U astrobiologiji se sve češće postavlja pitanje: šta ako smo, tražeći idealne „Zlatokosa“ uslove (ni previše toplo, ni previše hladno), decenijama posmatrali pogrešne kandidate?
Opširnije: Oko narandžastih patuljaka treba tražiti život
Write comment (0 Comments) 
Prema složenim kompjuterskim modelima, najverovatniji uzrok nestanka kompleksnog života na Zemlji neće biti vatrena stihija, već tihi nestanak onoga što nas održava – kiseonika. U ovom tekstu istražujemo tri iznenađujuće implikacije ovog otkrića, koje menjaju naš pogled ne samo na budućnost Zemlje, već i na potragu za životom u svemiru.
Opširnije: Milijarda godina do tišine – I nestanka kiseonika na Zemlji
Write comment (0 Comments) 
Više od 60 godina aktivno pretražujemo nebo radio-teleskopima, analiziramo signale i tražimo bilo kakav nagoveštaj tehnologije slične našoj. Rezultat? Tišina. Apsolutna, neprekinuta, i zaglušujuća tišina koja nam, što duže slušamo, govori nešto duboko uznemirujuće.
Opširnije: Brajan Grin: Možda smo ipak sami u svemiru
Write comment (1 Comment) 
Kada pomislimo na prvi kontakt sa vanzemaljskom civilizacijom, um nam najčešće ispune scene iz holivudskih filmova: ili se suočavamo sa neprijateljskom invazijom ili susrećemo benevolentna bića koja nam nude svoju mudrost. Ali šta ako je najverovatniji scenario prvog kontakta nešto sasvim drugačije?
Opširnije: Prvi kontakt sa vanzemaljcima biće njihove poslednje reči
Write comment (5 Comments) 
Ako se ispostavi da je ova teorija tačna, njene implikacije su ogromne, posebno za našu potragu za životom van Zemlje.
Opširnije: Da li je kompleksni život na Zemlji počeo dva puta?
Write comment (0 Comments) 
Nastanjivost planete zavisi od mnogo faktora. Jedan od njih je postojanje jakog i dugovečnog magnetnog polja. Magnetno polje se stvaraju hiljadama kilometara ispod površine planete u njenom tečnom jezgru i protežu se daleko u svemir - štiteći atmosferu od štetnog sunčevog zračenja.
Opširnije: Zahvaljujući Mesecu postoji život na Zemlji
Write comment (4 Comments) 
Zamislimo scenario koji ljubitelji astronomije žele, a to je da u svemiru IMA inteligentnog života i da iz različitih delova univerzuma od njih primamo smislene signale - od najbližih zvezda do samih granica vidljivog kosmosa. Svaki signal nosi osnovne informacije o pošiljaocu i ponudu za komunikaciju. Kakvu korist bismo mogli da izvučemo iz takvih kontakata, i kako ta korist zavisi od rastojanja?
Opširnije: Signali iz dubina kosmosa: Šta bismo mogli da naučimo? Deo 2.
Write comment (6 Comments) 
Zamislimo scenario koji ljubitelji astronomije žele, a to je da u svemiru IMA inteligentnog života i da iz različitih delova univerzuma od njih primamo smislene signale - od najbližih zvezda do samih granica vidljivog kosmosa. Svaki signal nosi osnovne informacije o pošiljaocu i ponudu za komunikaciju. Kakvu korist bismo mogli da izvučemo iz takvih kontakata, i kako ta korist zavisi od rastojanja?
Opširnije: Signali iz dubina kosmosa: Šta bismo mogli da naučimo? Deo 1.
Write comment (0 Comments) 
Uprkos univerzumu koji sadrži preko dva biliona, odnosno dve hiljade milijardi, galaksija, sa stotinama milijardi zvezda u svakoj od njih, mi smo suočeni sa nečim zbunjujućim: odjekujućom kosmičkom tišinom. Ne vidimo nikakve naučne dokaze o postojanju vanzemaljske inteligencije, nikakve signale, nikakve tragove.
Opširnije: Fermijev paradoks: Zašto smo možda sami u svemiru?
Write comment (7 Comments) 
Međutim, nova i kontraintuitivna teorija predlaže da napredne civilizacije možda ne putuju kroz svemir na način na koji mi to zamišljamo. Umesto toga, one su možda pronašle genijalno rešenje koristeći najekstremnije objekte u univerzumu kao svoje saveznike.
Opširnije: Možda je dom vanzemaljaca crna rupa?
Write comment (0 Comments)
KOJI TELESKOP DA KUPIM?
