13. decembra Kina je i zvanično postala kosmička sila, jer je njihova sonda „Chang’e“ posetila asteroid (4179) Toutatis.
Poseta je obavljena pri relativnoj brzini od 10,73 km/s, a najmanja udaljenost je iznosila 3,2 km.
Asteroid Tutais kako ga je video „Čange 2“ (Phil Stooke/Unmanndedspaceflight.com).
Asteroid nepravilnog oblika Tutatis otkriven je 4. januara 1989. godine i utvrđeno je da ima dimenzije 4,5 × 2,4 × 1,9 km. Veoma je poznat zbog velike blizine prolaska pored naše planete, tako da je mogao biti osmatran pomoću radara u više navrata tokom proletanja „Čang’ea 2“. Analizom tih podataka utvrđeno je da se asteroid sastoji od dva velika dela labavo spojena međusobno, što su potkrepile i fotografije. Asteroid Tutatis je kao i mnogi drugi njegovi kompanjoni (NEO, Near–Earth Objects) kandidat za neku od izglednih budućih misija sa ljudskom posadom usmerenih ka telima van niske orbite oko Zemlje[1].
 |
 |
Fotografije Tutatisa koje je snimio kineski „Čang’e 2“. CCD kamera je napravila ovu seriju sa visine 93–240 km (weibo.com).
Putanja sonde pre i posle susreta sa asteroidom. (9ifly.com).
Faza fotografisanja asteroida (9ifly.com).
„Čang’e 2“ (嫦娥二号) je lansiran 1. oktobra 2010. godine sa namerom da sa visine od oko 100 km mapira celokupnu površinu Meseca u rezoluciji od samo 7 metara. Zadatak je obavljan do 9. juna 2011, kada se sonda uputila ka Lagranžovoj tački L2 sistema Zemlja–Sunce i produžetku misije ka Tutatisu. U orbitu oko L2 Kinez je ušao posle 77 dana leta, 25. avgusta prošle godine, te je tako Kina postala tek treća zemlja koja je posetila tu tačku. Mesec dana kasnije počeo je da šalje podatke sa nove pozicije Kineskom državnom centru i tako izveo testiranje kineske mreže za kontrolu i praćenje letilica. U aprilu ove godine „Čang’e 2” je napustio L2 i krenuo u susret asteroidu.
„Čang’e 2“ je težak 2.480 kg i po tom pitnju je vrlo sličan svom prehodniku, „Čang’eu 1”. Prvenstveni zadatak „Čang’ea 2” bio je fotografisanje regiona Iridium Sinus, verovatnog mesto sletanja budućeg kineskog lendera „Čang’e 3”, koji na Mesec sledeće godine treba da donese i mali istraživački rover. Zato je prilično senzacionalistički odjeknula vest da Kinezi nameravaju da posete Tutatis. Dobijanje slika – rezolucije 10 metara po pixelu – prilično je složen poduhvat jer su kamere konstruisane za fotografisanje Meseca a ne asteroida. Očigledno je da su slike dobijene webbkamerama, koje se nalaze na sondi.
Radarska slika Tutatisa (NASA). http://www.youtube.com/watch?feature=player_embedded&v=tdpk43Si6OI
Gravitaciona mapa Tutatisa.
Ovo je prvi put da je jedna lunarna sonda posetila neki asteroid okončavši svoju primarnu misiju. Do danas su jedino sonde Amerike, Evrope i Japana lansirale sonde ka asteroidima. Ovom posetom, Kina je napravila krupan korak u svom svemirskom programu, obzirom da je susret obavljen na udaljenosti od dobrih 7 miliona kilometara od Zemlje – 18 puta dalje od Meseca. Prema kineskim planovima, između 2018. i 2023. razmišlja se o lansiranju nekoliko različitih misija na asteroide. U avgustu 2018. meta će biti asteroid (12711) Tukmit, 2023. asteroid (99942) Apophis, a 2023. asteroid (1996) FG3. Kao što vidimo, Kina započinje ono za šta se svi nadamo da će biti dugo druženje sa komšijskim asteroidima.
PS
Pošto se Tutatis svakih 4 godine približava Zemlji, mnogi njegov skorašnji dolazak vezuju sa obećanim Smakom Sveta! Sledećih 2 dana je najbliži Zemlji! Džaba su naučnici izračunali da u sledećih 600 godina nema šanse da nas čvrkne, ipak ... ko zna ko su i ti naučnici.
[1] Poslednji ljudi koji su leteli van orbite oko Zemlje bila je posada „Apola 17“. Bilo je to pre tačno 30 godina!
