Sve do pronalaska teleskopa nije bilo jasno da li na Mesecu ima ili nema vode. O tome su postojala samo nagađanja bez ikakve materijalne osnove, uz nešto malo zdrave logike. Tako je Anaksagora smatrao da se po reljefu Mesec ne razlikuje od Zemlje, da bi kasnije Ptolomej tvrdio da su sva nebeska tela savršene sfere što je potom prihvatila hrišćanska crkva pa se shodno njenoj naravi za duži period o tome prestalo i razmišljati, a kamoli sumnjati u to. 

A onda je Mihael Mestlin nemački astronom i profesor matematike koji je živeo od 1590. do 1631. godinine uspeo da vidi na Mesecu velike vode, planine, pa i atmosferu, i sve to golim okom! 

A onda je konačno izmišljen teleskop i astronomi su sa ushićenjem na Mesecu otkrili - mora.  Otkrili su i planine, doline i kratera, ali mora su bila najvažnija. 

Bilo je to u XVII veku, u vreme intenzivnog traganja za vanzemaljskim civilizacijama, za životom na drugim mestima u vasioni pa je možda i to doprinelo da astronomi, više iz puste želje no očima, na našem satelitu vide velike vode. Neki su u Mesečevim morima opazili čak i brodove. 

Danas znamo da na Mesecu od brodova ima samo nekih olupina svemirskih brodova, ali reke, jezera i mora nema, niti ih može biti, jer naš satelit nema atmosferu, a bez nje voda bi, ako bi se ona uopšte nekako i pojavila, odmah isparila (jer da bi bila u tečnom stanju vodi je potreban atmosferski pritisak). 

E sad ovde priča o vodi na Mesecu postaje zanimljivija. 

Šezdesetih godina prošlog veka planetolozi su shvatili da bi voda na Mesecu ipak mogla da postoji, ali zamrznuta ali i to samo u oblastima koja su trajno skrivena od Sunca, tj. u dubokim kraterima na Mesečevim polovima, jer u njih sunčevi zraci nikada ne dopiru. Sunčevi zraci tope led i tečna voda odmah isparava.

Devedesetih godina Nasina misija Lunar Pospecotor je pokušala da pronađe dokaze za ovu pretpostavku, ali njene fotografije su bile suviše mutne za tako nešto. Međutim, naučna znanja su se umnožavala, izvodili su se novi zaključci pa se tako 2008. godine u časopisu Natura pojavila studija koja su govorila o otkriću vodonika zarobljenog u staklastom materijalu koji je sa Meseca na zemlju donela misija Apolo. Naučnici su pretpostavili da staklasti materijal potiče iz davnih vulkana Meseca. 

Još jedna potvrda o postojanju vode na Mesecu stigla je sa indijske letelice Chandrayann-1 na kojoj je bio instaliran Nasin instrument Mineralogy Mapper koji je takođe potvrdio postojanje tragova vode u nekim kraterima Meseca.

Na osnovu svih pozitivnih izveštaja naučnici su konačno došli do zaključka da u dubokim kraterima na Mesecu moraju postojati znatne količine zamrzunte vode. Procene su govorile da u tim kraterima ima preko 600 milijardi kilograma vodenog leda!

Južni pol Meseca, u dubokim kraterima večna je tama.

Krateri u kojima se očekuje vodeni led.

 

Takvi krateri do kojih Sunce ne dopiru nalaze se na polovima Meseca i zato su za ta područja jako zainteresovane kosmonautičke zemlje, pre svega SAD, Kina i Rusija, a zatim i Indija. Voda iz tih kratera moći će u narednim istraživanjima, ali i eksploataciji Mesečevih resursa da služi za proizvodnju pitke vode, goriva, vazduha, za razne potrebe buduće industrije itd.

Područja na Mesecu koja su trajno u senci počela su se formirati pre oko 4,1 milijardu godina, nakon čega je Mesec vremenom dobio današnji nagib rotiranja čime su se stvorili veliki kontejneri na polovima za skladištenje zamrznute vode. Ona inače vodi poreklo od kometa koje su do praskozorja Sunčevog sistema padala i na Mesec. 

I sve je to lepo i obećavajuće, međutim nove studije govore da vodenog leda na Mesecu ima znatno manje nego što se do sada mislilo. Do tog zaključka naučnici su došli na osnovu izračunavanja nagiba Meseca tokom vremena u kombinaciji sa podacima o visinama reljefa na osnovu čega je izračunate površina osenčenih područja što je opet omogućilo da se dođe do podataka o količini vode zarobljene u ledu. Sem toga, 2009. godine Nasa je hotimice srušila satelit u jedan krater. Od udara sa tla je poleteo oblak prašine sa tla koji je detaljno analiziran. Rezultat je bio da se tlo na dnu kratera sastoji od 5,6 procenata vodenog leda. 

Jasno je da predstoje i druge studije i proračuni, a i da će se precizniji uvid u količinu vodenog leda na Mesecu utvrditi tek neposrednim uvidom. Zato se i šalju lenderi na Mesec.