Astronautika: misije

Misije

Gde su sada Japanci dok ja renoviram stan?

8

Renoviram stan i nemam vremena za kosmos, ali dok čukam mogu da razmišljam o njemu. Recimo, dok iznosim šut čekam vesti o japanskoj 'Hayabusi 2', koja se posle 6,5-godišnjeg putovanja vratila i izbacila ka Zemlji kontejner sa uzorcima asteroida Ryugu. Japanci su svoju sondu veličine omanjeg frižidera uputili ka novom cilju – asteroidu 1998 KY26, do koga će stići 2031. Ali šta je s uzorcima? JAXA se drži svog oprobanog sistema – nikom ni reči, pa ko koliko izdrži. Evo već pola godine nema informacija o asteroidskoj prašini, a poslednje informacije o sondi su od marta.

 

Kina dobila kuću u orbiti

1

Nedavno sam 'uleteo u pucanj' – ispratio sam lansiranje centralnog modula buduće kineske orbitne stanice dok još nije praktično ni ušao u orbitu. Bilo je to drugo lansiranje rakete 'CZ-5B', dvostepene verzije 'CZ-5' koja je debitovala prošle godine. Bilo je to sedmo lansiranje 'CZ-5', trenutno najjače kineske rakete, od kako je prvi put poletela 2016. Početna orbita, nakon paljenja motora modula 'Tianhe', imala je dimenzije oko 280×380 km i nagib 41,5º.

 

Misije na kinesku orbitnu stanicu 2021. i 2022. godinu

13

Pre manje od pola sata, Kina je otvoriti novu fazu u svom kosmičkom programu s posadom lansiranjem modula 'Tianhe', jezgra svoje nove stalne orbitne stanice. S novom stanicom u orbiti gledaćemo u sledećim godinama pojačane aktivnosti misija s posadom. Bez sumnje, još uvek daleko od nivoa prometa na koji nas je navikla ISS, ali ne zaboravimo da smo suočeni sa kosmičkim projektom samo jedne zemlje. Do nedavno nismo tačno znali kakav će biti redoslijed izdavanja ove stanice, ali nedavno na kineskom forumu 9ifly procurilo je ono što se čini službenim kalendarom misija. Prema ovom planu, između 2021. i 2022. pratićemo ukupno 11 misija vezanih sa stanicom koje uključuju lansiranja tri velika modula raketama 'Dugi marš CZ-5B', četiri teretna broda 'Tianzhou' lansirana 'Dugim marševima CZ-7' i četiri misije s posadom. 'Shenzhou' će poleteti raketom 'Dugi marš CZ-2F'.

 

Budućnost u svemiru

Buducnost 5

 Bilo bi neozbiljno raspravljati o tome što će se dogoditi u daljoj budućnosti, to nitko ne može sa sigurnošću predvidjeti osim nekih općenitih tvrdnji. Stoga ću se ograničiti na budućnost do kraja 21. stoljeća. 

 

'Perseveranceov' MOXIE eksperiment proizveo kiseonik na Marsu

2 375

Prošle nedelje helikopter 'Ingenuity' je dospeo čak i na naš 'Dnevnik', dok je rover 'Perseverance' mirovao, gledajući kako njegov mali 'sin' sa rotorima poskakuje. Ali mirovanje ne znači prazan hod. Tim 'Perseverancea' nastavlja da fino podešava najsloženiji rover ikad poslat na površinu Marsa. A sada je došao na red MOXIE instrument, namenjen za proizvodnju kiseonika iz Marsove atmosfere. MOXIE je 20. aprila, 60 sola misije 'Mars 2020', prvi put uspeo da stvori kiseonik u Marsovom krateru Jezero. Dva sata nakon aktiviranja, aparat je nakon jednog sata rada proizveo 5,4 grama kiseonika. Iako je aktivnost instrumenta bila neujednačena, maksimalna stopa proizvodnje iznosila je 6 grama kiseonika na sat. MOXIE je, poput veštačkog drveta, generisao kiseonik iz ugljen-dioksida kao 'oksigenatora' u romanu 'Marsovac' Andyja Weira. Mediji su odmah objavili vest kao da je prva misija s posadom tu pred vratima. No da li je MOXIE-jev kiseonik tako važan događaj? Pokušajmo da odgovorimo na ovo pitanje.

Kina šalje dve sonde do ruba Sunčevog sistema

1

Kina je pokrenula projekat koja treba da dve svemirske sonde pošalje do ruba Sunčevog sistema a da potom, do sredine ovog veka, pređu u međuzvezdani svemir. Svaka od sondi bi imala svoj cilj. Jedna bi išla ka nosu heliosfere a druga ka njenom repu. Cilj projekta je da pošalje zasebne svemirske letelice do ruba heliosfere, tj. do ruba mehura do koga doseže Sunčev vetar, kako bi se proučila različita granična područja ovog mehura i kako na njega deluje međuzvezdana sredina.

Odani inženjeri koji upravljaju Nasinim sondama 'Voyager' širom kosmosa i vremena

24

Kako se misija 'Voyagera' približava kraju, tako se završavaju i karijere ostarelih istraživača koji su svih ovih decenija proširili naš osećaj za dom u galaksiji. Bojim se da stvarni kraj misije neće da doživi niko ko je učestvovao u njihovom planiranju i izgradnji. Parafraziraću jednu zanimljivu priču iz njujorškog magazina 'Times'