) svojih lansiranja vrše sa Bajkonura. Ali ako pogledamo gde je Bajkonur na mapi, videćemo da je na geo-širini od oko 46 stepeni.

Međutim, ponekad se dešava da raketa prilikom lansiranja hoće da padne. A ako imaš komšije koje bi mogle da raketu koja pada na njih dožive kao nuklearni napad, mudro je onda pokušati ne leteti iznad komšija tokom uzletanja.

iss2
Kao što se vidi, lansiranje pod uglom od 51,6 stepeni je najmanji nagib orbite koji osigurava da ruske rakete ne lete iznad teritorije Kine sve dok ne odu daleko u kosmos.

I još nešto. Kada se gleda sa Zemlje, vidi se da orbita ISS sa svakim krugom pomera na zapad za 22,9 stepeni. Zašto je to tako?

Zato što Zemlja rotira. Znamo (jel?) da se Zemlja okreće jednom (360°) dnevno (24 časa). To znači 0,25 stepeni u minutu. Prosečan orbitni period ISS iznosi ~91 minut. 91 puta 0,25 iznosi oko 22,9. Orbitne perturbacije dobode do promena ovih brojeva, ali suština je tu.

Draško Dragović
Author: Draško Dragović
Dipl inž. Drago (Draško) I. Dragović, napisao je više naučno popularnih knjiga, te više stotina članaka za Astronomski magazin i Astronomiju, a učestvovao je i u nekoliko radio i TV emisija i intervjua. Interesuje ga pre svega astronautika i fizika, ali i sve teme savremenih tehnologija XXI veka, čiji detalji i problematika često nisu poznati široj čitalačkoj publici. Izgradio je svoj stil, lak i neformalan, često duhovit i lucidan. Uvek je spreman na saradnju sa svojim čitaocima i otvoren za sve vidove komunikacije i pomoći. Dragovićeve najpoznatije knjige su "KALENDAR KROZ ISTORIJU", "MOLIM TE OBJASNI MI" i nova enciklopedija "NEKA VELIKA OTKRIĆA I PRONALASCI KOJA SU PROMENILA ISTORIJU ČOVEČANSTVA"

Zadnji tekstovi: