Standardna priča iz udžbenika o evoluciji života teče otprilike ovako: prvi mikroorganizmi su se pojavili pre oko 3,5 milijardi godina, nakon čega je usledio dug, naizgled nezanimljiv period. Planeta je bila naseljena samo malim ćelijama bez jezgra. Tek pre oko 600 miliona godina, ćelije su počele da se organizuju i stvaraju sve veće i složenije organizme, što je na kraju dovelo do nas.
Ali, šta ako je zvanična priča samo drugo poglavlje, a mi smo za prvo mislili da je prazna stranica? Nova, kontroverzna ideja sugeriše da je život imao jedan mnogo raniji, ali neuspešan pokušaj da postane kompleksan, pre više od dve milijarde godina. Ovaj članak istražuje najiznenađujuće zaključke koji proizilaze iz ovog potencijalno revolucionarnog otkrića.
Prvi zaključak: Kompleksan život je možda 1.5 milijardi godina stariji nego što mislimo
Centralno otkriće u potpunosti menja ustaljenu hronologiju. Dok smo do sada verovali da je kompleksan život nastao pre oko 600 miliona godina, novi dokazi pomeraju tu granicu daleko u prošlost. Fosili pronađeni u crnom škriljcu u Gabonu datirani su na neverovatnih 2,1 milijardu godina.
Najvažniji detalj je veličina ovih potencijalnih organizama. Strukture su bile velike oko jednog centimetra, što ih čini dramatično većim od bilo čega za šta smo mislili da je postojalo u to vreme. Da bismo ovo stavili u perspektivu, to je vremenski raspon duži od celokupnog postojanja životinja na Zemlji. To nije samo pomeranje datuma, to je crtanje potpuno nove mape istorije života.
Drugi zaključak: "Krunski dokaz" je otrov koji je život izolovao
Istraživači kao svoj "krunski dokaz" predstavljaju jedinstven hemijski sastav ovih fosila. Strukture su sačinjene od pirita (jedinjenja sumpora i gvožđa koje nastaje kada mikrobi razgrađuju organsku materiju), ali unutar njega se nalaze koncentrisane mrlje arsena.
Njihova teorija je sledeća: arsen je bio toksičan za ove drevne oblike života. Međutim, neki organizam je možda naučio da ga izoluje unutar sebe kako bi ograničio štetu. Kada je taj organizam uginuo, za njim su ostale upravo te koncentrisane mrlje arsena. Ovaj hemijski otisak je ključan jer sugeriše namerni biološki proces—izolaciju otrova—a ne nasumični geološki događaj. Ovakav trag je, prema rečima istraživača, izuzetno teško objasniti nebiološkim procesima, pogotovo jer se sastav okolnih stena razlikuje. Izgleda kao da se nešto dovuklo na to mesto, uginulo i ostavilo jedinstven hemijski otisak.
Treći zaključak: Većina naučnika je i dalje sumnjičava
Uprkos ovim intrigantnim dokazima, većina geologa još uvek nije ubeđena. Postoji nekoliko alternativnih objašnjenja koja osporavaju tvrdnju da je reč o jednom složenom organizmu.
- Alternativa 1: Moguće je da su strukture nastale usled nepoznatih, nebioloških hemijskih mehanizama. Skeptici tvrde da postoje načini da se ovakve strukture formiraju bez ikakvog učešća živih bića, iako još uvek ne znaju tačno kako.
- Alternativa 2: Neki smatraju da bi ovo mogli jednostavno biti depoziti koje su za sobom ostavili fluidi koji su prolazili kroz stene.
- Alternativa 3: Treća mogućnost je da su strukture zaista organskog porekla, ali da ne predstavljaju jedan složen organizam. Umesto toga, mogle bi biti "mikrobna prostirka" (microbial mat) — velika kolonija jednoćelijskih organizama koji su živeli zajedno na jednom mestu.
Četvrti zaključak: Ovo menja sve što mislimo o vanzemaljskom životu
Ako se ispostavi da je ova teorija tačna, njene implikacije su ogromne, posebno za našu potragu za životom van Zemlje. Ovo otkriće nam daje dvostruki uvid: sugeriše da je nastanak kompleksnog života možda i lakši nego što smo mislili (jer se desio brže i ranije), ali istovremeno i mnogo krhkiji, s obzirom na to da je ovaj prvi pokušaj u potpunosti izumro.
Ova ideja nas tera da preispitamo našu jedinstvenost u univerzumu, kao što je sažeto u sledećem citatu:
Možda nismo tako retki i jedinstveni kao što volimo da mislimo, već smo zakasnili, a sve druge civilizacije su milijardu godina ispred nas. Da li je onda iznenađenje što ne možemo da pronađemo dokaze o vanzemaljskom životu? Za njih smo mi možda interesantni koliko i mikrobne prostirke za nas.
Zaključak: Jesmo li mi samo drugi pokušaj?
Ovo otkriće, iako i dalje veoma kontroverzno, ima moć da fundamentalno promeni naše razumevanje istorije života i našeg mesta u svemiru. Ideja da je priroda već jednom pokušala da stvori složen život – i nije uspela – tera nas da budemo ponizniji.
To nas ostavlja sa jednim dubokim pitanjem za razmišljanje: Šta ako nismo vrhunac evolucije, već samo prvi pokušaj koji je imao dovoljno sreće da izbegne katastrofu?
