SALT-ulaz

11 metara. 91 ogledalo. $30 miliona. 5 država.

Kada su mi južnoafričke kolege, avgusta 1998, rekle da počinju lobiranje za izgradnju OGROMNOG teleskopa – priznajem slatko sam se nasmejao:

Članak iz Astronomije broj 18

“Da l’ bre znate koliko to košta?”.

Par dana kasnije te 1998-e imao sam čast da se i lično upoznam sa Mendelom i Mbekijem. Koliko sam bio iznenađen (pozitivno) njihovom ‘pojavom’ i sta­vom o budućnosti nauke u Africi toliko sam i dalje bio skeptičan da jedna polu­razvijena i nadasve uništena (aparthe­jdom) zemlja u Africi uloži takve pare….

Na našu/moju sreću: PREVARIO SAM SE!

SALT-2

Moj povratak na mesto ‘zločina’ de­sio se sredinom januara ove 2006. go­dine i to kada sam pozvan da testiram to čudo od teleskopa. Legenda počinje da kruži da je predsednik Južnoafričke republike lično Thabo Mbeki dve nedelje ranije na zvaničnoj inaguraciji/ otvaranju SALT-a pitao: “gde vam je onaj što nam se onomad smejao da ćemo napraviti ovu skalameriju”. Ova legenda je ipak najverovatnije odgovor mojih kolega na moj skepticizam sa kraja 90-tih… Priznajem!

100_9280

SALT je izgrađen u FANTASTIČNOM roku od svega 5 godina. Košta tričavih 30-tak miliona US dolara od čega je trećina nepotrošen fond za održavanje instrumenta u sledećih 5-10 godina. Kad kažem tričavih 30-tak to je zato jer jedan Gemini košta 300 milkana, a o KECK-u i NTT-ju i da ne pričam.

SALT-3

SALT (South Africa Large Teleskop) je instrument najnovije generacije. Lak, jevtin, veliki...

Ceo ovaj projekat (SALT) može se posmatrati iz najmanje tri različita ugla. Naravno prvo je astronomska strana.

Šta da se radi sa ovim NAJVEĆIM teleskopom na svetu? Sigurno da je na prvom mestu najnovija grana astronomije: Posmatračka kosmologija. A posle toga sve ostalo uključujući i potragu za planetama van Sunčevog sistema. Teleskop će uskoro operisati i sa bliskim infra-crvenim kamerama.

Upravna-zgrada

Drugo, tehnologija koja je korišćena u gradnji ovog nadsve modernog teleskopa je poslednja reč nauke. Optiku i to svih 90+1 heksagonalna ogledala je radila neka ruska firma na čelu sa direktorom (Sir) Oliverom za doslovce bagatelu. I ceo tel­eskop je heksagonalnog oblika, a sv ke nedelje se ‘sređuje’ jedan od ovih 91 elementa tako da je instrument konsantno u ‘fazi popravke’. Čitava jedna fabrika za čišćnje ogledala i aluminizaciju je ukopana ispod teleskopa, a klima uređaji su tako napravljeni da je maksimalna razlika između temperature u kupoli i van nje samo 1,7° C. Ipak tehnološki najspektaku­larnije izgleda malo pomoćno ogledalo za fokusiranje i sla­ganje ostalih 91 elementa. Sve je to kompjuterski povezano sa mrežom malih hidrauličnih presa koje nameštaju ovo 91 ogledalo u perfektan položaj. Sa dve reči: SVAKA ČAST!

Miroslav-i-SALT-2

Na kraju treći ugao ove priče je POLITIČKI. Bez obzira na astronomski nisku cenu ovog teleskopa — za jednu zem­lju od 40-tak miliona ljudi od kojih je 60% nezaposleno, a 15% zaraženo AIDS-om — stvarno je ovo hrabar potez. U stvari, priča se sastoji u tome da su i Mendela i Mbeke veoma pametni ljudi koji su brzo ukapirali da ulaznica od 20-30 mil­iona dolara (i to za 10 godina) ni je ništa u odnosu na ula­zak u ‘kuću slavnih’. A tek kakav će odziv među (uglavnom obojenim) biračima biti kada nove generacije afričke dece odrastu uz ovaj instrument… Interes među decom i studen­tima je takav da se uopšte ‘ne postizava’. I jedna Poljska i jedan Novi Zeland su se ‘učipili’ sa par milijunčića. Verovat­no su ukapirali da je naskuplje da kao neki prave beskonačno ‘Skadar na Bojani’ i izmišljaju (dogovorno) rupu na saksiji. Zamislite (samo na trenutak) kako bi bilo lepo da se Srbi odre­knu godišnje plate samo jednog direktora u Mobtelu ili neka kompenzacija za one silne građevinske radove u Ru… Ma kakvih 11 metara za 5 godina – napravili bi smo mi 20 metar­ski teleskop za 3 godine, a za 10 godina Srbin bi bio direk tor (ne)privatizovane NASA-e. Pa onda još da i brat (sir) Oliver pomogne malo - možda bi se ujedinili i svi astronomi u Srbalja? I onda se probudite iz sna — uhhhh!...

Miroslav

Šalu na stranu… Lično sam veoma impresioniran telesko­pom. Naravno da uz nisku cenu instrumeta (~10% KECK-a) dolaze i neke negativne osobine… samo 70% neba može da se posmatra, a i ovih 1850 metara nadmorske visine ipak ne može da se poredi sa Havajima ili Čileom. Naša preliminarna posmatranja su jednom rečju divna, a tek ima da bude. Zato verujte u SALT I ASTRONOMIJU!