1. februar 2010. 
Očigledan porast naučnih članaka objavljenih proteklih godina u vodećim svetskim časopisima mogao bi uskoro da bude zaustavljen! Na istom spisku i dvojica naših naučnika – akademik Ivan Gutman i dr Stevo Stević
Izvor: Politika.
 |
I upućenoga i neupućenoga zanimaće, svakako, da je ozbiljan iskorak u objavljivanju naučnih članaka (radovi) načinjen u biologiji i biohemiji, hemiji, kliničkoj medicini, računarskim naukama, naukama o materijalima, matematici, inženjerstvu, neuronaukama, farmakologiji i toksikologiji i fizici.
Podjednako raduje saznanje da su se među „zvezdama u usponu” našla i dvojica srpskih naučnika: akademik Ivan Gutman s Prirodno-matematičkog fakulteta u Kragujevcu (za period avgust – oktobar 2008; objavljeno u martu 2009) i dr Stevo Stević iz Matematičkog instituta SANU (za period jun – avgust 2008; objavljeno u januaru 2009) i oktobar – decembar 2008; objavljeno u maju 2009).
Naša zemlja je u nekoliko navrata i lane izdvojena na stranicama besplatnih veb usluga (web servis) kompanije „Tomson-Rojters”, koja kroz sažete statističke izveštaje obelodanjuje pregled ključnih kretanja u osnovnim naučnim istraživanjima u celom svetu. Procene koje ukazuju na ubrzan napredak srpskih istraživača i ustanova utemeljene su na bibliometrijskim podacima, prikupljanim za potrebe druge usluge istog ponuđača, nazvane „suštinski naučni pokazatelji” (Essential Science Indicators), čije se korišćenje naplaćuje.
Deset oblasti
 |
Prateći najnovije dvomesečne promene činjenica (svakog drugo se zanavljaju), „Sajens voč” je objavio spisak naučnika, instituta, zemalja i časopisa koji su postigli najveći postotak u sveukupnom navođenju (citiranje) na izmaku 2009.
U godini za nama Srbija se više puta pojavila među državama u kategoriji „zvezda u usponu” koje su ostvarile najveći procentualni porast citiranosti naučnih radova u deset oblasti istraživanja (navodimo samo podatke koji se odnose na 2009. godinu):
u razdoblju decembar 2008 – februar 2009. (objavljeno u julu 2009) u hemiji, inženjerstvu, naukama o materijalima i matematici;
u periodu februar – april 2009. (objavljeno u septembru 2009) u hemiji, kliničkoj medicini, inženjerstvu, naukama o materijalima, matematici, neuronaukama i fizici;
od aprila do juna 2009. (objavljeno u novembru 2009) u biologiji i biohemiji, hemiji, kliničkoj medicini, inženjerstvu, naukama o materijalima, matematici, neuronaukama i fizici;
u razdoblju jun – avgust 2009. (objavljeno u januaru 2010) u biologiji i biohemiji, hemiji, kliničkoj medicini, računarskim (kompjuterskim) naukama, inženjerstvu, naukama o materijalima, matematici, neuronaukama, farmakologiji i toksikologiji i fizici.
Nagoveštaj strepnje
 |
Uzmemo li u razmatranje učestalost štampanja u vodećim međunarodnim časopisima, jasno je da su razmatranjima „Sajens voča” obuhvaćeni naučni radovi u kojima se predstavljaju rezultati istraživanja iz vremena pre smanjivanja novčanih izdataka u fondovima za nauku, a one su – prema mišljenju ovdašnjih naučnika – obeležile 2009. Možemo li, stoga, strepeti da će u analizama koje se tiču druge polovine prethodne godine (biće obelodanjene sledećih meseci) izostati ovako lepi rezultati?
Zanimljivo je još jedno upoređivanje koje je skoro ugledalo svetlost dana, a tiče se naše zemlje i nekoliko zemalja iz okruženja. U deceniji koju smo ostavili za nama Srbija je u broju naučnih članaka pretekla Sloveniju, Bugarsku i Hrvatsku. Nabrajanje je zaključeno krajem oktobra. U svim godinama koje su prethodile (za 2000–2003) izračunat je prosek, tri pomenute zemlje bile su ispred Srbije.
Za srpske istraživače najplodnije godine bile su 2007. (s 2.054 rada) i 2008. (s 2.558 radova), što podjednako važi i za tri ostale zemlje. I u 2009. će, sasvim je izvesno, biti više od 2.000 radova (krajem oktobra izbrojan je 1.991).
Obeshrabruje, međutim, činjenica da se postojani rast iz godine u godine u prethodnoj preobratio u lagani pad! Da li je to dovoljno upozorenje, imajući u vidu da naučna istraživanja daju opipljive plodove tek posle nekoliko godina ulaganja (i negovanja)?
S. Stojiljković