Prolasci ISSa vidljivi narednih večeri iz naših krajeva
Starlink je tehničko odeljenje kompanije SpaceX, ali i mreža orbitalnih satelita namenjenih, između ostalog, pružanju Internet usluga čitavoj planeti, posebno onim delovima do kojih klasičan, kablovski Internet ne može da stigne: a to su brodovi, avioni, pustinje, planinske oblasti itd. Mreža je počela da se razvija 2015. godine, a prvi prototip satelita je lansiran, tj. ušao je u orbitu 2018. godine.
Svako sletanje na Mars vrlo je teško jer Crvena planeta ima atmosferu, što znači da moramo da koristimo toplotni štit kako bi zaštitili lender i, usput, moramo da koristimo padobran. Ali ta atmosfera je vrlo tanka – manje od 1% Zemljine – tako da nije moguće zaustaviti lender za meko sletanju isključivo uz pomoć padobrana, već se mora pribeći drugim sredstvima – retroraketama ili 'erbegovima'. Ali, šta bi se dogodilo da koristimo samo padobrane? Kako bi izgledala kosmičks sonda? Pa, ne moramo da zamišljamo, jer je 19. aprila Marsov dron 'Ingenuity' preleteo padobran i leđni termoštit – backshell – tokom svog 26. leta. –kapsule koja ga je, zajedno s roverom 'Perseverance', donela na površinu Marsa. Leđni termoštit i padobran sletili su na dno kratera Jezero 18. februara 2021. i od tada leže tamo, iako se padobran lagano pomerio zbog slabašnog Marsovskog povetarca.
Ne, 'Voyager 1' se odavno odvojio od svog 'kick' stepena (bustera 'Centaur D1T') i u ovom trenutku ima na raspolaganju samo 16 hidrazinskih trastera podeljenih u 3 grupe: dve grane (jedna je redundantna) sa po 3 para trastera kontrolu položaja (koji omogućavaju rotaciju oko glavne ose) i 1 set od 4 trastera za korekciju putanje koji su dizajnirani za translatorno kretanje.
Prema Nasinim podacima, 'Voyager 1' je presekao heliopauzu i ušao u međuzvezdani kosmos 25. avgusta 2012. To se dogodilo kada se 'Voyager 1' više nije nalazio pod udarom solarnog vetra. Međutim, Sunčev sistem se proteže mnogo dalje od uticaja Sunčevog vetra.
Verovatno znaš da su 'Voyageri', lansirani još 1977, poneli sa sobom zlatne ploče, 'poruke vanzemaljcima', koje zapravo predstavljaju svojevrsne vremenske kapsule. Na pločama se nalazi svašta: 115 slika i zvuci prirode, drevni i savremeni jezici (i srpski![1]), glas naciste Waldheima i Saganovog sina, muzika kroz vekove i Morzeova azbuka i gluposti tipa pismene poruke predsednika Kartera.
Opet ja o 'Voyagerima'. Valjda je svakom (ili bar manjini) jasno da su mi te letilice samo zgodna prilika i povod da kažem nešto zanimljivo o kosmosu i ovim našim sondama koje već decenijama jezde po bezdanu. Napraviti pre pola veka mašinu na nuklearni pogon, koja je uradila više za istraživanje solarnog sistema od svih sondi i teleskopa zajedno, jeste nešto neverovarno. Napraviti šporet koji radi u garaži pola veka je kuriozitet, a sondu koja prelazi 3,5 AJ godišnje je... šta?
Kosmičke snage Sjedinjenih Država (USSF) su grana kosmičkog servisa Oružanih snaga SAD, jedna od osam američkih uniformiranih službi i jedina nezavisna kosmička snage na svetu. Zajedno sa svojom sestrinskom podružnicom, američkim ratnim vazduhoplovstvom (USAF), kosmičke snage su deo Ministarstva vazdušnih snaga, jednog od tri vojna odelenja pod civilnom upravom unutar Ministarstva obrane. Kosmičke snage, preko Ministarstva vazduhoplovstva, nadzire Sekretar ratnog vazduhoplovstva, civilni politički postavljenik koji odgovara ministru odbrane, a imenuje ga predsednik uz potvrdu Senata. Kosmičke snage su najmanju američki naoružani rod, koji ima samo oko 6500 vojnog personala i 77 (prijavljenih) operativnih kosmičkih letilica. Najveći deo njih čine vojne satelitske komunikacione konstelacije, sateliti za praćenje tuđih satelita i kosmičkog otpada, vojni kosmoplovi X-37B, GPS sateliti, presretački projektili sistema za rano upozoravanje, mreža satelita za špijuniranje i mreža za 'satelitsku kontrolu', šta god to značilo.
Iako Zorkić nije objavio, pohvalio sam prošlonedeljni superaktuelni Marin(k)ov text i složio se: Bilo je predvidljivo. Elem, nedugo nakon što je 24. februara započela intervencija na Ukrajinu, ESA je obznanila da će lansiranje misije 'ExoMars 2022', koja je trebala da sa Bajkonura poleti 20. septembra ruskom raketom 'Протон-M' / 'Бриз-M', verovatno morati da bude obustavljeno. Da bi pre neki dan, 17. marta, potvrđeno ono najgore: misija 'ExoMars 2022' je obustavljena. Veće ESA-e je naložilo glavnom direktoru agencije, Austrijancu Josefu Aschbacheru, da obustavi svaku saradnju s 'Роскосмосом' na ovom projektu zbog sankcija koje su zemlje članice EU uvele Rusiji. U isto vreme, Veće je izdalo nalog za odmeravanje mogućnosti traženja alternative 'Протону-M' za lansiranje 2024. Iako ESA nije službeno zalupila vrata Rusiji za 'ExoMars' i navodno planira da preispita situaciju sledećeg meseca, 'Роскосмос' je već najavio da će iskoristiti 'ExoMarsov' 'Proton' ....
Lansiranje odgođeno za 2023.
KOJI TELESKOP DA KUPIM?
