U udaljenom delu svemira, na granici naše vidljivosti, astronomi su otkrili događaj koji menja naše razumevanje ekstremnih procesa u centru galaksija. Radi se o najjačem i najudaljenijem bljesku ikada registrovanom u okolini supermasivne crne rupe.

O čemu je reč

Događaj potiče iz centra aktivne galaktičke jezgre (AGN) koja nosi oznaku J2245+3743 i nalazi se na udaljenosti od oko 10 milijardi svetlosnih godina. (Space) U njenom srcu leži supermasivna crna rupa procenjene mase oko 500 miliona masa Sunca. (California Institute of Technology)

Kada je objekat prvi put primetjen 2018. godine putem opservatorije Zwicky Transient Facility (ZTF) pri California Institute of Technology, njegova svetlost je u relativno kratkom roku porasla za faktor oko 40. Na vrhuncu, ovaj bljesak je bio 30 puta svetliji od bilo kog ranije zabeleženog bljeska oko crne rupe, sa ukupnom emisijom koja odgovara svetlosti oko 10 biliona (10 000 milijardi) Sunca.

Kako je do toga došlo

Najverovatniji uzrok je tzv. događaj plime–osaka (tidal disruption event, TDE): ogromna zvezda, procenjena da je imala barem ~30 puta veću masu od Sunca, zalutala je preblizu ovoj supermasivnoj crnoj rupi i počela je da se raspada usled gravitacije crne rupe, njeni ostaci su se uvrtali prema rupi i oslobađali ogromanu energiju. Ono što je dodatno važno: većina ranije zabeleženih TDE-ova nisu se dešavala unutar već aktivnih AGN, dok je ovoga puta upravo aktivna galaktička jezgra bila domaćin — a upravo aktivnost AGN često otežava detekciju TDE-ova zbog “pozadinske buke”.

Još jedan zanimljiv aspekt: usled kosmološke ekspanzije i dilatacije vremena, osmatramo događaj iz prošlosti a svetlost koja nam dolazi je „usporena“. Astronomi navode da za posmatranog objekta važi otprilike: 7 godina ovde = ~2 godine tamo.

Zašto je ovo važno

• Postavljene su nove granice: ovo je ne samo najjači, nego i najudaljeniji bljesak takve vrste koji je zabeležen.
• Pokazuje da ogromne zvezde — kada se nalaze u diskovima materije oko AGN — mogu porasti do izuzetnih masa i postati “plen” supermasivne crne rupe na spektakularan način.
• Upućuje na to da postoje verovatno slični, dosad neprimetljivi događaji u svemiru – naša sposobnost da ih detektujemo je sve bolja zahvaljujući instrumentima poput ZTF-a i budućem Vera C. Rubin Observatory-u. (California Institute of Technology)

Šta su dalje koraci

Tim astronoma planira da pretraži arhive ZTF-a i srodnih projekata kako bi identifikovao druge ekstremne TDE-ove, posebno u AGN okruženjima. Takođe, Rubin opservatorija, kad počne sa punim kapacitetom, očekuje da pruži ogroman skok u otkrivanju retkih i ekstremnih astro-događaja.

Zaključak

Ovaj nalaz otvara novo poglavlje u istraživanju procesa koji se dešavaju u najudaljenijim i najekstremnijim delovima svemira, kada supermasivne crne rupe “proždiru” zvezde u svojim vretenastim diskovima. Za astronome, ali i nas — pasionirane ljubitelje univerzuma — ovo je podsetnik da priča ima mnogo više slojeva od onog što vidimo kroz teleskop.

Napomena: originalni članci iz California Institute of Technology i portala Space.com služe kao izvori za ovaj pregled. (California Institute of Technology)