Nešto se dešava sa Jupiterovom crvenom pegom. U zadnjih nekoliko dana ona je promenila svoju veličinu i boju.
Decenijama je jedna od velikih misterija Sunčevog sistema dubina Jupiterovih vidljivih obelježja, a to su poznati pojasevi i zone, koje, uz oluje, daju Jovijanskom divu upečatljiv izgled. Jesu li to samo 'površnske' strukture ili, naprotiv, pružaju svoje korijene u nedra planeta? Utiče li Sunčeva energija na izgled Jupitera?
Naši čitaoci sigurno sa nestrpljenjem čekaju članak o udaru nečeg, nekog tela u Jupiter koji se dogodio pre tri noći.
Nasina sonda 'Junona' je trenutno jedini ljudski artefakt koji kruži oko jedne od divovskih planeta Sunčevog sistema. Lansirana 2011, ušla je u orbitu Jupitera 5. jula 2016. i postala prva sonda sa solarnim pločama oko neke divovske planete. Međutim, kvar glavnog motora sprečio je postavljanje sonde u naučnu orbitu perioda od 14 dana, te se nasukala u privremenu orbitu od 53,4 dana, vrlo eliptičnu, s perijovijumom od 5000 km i apojovijumom od 8,1 milion km. Ovaj neuspeh je naterao Nasu da u potpunosti preispita misiju. Bilo je potrebno produžiti primarnu misiju do juna 2021. kako bi sonda uspela da izvrši planirane 34 orbite oko Jupitera, četiri puta duže nego što je prvobitno planirano. 2016. nije bilo jasno hoće li 'Junona' uspeti da izdrži intenzivno zračenje u Jupiterovoj orbiti do 2021. godine, ali ipak jeste. Obzirom na dobre performanse sonde, NASA je odlučila da produži 'Junoninu' primarnu misiju do septembra 2025. (naravno, pod pretpostavkom da će sonda preživeti do tada).
Jedno od pitanja koja se na internetu mogu naći je i ovo iz naslova. Evo dogovora:
Jeste, naravno da povremeno padaju i to je dobra vest za nas i za čitav život na Zemlji. Jasno je da ta svemirska tela ne pogađaju samo Jupiter već i svako drugo telo koje im se nađe na putu. Stenovite planete i druga tela su puni ožiljaka nastalih od kometa i asteroida.
KOJI TELESKOP DA KUPIM?
