Ajnštajnu nauka nije bila samo sredstvo za otkrivanje činjenica o svetu, ona je pre svega način na koji čovek razvija sebe. Vrednost nije samo u onome što ćemo saznati, već u samom naporu da razumemo.
Opširnije: Nauka je način na koji čovek razvija sebe …
Write comment (0 Comments) 
Novi članak objavljen u časopisu Journal of Humanistic Psychology tvrdi da spoznaja (kognicija) nije nešto što se dešava unutar glave kao apstraktna obrada informacija. Umesto toga, ona proizlazi iz kontinuiranog angažmana otelotvorene osobe sa svetom – procesa koji autor opisuje kao postizanje „optimalnog zahvata”(optimal grip) nad sopstvenim okruženjem.
Write comment (1 Comment) 
Gde je naše mesto u ovom prostranstvu koje zovemo domom? Ljudska bića imaju duboko ukorenjenu potrebu za smislom, ali je često tražimo na pogrešnim mestima — u horoskopima koji nam obećavaju da su zvezde poređane baš zbog našeg unapređenja na poslu ili u dogmama koje nas stavljaju u centar božanske pažnje. Međutim, nauka nam otvara oči pred veličanstvenom mašinerijom postojanja. Nil deGras Tajson nas poziva da usvojimo kosmičku perspektivu — ton koji nije samo intelektualno stimulativan, već duboko human i otrežnjujući. Razmislite o ovome: niste vi samo mali stanari u velikom univerzumu. Univerzum je deo vas.
Opširnije: Kosmička perspektiva: govori Nil deGras Tajson
Write comment (0 Comments) 
Za mnoge je nauka u školi bila sinonim za dosadu – niz suvoparnih formula i memorisanje podataka koji nemaju veze sa životom. Ričard Fajnman je na svet gledao sasvim drugačije. Za njega je nauka bila izvor neiscrpnog uzbuđenja. Jednom je primetio da on u razmišljanju uživa na isti način na koji trkač uživa u znojenju – to je onaj "kick", onaj poseban nalet adrenalina koji dolazi sa naporom.
Opširnije: Svet je dinamičan nered
Write comment (0 Comments) 
Kada je Demian Goos u martu 2025. godine zakoračio u kancelariju Karin Richter na Univerzitetu u Haleu, prvi detalj koji mu je privukao pažnju bila je bista na visokom postolju. Prikazivala je Georga Cantora kao stoičkog, snažnog intelektualca, vizionara koji je nepokolebljivo izdržao napade svojih savremenika. Ali Goos, tridesetpetogodišnji matematičar i novinar, nije tragao za kamenim spomenikom. On je tražio čoveka – onog anksioznog, usamljenog i duboko nesigurnog genija koji ga je opsedao više od godinu dana.
Opširnije: Mračna tajna u temeljima moderne matematike
Write comment (0 Comments) 
Boja je toliko elementaran deo našeg postojanja da retko zastanemo da preispitamo njenu prirodu. Ipak, ono što doživljavamo kao jednostavan vizuelni nadražaj, za Ervina Šredingera – jednog od utemeljivača kvantne mehanike – predstavljalo je duboku matematičku zagonetku. Iako ga istorija pamti po čuvenoj mački i talasnoj jednačini, Šredinger je pre tačno jednog veka postavio vizionarske temelje moderne teorije boja. Međutim, njegov model je ostao nedovršen, ostavljajući za sobom matematičke praznine koje su decenijama limitirale našu sposobnost da verno simuliramo ljudski vid.
Opširnije: Nakon 100 godina matematika je rešila zagonetku našeg vida
Write comment (0 Comments)
KOJI TELESKOP DA KUPIM?
