Astronautika: misije

Misije

Na koji način 'Voyageri' šalju dovoljno snažne signale

Voyager signali 1

Na koji način 'Voyageri' šalju dovoljno snažne signale da možemo da ih hvatamo, uprkos ogromnoj daljini? I kako imaju dovoljno snage za to 43 godine od lansiranja?

Posle kontakata sa nekim strancima koji su očigledno pročitali nešto što sam pisao o ovim Nasinim sondama, hoću da upotpunim taj folder novim pisanjem. Tema je bunar bez dna, jer pišući o 'Voyagerima' može da se nauči mnogo o kosmičkom istraživanju...

 

Japanska sonda spremna da poseti Phaeton

Destiny 2

Pre tri godine govorili smo o japanskoj sondi 'DESTINY+' (Destiny Plus), projektu kosmičke sonde na jonski pogon projektovane za istraživanje asteroida Phaethon. Napokon, projekat se nastavlja s važnom novošću; uveden je radikalni redizajn imena, koje se sada piše 'DESTINY+', sa znakom '+' kao eksponentom, umesto samo 'DESTINY+'. Šalu na stranu, jer u stvarnosti ovo nije novo ime, već glasi 'DESTINY PLUS' ...

 

Dvadeset godina neprekidne ljudske prisutnosti u kosmosu

4

2. novembra 2000, pre samo dvadeset godina, 'СоюзTM-31'se zakačio za stražnju port modula 'Звезда' Međunarodne kosmičke stanice (ISS). Trojica putnika na brodu, Juri Gidzenko, Sergej Krikaljov i William Shepherd, prešli su na stanicu i u tom je trenutku službeno započela Ekspedicija 1. 

 

REx pokupio uzorke sa asteroida!

pdf

rex 85
E-knjiga Draga I. Dragovića
 
REx:
pokupio uzorke sa asteroida!
/i nastavak/
 
Sonda OSIRIS-REx je konačno stupila u kontakt ('touchdown') s površinom asteroida Bennu namerno na dan oslobođenja Beograda, 20. oktobra u 19:50 po našem. Nadajmo se da robot već ima uzorke asteroida, iako će trebati nedelju dana da se to potvrdi. To je nesumnjivo bio drugi najkritičniji trenutak misije, odmah iza reentryja kapsule s uzorcima zakazanog za 2023. (očito, ako to ne prođe kako treba, neće biti važno da li je sonda uspešno ili ne prikupila uzorke). Kao što već znamo iz iskustva misija 'Hayabusa 1', 'Hayabusa 2' i 'Rosetta', približavanje površini tako malog objekta kao što je asteroid ili kometa je, za razliku od onoga što bi neko na prvi pogled mogao da pomisli, nešto vrlo složeno. Bennu je mali NEO asteroid od samo 525 metara, ali njegova gravitacija, iako vrlo slaba, nije potpuno zanemarljiva. Bez stajnog trapa, svaka sonda reskira sudar s površinom i prevrtanje, kao što je bio slučaj sa japanskom sondom 'Hayabusa 1' kada je pokušala da prikupi uzorke s asteroida Itokawa. Zbog toga manevri uzimanja uzoraka sa asteroida često više podsećaju na pristajanje nego sletanje.

 

Nuklearni rover sa točkovima na naduvavanje za proučavanje Titana

RoverTitan 1

2027. NASA će lansirati sondu 'Dragonfly' koja će proučavati Titan. 'Dragonfly' je dron koji će leteti nebom jedinog meseca u Sunčevom sistemu koji ima gustu atmosferu. Ova karakteristika najvećeg Saturnovog satelita objašnjava zašto su predloženi avioni, baloni ili jedrilice za njegovo proučavanje, kao i brodovi i podmornice za kretanje kroz metanska jezera i mora. Ali šta ako želimo da pošaljemo rover? Vozilo na točkovima je, u poređenju s njima, malo egzotično, ali zauzvrat imamo puno iskustva u njihovoj izradi, posebno za kretanje po Marsu. Upravo je projektovanje rovera za Titan bio zadatak koji je NASA-in tim postavio pre petnaest godina, sa 'izgovorom' traženja aplikacija za napredni radioizotopski generator (RTG).

Kinezi se snimili na putu ka Marsu

KM1

U više navrata smo čitali da je posle dve godine čekanja letos konačno otvoren prozor za ekonomično lansiranje ka Marsu i to smo zdušno iskoristili. Arapi, Kinezi i Ameri su lansirali svoje sonde (i lendere), koje sada hitaju ka Crvenoj planeti i stići će tamo za pet meseci.

 

Lansiranje 'Sajuza MS-17' i pristajanje na ISS za samo 3 sata

5

Postavljen je novi rekord u pristajanju broda s ljudskom posadom na ISS. Pre par dana, 14. oktobra 2020. u 03:45 po našem, uzletela je raketa 'Союз-2.1a' s rampe PU-6 zone №31 kosmodroma Bajkonur sa brodom 'Союз MC-17' (№ 747, ili ISS-63S po Nasi). Nakon uspešnog uzletanja, brod je pristao uz modul 'Рассвет' ruskog segmenta ISS-a u 06:48 po našem, samo tri sata i tri minuta nakon lansiranja i četiri minute pre planiranog. To je prvi put da je brod 'Союз' primenio ultrabrzi pristup posle samo dve orbite. Do sada su 'Союзи' koristili trajektoriju od šest sati - četiri orbite - pa je poboljšanje još upečatljivije ako uzmemo u obzir da je do pre samo nekoliko godina ruskim brodovima trebalo dva dana da pristanu uz ISS.