Dragan Tanskoski je svojim vrlo zanimljivim člankom „Nešto drugačiji pogled na postojanje vanzemaljaca“ otvorio neka interesantna pitanja, na koja se, meni bar, nameće „nešto drugačiji pogled“.
Da li postoje vanzemaljci? Možda čovek to nikada neće saznati.
Uzmimo, na primer, da jesmo sami u kosmosu i da toga postanemo svesni jednog trenutka. Na neki način bilo bi to zaista zastrašujuće saznanje jer bi u nama izazvalo osećaj beskrajne usamljenosti, možda i straha, a sam univerzum, sa našeg, ljudskog stanovišta, izgubio bi smisao. Jer, čemu sve to, taj silan prostor, ako nikog nema da živi u njemu. Kosmos je besmisleno velik da bi postojao samo za nas.
Nastanjiva zona se najčešće, bar u popularnoj literaturi, definiše kao područje oko zvezde u kojem vlada takva temperatura da na površini planete voda može biti u tečnom stanju. Ta definicija konkuriše za najgoru definiciju u astronomiji jer je nepotpuna, neprecizna, pa i pogrešna jednim delom. Ali i takva ona je korisna i vrši svoju osnovnu funkciju. Sem toga, materija o nastanjivim zonama je toliko opširna i složena da je teško i dati potpunu i preciznu njenu definiciju.
Astronomi i drugi naučnici, a i najšira javnost s nestrpljenjem čekaju šta će nam o svemiru, njegovoj evoluciji, nastanku, nastanku galaksija, zvezda i svih svetova – reći podaci Svemirskog teleskopa Džejms Veb (James Webb space telescope – JWST). Vansolarne planete su mnogima najinteresantnije – u kontekstu njihovog nastanka i razvoja, ali još više zbog večnog pitanja – imali na njima života
C/2014 UN271 su otkrili astronomi Pedro Bernardineli i Geri Bernštajn na arhivskim slikama prikupljenim od strane Dark Energy Survey na Cerro Tololo Inter-American Observatory u Čileu. Uočena je novembra 2010. godine, kada se nalazila 4,8 milijarde km od Sunca, što je skoro prosečna udaljenost Neptuna.
"Solaris" Andreja Tarkovskog je uz "Odiseju u svemiru 2001" Stenlija Kjubrika, po temi, ideji, sadržaju i umetničkom prikazu, za sada neprevaziđeni naučno fantastični film.
Manifest Bertranda Rasela i Alberta Ajnštajna kojim pozivaju na mirno reševanje svih međunarodnih sukoba objavljen je u Londonu 9. jula 1955. godine. Albert Ajnštajn je umro pre nego što je Manifest objavljen, 18. aprila 1955. godine. Ovo su odlomci iz Manifesta birani na osnovu aktuelne opasnosti od nuklearnog rata.
Da, mnogi su skeptični u vezi ovog pitanja, pogotovu što se radi o jednom od najvećih kratera na Zemlji, rupi dubokoj 10-ak kilometara i prečnika makar 180 km. Gde je ona? Zar je moguće da asteroid veličine Himalaja nije napravio ožiljak koji bi se video i sa Meseca? U istoriji naše planete, to je bio jedan od pet događaja (ali ne najveći!) koji je evoluciju živih bića vraćao skoro na fabrička podešavanja.
Tekst o smaku sveta iz knjige Voje Antonića Da li postoje stvari koje ne postoje a koji je autor ljubazno dopustio da objavimo na našim stranicama. Člank je objavljen u časopisu Astronomija broj 20.
KOJI TELESKOP DA KUPIM?
