Tamo gde astronomija živi već 150 godina
Na samom jugu Slovačke, u mirnom gradiću Hurbanovo, nalazi se Slovenská ústredná hvezdáreň – centralna slovačka opservatorija i jedno od istorijski najznačajnijih mesta srednjoevropske astronomije. Osnovao ju je 1871. godine Mikuláš Konkoly-Thege, vizionar koji je skromno imanje pretvorio u modernu astronomsku opservatoriju svog vremena.
Danas je taj kompleks spoj istorije i savremene nauke: stare kupole i zgrade u parku teleskopa, uz nove objekte posvećene solarnoj fizici, geomagnetizmu i edukaciji.
Moj lični susret sa Hurbanovom nastao je prvog decembra ove godine kada sam se vraćao sa službenog puta iz Nitre, Slovačka. Pošto put za Nitru prolazi tačno pored opservatorije u Hurbanovu, rešio sam da je posetimo pri povratku. Znajući da moj brat Miroslav Grnja poznaje ljude u opservatoriji, dogovorio nam je posetu. Naš domaćin bio je Mgr. Eduard Koči, koji nas je proveo kroz sve ključne tačke opservatorije i strpljivo objašnjavao šta se gde radi: od solarnih paviljona i geomagnetskih objekata, preko administrativnih i edukativnih zgrada, do starijih paviljona u kojima su nekada bili smešteni prvi instrumenti. Poseta se odvijala po prilično oblačnom vremenu, tako da javnih posmatranja nije bilo – teleskopi su ostali u kupolama, a nebo iza oblaka. Umesto toga, dobili smo nešto možda još vrednije: temeljnu šetnju kroz ceo kompleks uz stručno vođenje.
Poseban utisak ostavila je istorijska postavka, gde se kroz stare instrumente, fotografije i dokumenta jasno vidi kako se razvijala astronomija u Hurbanovu – od prvih spektrografskih i fotometrijskih posmatranja do savremenih metoda.
Imali smo priliku da posetimo i planetarijum, što je posebno dragoceno iz perspektive nastavnika i popularizatora nauke. U trenutku naše posete baš se odvijala prezentacija u planetarijumu za jednu grupu dece iz lokalne škole. Inače trenutno je postavljen projektor odnosno dva koja istovremeno projektuju svaki na pola kupole u 4k rezoluciji. To je najkvalitetniji planetarijumski projektor trenutno u Slovačkoj. Mogu da primetim da su i oni imali iste projektore ranije kao i mi u Novom Sadu.
Na kraju posete usledilo je prijatno iznenađenje: dobili smo nekoliko poklona u vidu astronomskog almanaha i kalendara. To nisu samo suveniri, već praktični alati koji će sigurno pronaći svoje mesto i u nastavi i u ličnom planiranju posmatranja.
Iako je moja poseta bila kratka i bez teleskopskog pogleda u nebo, Hurbanovo je ostavilo snažan utisak:
- pokazuje kako jedno mesto može decenijama da kombinuje naučni rad i edukaciju,
- čuva kontinuitet posmatranja Sunca i Zemljinog magnetnog polja,
- ostaje otvoreno za javnost, škole i astronome amatere.
Za nekoga ko dolazi iz sredine gde se astronomija često svodi na entuzijazam pojedinaca, ova opservatorija je podsetnik kako bi mogla da izgleda dobro organizovana nacionalna astronomska institucija.
Ako vas put ikada nanese kroz južnu Slovačku, vredi odvojiti nekoliko sati za Hurbanovo – čak i ako je nebo oblačno. Neke od najvažnijih „posmatranja“ dešavaju se upravo u susretu sa ljudima koji tamo rade i pričama koje nose sa sobom.