Klima-uređaji i politički ratovi

Avgust je i Evropa se prži. Očekuje se da će temperature narednih dana u delovima Španije i Francuske preći 40 stepeni Celzijusa. Pri takvim vrućinama mnogi posežu za klima-uređajima. Ali u Francuskoj, stav prema klimi iznenada je postao političko pitanje.

Maren Le Pen, liderka krajnje desnice, izjavila je prošlog meseca da bi sprovela „veliki plan za opremanje klima-uređajima” širom zemlje ako njena stranka dođe na vlast. Maren Tondelje, šefica Zelene partije, podsmehnula se tom predlogu. Umesto toga, predložila je da se Francuska fokusira na „ozelenjavanje” gradova i povećanje energetske efikasnosti zgrada.

Urednički tekst u konzervativnom Le Figaro listu branio je klima-uređaje. Levičarski Libération nazvao je ovu tehnologiju „ekološkom aberacijom.” „Da li je klima-uređaj stvar krajnje desnice?” — zapitala je jedna TV emisija.

Klima uređaji su samo neptreban američki lukuz? 

Godinama su Evropljani klima-uređaje posmatrali kao nepotreban i isforsiran američki luksuz. Ali sada se stavovi o klimatizaciji menjaju.

Veliki deo Evrope se sada nalazi u dužim periodima ekstremnih vrućina nego pre samo 40 godina, pokazuju podaci Kopernikusa, dela svemirskog programa EU.

Ali I pored toga, klima-uređaji su i dalje retkost. Samo oko polovine domaćinstava u Italiji ih poseduje. U Španiji je taj udeo oko 40 procenata. U Francuskoj svega 20 do 25 procenata.

Oni u Francuskoj koji klimu vide kao zlo — uglavnom na levočari — kažu da je to primer kako se lideri bave simptomima klimatskih promena, a ne njihovim uzrocima. Klima-uređaji bi trebalo da se koriste štedljivo i samo za one kojima su potrebni, tvrde oni. Svi ostali bi trebalo da se fokusiraju na rešenja koja ne pogoršavaju globalno zagrevanje.

Oni koji podržavaju klima uređaje — uglavnom na desnici — kažu da je ona nepravedno demonizovana. Francuska se za proizvodnju struje pretežno oslanja na ugljenično neutralnu nuklearnu energiju, ističu oni. Klima-uređaji sada ispuštaju znatno manje štetnih gasova nego ranije. A mere poput boljeg zaptivanja i izolacije mogu pomoći, ali samo do određene granice.

Uprkos polarizovanoj raspravi, postoji široko slaganje u jednom: Malo ko traži klima-uređaj u baš svakoj kući. Većina se slaže da je klima neophodna u prostorima poput domova za stare, bolnica i škola.

„Većina ljudi je negde na sredini,” rekao je Boduèn de la Varend, suosnivač francuske konsultantske firme koja pomaže domaćinstvima u energetski efikasnim renovacijama. „Klima-uređaj je koristan alat.”

Francuska vrela rasprava o klimi splasnula je zajedno sa temperaturama u nedeljama nakon prošlomesečnog toplotnog talasa. Ali sve toplija leta u Evropi znače da ova tema neće nestati.

Neki podaci o ekstremnim vrućinama:

• Bukte požari:Vatrogasci se bore sa plamenom u Albaniji, Grčkoj, Crnoj Gori, Španiji i Turskoj.
• Nacija na klima uređajima:Gotovo 90 procenata Amerikanaca koristi neku vrstu klima-uređaja, što je istovremeno i uzrok i rešenje klimatskih problema.
• Povratna sprega:Globalna potrošnja električne energije za hlađenje mogla bi da se udvostruči do 2050. godine, što bi povećalo emisiju gasova sa efektom staklene bašte i dodatno zagrejalo planetu.

 Prema: New Yorki Times (Aurelien Breeden and Josh Holder)