Kako je moguće da smo toliko dugo imali pogrešnu predstavu o najvećoj planeti Sunčevog sistema? Odgovor leži u novim saznanjima istraživača sa Weizmann instituta za nauku, koji su uz pomoć najsavremenije tehnologije otkrili da je Jupiter zapravo "mršaviji" nego što su nas učili.
Jupiter je "mršaviji" nego što smo mislili
Nova studija, objavljena u časopisu Nature Astronomy, precizno revidira Jupiterove dimenzije. Podaci pokazuju da je planeta oko 8 kilometara uža na ekvatoru i 24 kilometra ravnija na polovima u poređenju sa dosadašnjim procenama. Iako ovi brojevi mogu delovati sitno u poređenju sa Jupiterovom masivnošću, za planetarnu nauku oni predstavljaju seizmičku promenu.
Ova razlika u kilometrima direktno utiče na to kako razumemo unutrašnju strukturu planete. Preciznije merenje radijusa omogućava naučnicima da konačno usklade podatke o gravitaciji sa merenjima atmosfere, popunjavajući praznine koje su decenijama zbunjivale istraživače.
"Udžbenici će morati da se menjaju," ističe profesor Yohai Kaspi sa odseka za nauke o Zemlji i planetama. "Veličina Jupitera se nije promenila, naravno, ali način na koji je merimo jeste."
Tehnološka revolucija iza brojeva
Sve do nedavno, naše razumevanje Jupiterovog oblika oslanjalo se na svega šest merenja koja su pre skoro pedeset godina poslale misije Voyager i Pioneer. Ta pionirska očitavanja bila su temelj nauke, ali su bila nedovoljna za nivo preciznosti koji zahteva moderna astronomija. Preokret je nastao zahvaljujući misiji Juno, koja je obezbedila čak 26 novih, visokopreciznih merenja.
Ključna promena dogodila se 2021. godine kada je proširena orbita letelice Juno omogućila manevrisanje kakvo ranije nije bilo izvodljivo. Letelica je počela da prolazi "iza" Jupitera iz perspektive Zemlje, što je naučnicima pružilo priliku za takozvanu radio-okultaciju.
Tokom ovog procesa, radio-signal letelice biva zaklonjen i savijen prolaskom kroz Jupiterovu atmosferu. Maria Smirnova, doktorandkinja u Kaspijevom timu, razvila je posebnu tehniku obrade ovih podataka, pretvarajući promene u radio-signalu u detaljne mape temperature i gustine, što je dalo najjasniju sliku planete do sada.
Nevidljiva sila: Kako vetrovi oblikuju planetu
Jedan od glavnih razloga zašto su prethodna merenja bila neprecizna jeste taj što nisu uzimala u obzir ekstremnu dinamiku Jupiterove atmosfere. Snažni zonalni vetrovi i džinovski cikloni na polovima nisu samo površinski fenomeni; oni sežu duboko u unutrašnjost i direktno utiču na našu percepciju oblika planete.
Novi radio podaci poslužili su kao prozor u ove skrivene dubine. Uključivanjem uticaja ovih vetrova u proračune, tim sa Weizmann instituta uspeo je da razreši dugogodišnja neslaganja u podacima koja su ranije ometala precizno mapiranje.
"Ovih nekoliko kilometara su presudni," objašnjava dr Eli Galanti, viši naučni saradnik koji je predvodio istraživanje. "Čak i malo pomeranje radijusa omogućava našim modelima Jupiterove unutrašnjosti da se mnogo bolje usklade i sa gravitacionim podacima i sa atmosferskim merenjima."
Jupiter kao kosmičko merilo
Značaj ovog otkrića seže daleko izvan našeg solarnog sistema. U astronomiji, Jupiter služi kao zlatni standard — referentna tačka za proučavanje svih gasnih giganata širom svemira. Razumevanje njegove unutrašnje gustine i oblika pomaže nam da dešifrujemo kako planete uopšte nastaju i evoluiraju.
Maayan Ziv, još jedna članica tima, testirala je ove nove modele unutrašnje gustine i potvrdila da rafinirani oblik planete konačno premošćuje jaz između teorijskih modela i stvarnih merenja. Budući da je Jupiter verovatno bio prva planeta formirana u našem sistemu, svaki kilometar preciznosti nas približava odgovoru na pitanje kako je nastao čitav naš kosmički dom.
Zaključak: Pogled u budućnost i skrivene dubine
Studija objavljena u časopisu Nature Astronomy nije samo ispravka starih udžbenika, već i uvertira u nova istraživanja. Tehnike razvijene tokom ove analize biće ključne za misiju JUICE (JUpiter ICy moons Explorer) Evropske svemirske agencije, koja je lansirana 2023. godine. Ova letelica nosi instrument dizajniran upravo na Weizmann institutu, koji će omogućiti još dublji i precizniji pogled u srce gasnog džina.
