Tokom ovog meseca Kina planira da pošalje 3 astronauta ka svom eksperimentalnom modulu u orbiti, a očekuje se da će u posadi biti prva žena.
Raketa koja će sredinom meseca ponetu brod „Shenzhou 9“ u orbitu, dopremljena je u subotu na lansirnu rampu Jiuquan u kineskoj severozapadnoj pustinji, javila je kineska novinska agencija „Xinhua“.
Tročlana posada će se spojiti i jedno vreme živeti u orbitnom modulu „Tiangong 1“ lansiranom prošle godine, kaže „Xinhua“. Agencija ne kaže koliko će let trajati.
Naučni modula „Tiangong 1“.
Niko ne zna sigurno, ali možda su ovo dve kineske taikonautkinje. Major Liu Yang i kapetan Wang Yaping.
Novine citiraju Niu Kong–guanga, zamenika direktora svemirskog programa sa ljudskom posadom, koji je napomenuo da će posada „možda uključivati i ženskog člana“.
Vlada je još 2010. javila da su se dve žene iz ratnog vazduhoplovstva priključile državnom astronautskom programu, ali nikada nije procurela neka dalja vest.
Kineski svemirski program beleži neprestani napredak od lansiranja 2003. godine, koje će ih učiniti tek trećom nacijom koja će sama poslati čoveka u kosmos. Usledile su još dve misije sa posadama, sa jednom koja je uključivala i izlazak u otvoreni kosmos.
Kina je izvela prvi randevu u orbiti u novembru prošle godine, kada se putem daljinskih kontrola bespilotni „Shenzhou 8“ spojio sa „Tiangongom 1“. „Tiangong 1“ je lansiran 29. septembra.
Tokom sledećih dana, naučnici će testirati svemirski brod „Shenzhou 9“, raketu „Dugi Marš 2F“ i zemaljske sisteme.
Tokom leta, jedan član posade će ostati u „Shenzhou 9“ iz „predostrožnosti u slučaju potrebe“, dok će drugi preći u „Tiangong 1“, javlja „Xinhua“.
Kina ima u planu da ove godine izvede dve misije sa spajanjem i planira da do 2020. kompletira svoju svemirsku stanicu sa ljudskom posadom koja će zameniti „Tiangong 1“. Sa nekih 60 tona, kineska stanica će biti značajno manja od Međunarodne svemirske stanice, teške 400 tona, u čijoj eksploataciji učestvuje 16 nacija.
Peking se okrenuo nezavisnom programu orbitne stanice nakon što se okrenuo od Međunarodne stanice, najviše zbog sukoba sa SAD. Naime, Vašington nije želeo da deli tehnologiju sa svojim političkim i ekonomskim rivalom, plašeći se vojne povezanosti sa kineskim svemirskim programom. To je krajnje licemerno – kao da je kod njih to pa nešto odvojeno.
