Pogled iz dubine mesečeve senke
Mesečeva senka može da bude duga do oko 400 000km. Astronauti Artemisa II su bili duboko u njoj, na samo sedamdesetak hiljada kilometara od površine Meseca. Tako duboki mrak je pokazao svoju svetlu stranu, omogućio im je da vide planete i udaljene zvezde.
Pomračenje sunca nastaje kada neko telo potpuno ili delimično zakloni Sunce. Do sada smo pomračenja posmatrali sa Zemlje, sa nekih satelita i sa Marsa. Na Zemlji pomračenje nastaje kada se Mesec nađe između nje i Sunca. Na Marsu nastaje kada se njegovi sateliti Fobos i Demos nađu između njega i Sunca. Posada Artemisa II je pomračenje sunca posmatrala sa sedamdesetak hiljada kilometara udaljenosti od zemljinog satelita.
Na ovom snimku koji je snimila posada Artemisa II na letelici Orion, u prvom planu je vidljiv deo Meseca u mraku, dok Sunce zalazi iza njega. Početak potpunog pomračenja Sunca astronauti su posmatrali na kraju svog perioda posmatranja Meseca tokom Orionovog najbližeg približavanja Mesecu 6. aprila 2026. godine. Nazubljena ivica Meseca vidljiva na ovoj slici otkriva topografiju planina na horizontu osvetljenih iz pozadine svetlošću korone.
Za razliku od pomračenja posmatranih sa Zemlje, koja traju nekoliko minuta, posadi Artemisa II se Sunce skrivalo iza Meseca skoro sat vremena. Zbog velike blizine Meseca on je izgledao mnogo veći od Sunca, kojem je trebalo duže vreme da izađe na drugu stranu. Sa Zemlje Mesec i Sunce su relativno približno iste veličine, tako da se Sunce brzo vraća u vidokrug, čineći potpuno pomračenje mnogo kraćim.
Ova slika je snimljena sa kamere na fotonaponskom solarnom panelu. Na njoj se vide: Venera, Saturn i Mars. Na većoj rezoluciji, između Saturna i Marsa se vidi i Neptun. Oko diska Meseca se vidi solarna korona, najdalji deo atmosfere Sunca. Levu stranu Meseca osvetljava „zemljanina“, od Zemlje reflektovana svetlost Sunca, dovoljno da se vidi reljef.
Završetak pomračenja. Mrak koji nastaje pomračenjem sunca je „svetla strana mraka“ jer nam omogućava da vidimo ono što se dešava u sunčevoj atmosferi, koju inače ne vidimo zbog njegovog velikog sjaja. Zraci svetlosti, ili trake, koji se šire prema dnu Mesečevog diska, na prvoj slici deo su Sunčeve korone. Korona je najudaljeniji, veoma vruć plazmatični sloj Sunčeve atmosfere i vidljiva je samo tokom potpunog pomračenja Sunca.
Izvor: NASA- Artemis II
| SVE JE FIZIKA Miša Bracić |
 |