Kosmička sonada je započela prvu od nekoliko prilaznih faza koje će kulminirati 14. jula prvim proletanjem naše sonde kraj jedne patuljaste planete, koja će tada biti 7,5 milijardi km daleko od Zemlje.
Sonda “New Horizons” je nedavno započela dugoočekivani, istorijski sastanak sa Plutonom.
“Nasina prva misija ka dalekom Plutonu biće takođe i prvi naš kontakt iz blizine sa tim hladnim, neistraženim svetom na periferiji našeg sistema,” izjavio je Džim Grin, direktor Nasinog Odelenja za planetna istraživanja sa sedištem u Vašingtonu. “Tim NH je radio veoma naporno da bi pripremio ovu prvu fazu i izgleda da su je odradili besprekorno.”
Kada je “New Horizons” lansiran sa Floride u januaru 2006. godine, sa 59.000 km/h bio je najbrži kosmički brod koji je ikada napustio Zemlju. Od tada pa do danas, brod je 18 puta bio slat u stanje elektronske hibernacije , koja su trajala od 36 do 202 dana. Poslednji put je probuđen prošlog meseca, da bi odmah bio započet program sveobuhvatnih priprema za prolazak pored Plutona, unutar orbita njegovih pet poznatih meseci. Tokom priprema za bliski susret, operativni timovi za naučne zadatke misije i inženjerske i brodske radnje konfigurisali su sondu veličine klavira zarad daljinskog posmatranja Plutonovog sistema, koje će započeti 25. januara daljinskim foto-snimanjima.
Fotografije uhvaćene teleskopskim uređajem LORRI (Long-Range Reconnaissance Imager) pružaće naučnicima misije konstntno nov uvid u dinamiku Plutonovih satelita. Slike će takođe igrati ključnu ulogu u navigaciji broda tokom preostalih 190.000.000 km do Plutona.
“Privodimo kraju najduže putovanje koje je jedan brod preleteo od Zemlje do svoj primarnog cilja, i spremni smo da započnemo istraživanje,” kaže Alan Štern, glavni naučnik misije sa Southwest instituta u Koloradu. Tokom sledećih nekoliko meseci LORRI će načiniti stotine slika Plutona koje će poslužiti za preciziranje trenutnog rastojanja između sonde i patuljaste planete. Mada će sve do maja Pluton u brodskoj kameri biti tek nešto veći od svetle tačke, navigatori misije će koristiti te podatke radi dizajniranja manevara za korigovanje kursa ne bi li što preciiznije upravili letilicu ka cilju. Prvi takav manevar izvršiće se već početkom marta.
“Potrebno nam je da preciziramo naše znanje o tome gde će se Pluton nalaziti kada NH bude proleteo pored njega,” smatra Mark Holdridž, rukovodilac misije približavanja iz Laboratorije za primenjenu fiziku sa fakulteta Džons Hopkins iz Merilenda. “Fly-by tajming mora da bude vrlo precizan, jer će programiranje računarskih komandi koje orijentišu brod i upravljaju naučnim instrumentima biti bazirano na poznavanju tačnog trenutka prolaska pored Plutona, što će biti poznato na osnovu tih slika.”
Kampanja “optičke navigacije” koja počinje ovog meseca biće obeležena prvom slikom koju će “New Horizons” iskoristiti da utvrdi preciznu lokaciju Plutona.
Tokom prvog dela prilazne faze, koja će trajati do proleća, NH će izvesti značajnu količinu naučnih ispitivanja. Brodski instrumenti će neprestano prikupljati podatke o međuplanetnom prostoru u kome se daleki planetni sistem nalazi, uključujući merenja visokoenergetskih čestica koja struje sa Sunca i koncentracije čestica prašine u Kajperovom pojasu. Pored Plutona, ta zona, neispitani spoljnji region solarnog sistema, potencijalno je naseljena hiljadama sličnih zaleđenih kamenitih malih planeta.
Intenzivnije studirnje Plutona počeće u proleće, kada će kamere i spektrometri na NH moći da prave slike veće rezolucije nego najmoćniji teleskopi sa Zemlje. Moguće je da će sonda moći da napravi dovoljno dobre slike za kartografisanje Plutona i njegovih meseci.
Animacija sastavljena od snimaka letelice New Horizons. Vide se Pluton i njegov najveći satelit Haron
Počinje godina Plutona i „Novih Horizonata“
'New Horizons': nišanjenje Plutona uz pomoć ALMA
'New Horizons' pred presecanjem Neptunove orbite
