 |
Iz knjige Da li postoje stvari koje ne postoje, Voje Antonića |
Ko je pojeo trešnje?
Pre nekoliko godina jedan moj prijatelj želeo je da kupi malu kuću sa voćnjakom u nekom od podavalskih vikend-naselja. Raspitao se za cene, pripremio novac i krenuo da prikuplja ponude. Posle nekog vremena kupio je lepu kuću na velikom imanju za manje od polovine očekivane sume. Kako je uspeo?
Kada se odazvao na oglas i posetio vlasnicu (stariju ženu koja je sa unukom povremeno boravila u toj kući), razvio se prisan razgovor jer, očigledno, ni jedna strana nije imala suviše trgovačkog instinkta, pa ni od koga nije dolazila želja za prevarom. Na njegovo otvoreno pitanje zašto je cena, koju je ona sama navela, tako niska, žena je odgovorila da mora hitno da se seli jer su se pojavili duhovi koji joj “rade o glavi”. Kako je došla do tog zaključka? Pa, dve noći uzastopno pojeli su joj trešnje koje je ostavila na stolu u voćnjaku i umesto njih u činiji ostavili samo koštice.
Budući da je okoreli skeptik i realista, kupac joj je rekao da je to verovatno delo nestašne dece iz komšiluka, ali vlasnica kuće je na to nepresano ponavljala “ne, ne, zna se da to samo duhovi rade”; pri tome svoju tvrdnju nije potkrepila nikakvim dokazom koji bi joj bio primeren. Kupoprodaja je obavljena, a moj prijatelj i dan-danas sa porodicom koristi tu kuću bez ikakvih neprijatnosti, pa i bez poseta “duhova”. Nikada mu niko nije pojeo trešnje ostavljene u voćnjaku (jer su počinitelji, kogod oni bili, očigledno više zazirali od čoveka spremnog da brani svoj posed nego od stare žene i deteta), za noćne šumove dobro je znao da potiču od glodara ili drugih životinja, a ako bi ugledao sovu ili noćnog leptira, nije ih gledao kao posetioce iz “onostranog” nego kao dokaz da boravi u zdravoj prirodnoj sredini.
|
Spisak članaka iz knjige:
Voja Antonić - Da li postoje stvari koje ne postoje
|