NEMA! Tako je na moje pitanje odgovorio učenik osmog razreda jedne lokalne sidnejske škole. Odričan odgovor me je jako iznenadio pa sam morao da pitam učenika zašto tako misli. Kao iz topa 14-togodišnjak je odgovorio: „Ja vanzemaljce nisam video!"
Opširnije: Ima li života van Zemlje?
Write comment (0 Comments) 
To što svemir nije ispunjen Fon Nojmanovim sondama – samoreplicirajućim mašinama koje bi kolonizovale galaksiju za nekoliko miliona godina – nije dokaz da napredne civilizacije ne postoje. Naprotiv, to je jasan znak da su kosmičke daljine nepremostive. Njihovo odsustvo govori više o fizici nego o životu.
Opširnije: Samoća galaksije: Zašto smo verovatno sami
Write comment (0 Comments) 
Mlečni put je imao milijarde godina da proizvede napredne civilizacije. Pa ipak, dok posmatramo zvezdano nebo, suočeni smo sa zaglušujućom, gotovo uvredljivom tišinom. To je suština Fermijevog paradoksa: „Gde su svi?“ Umesto da samo nagađamo o postojanju vanzemaljaca, novi naučni rad koji analizira teorijska fizičarka Sabine Hossenfelder preokreće perspektivu. Tišina više nije samo odsustvo zvuka; ona je podatak koji, kada se provuče kroz matematičke modele, sugeriše mračnu budućnost za čovečanstvo. Ako je galaksija zaista prazna, ta praznina nam šalje poruku koju možda nismo spremni da čujemo.
Opširnije: Zašto je tišina u svemiru postala još strašnija
Write comment (1 Comment) 
„Dovoljne su samoreplikujuće robotske sonde“ — često se kaže kao da je to jednostavno rešenje za širenje inteligencije kroz svemir. U pitanju je Fon Nojmanova sonda - hipotetička svemirska letelica sposobna za samoreplikaciju, dizajnirana da istražuje galaksiju tako što koristi sirovine na destinaciji za pravljenje sopstvenih kopija.
Opširnije: Fon Nojmanove sonde
Write comment (1 Comment) 
Postoji broj koji proganja svakog fizičara, svakog astronoma i svaku osobu koja je ikada, tokom vedre noći, podigla pogled ka zvezdanom ponoru. Taj broj je toliko ogroman da prestaje da bude puka cifra i postaje fundamentalni filozofski problem: prema trenutnim procenama, u vidljivom svemiru postoji između 2 i 3 triliona galaksija. Svaka od njih u proseku udomljuje stotine milijardi zvezda, a oko tih zvezda orbitira nezamisliv broj svetova – planete u nastanjivim zonama, sa tečnom vodom i stenovitom površinom, koje strpljivo čekaju da budu otkrivene.
Opširnije: Zašto je svemir tako sablasno tih?
Write comment (0 Comments) 
U srcu madridskog parka Retiro, unutar zidina Kraljevskog opservatorijuma, Rafael Bašiljer čuva artefakte jedne drugačije ere. Dok stoji pored preciznih hronometara i veličanstvene replike Heršelovog teleskopa — instrumenta koji je u 19. veku smatran vrhuncem ljudske genijalnosti pre nego što su ga Napoleonove trupe uništile — Bašiljer ne gleda samo unazad. Za njega su ovi relikti prošlosti tek polazište za intelektualnu odiseju koja seže do najudaljenijih granica kosmosa. Kao astronom koji fizičku kondiciju zamenjuje snagom uma, on rezonuje da su magične noći posmatranja zapravo čin putovanja: trenutak kada ljudski razum napušta Zemlju kako bi dešifrovao zakone univerzuma.
Opširnije: Zaboravite na male zelene
Write comment (0 Comments) 
Sa milijardama zvezda u našoj galaksiji, matematička intuicija nam sugeriše da bi svemir trebalo da vrvi od radio-signala, svetlosti i tragova tuđih tehnologija. Pa ipak, umesto kosmičke simfonije, dočekuje nas apsolutna, zaglušujuća tišina.
Opširnije: Zašto je kosmos tako tih?
Write comment (1 Comment) 
Decenijama su pitanja o neidentifikovanim letećim objektima i posetiocima iz dubokog svemira bila potisnuta na margine senzacionalističke štampe i teorija zavere. Međutim, u svetu gde se granice između naučne fantastike i zvanične državne politike sve brže brišu, intervju emitovan 14. februara u jednom podkastu doneo je tektonsku promenu u javnom diskursu. Bivši američki predsednik Barak Obama istupio je sa izjavama koje ga čine prvim liderom SAD-a koji je javno potvrdio lično verovanje u postojanje vanzemaljskog života, čime je decenijska radoznalost čovečanstva dobila svoj najviši institucionalni legitimitet do sada.
Opširnije: Barak Obama: vanzemaljci su stvarni!
Write comment (3 Comments) 
U astrobiologiji se sve češće postavlja pitanje: šta ako smo, tražeći idealne „Zlatokosa“ uslove (ni previše toplo, ni previše hladno), decenijama posmatrali pogrešne kandidate?
Opširnije: Oko narandžastih patuljaka treba tražiti život
Write comment (0 Comments) 
Prema složenim kompjuterskim modelima, najverovatniji uzrok nestanka kompleksnog života na Zemlji neće biti vatrena stihija, već tihi nestanak onoga što nas održava – kiseonika. U ovom tekstu istražujemo tri iznenađujuće implikacije ovog otkrića, koje menjaju naš pogled ne samo na budućnost Zemlje, već i na potragu za životom u svemiru.
Opširnije: Milijarda godina do tišine – I nestanka kiseonika na Zemlji
Write comment (0 Comments)
KOJI TELESKOP DA KUPIM?
