- Detalji
-
Kategorija: Klima
-
Datum kreiranja: utorak, 20 septembar 2022 23:47
-
Autor Čedomir Stanković
Ledena doba karakterišu se intenzivnim stvaranjem i širenjem glečera. Proučavanjem preostalih ledničkih materijala dobijaju se informacije o ledenim dobima. Glečeri nastaju kada se leti sneg ne otopi, tako da se snežni slojevi slažu jedan preko drugog. Pahuljasti snežni kristali gube oblik i pod sopstvenom težinom postaju večni sneg i led. Za 1m3 ledničkog leda potrebno je 10-11 m3 snega.
Opširnije: Ledena doba
- Detalji
-
Kategorija: Klima
-
Datum kreiranja: sreda, 10 novembar 2021 21:00
-
Autor Miša Bracić
Kada bi Zemlju smanjili na veličinu jabuke, zona u kojoj se odvija život jedva bi odgovarala debljini ljuske. Unutar ovog sloja, debljine 20km, od dna okeana do niže atmosfere nalaze se svi elementi koji omogućavaju život na Zemlji.
Opširnije: Klima Zemlje
- Detalji
-
Kategorija: Klima
-
Datum kreiranja: petak, 06 septembar 2019 11:19
-
Autor Milan Mijić
Ove nedelje ciklon nazvan Dorian prolazi pored istočne obale SAD pošto se prethodno dobro istresao na Bahamska ostrva, sa vetrovima koji su dostizali skoro 300 km na sat. Predviđa se da će do ponedeljka, 9. septembra, stići do Grenlanda, već sa znatno slabijom snagom.
Opširnije: Ciklon Dorian
- Detalji
-
Kategorija: Klima
-
Datum kreiranja: utorak, 03 septembar 2019 17:01
-
Autor Miša Bracić
Strujanje ili konvekcija je toplotni proces prenošenja energije kretanjem molekula ili mikročestica fluida (gasova i tečnosti). Molekuli tla primaju energiju od solarnih fotona, višak predaju prizemnim molekulima vazduha koji se zbog toga brže kreću i uspinju u atmosferi. Kada se tako ogromna količina zagrejanog vazduha podigne u gornje slojeve atmosfere na njeno mesto pada hladan vazuh, stvara se vrtlog i to je početak oluja, tornada i uragana.
Opširnije: Topla mora su hrana uragana
- Detalji
-
Kategorija: Klima
-
Datum kreiranja: ponedeljak, 15 april 2019 11:03
-
Autor Draško Dragović
Nema sumnje da nam je Zemlja bolesna. Iako se trudimo da to ne vidimo i relativizujemo, spoljnji pokazatelji pokazuju progres bolesti. Kao i kod svakog pacijenta, najlakše je stanje pratiti kontrolom njegove temperature. Šta nam ona govori?
Opširnije: Lednici su izgubili devet biliona tona leda za pola veka
- Detalji
-
Kategorija: Klima
-
Datum kreiranja: utorak, 30 januar 2018 21:03
-
Autor Draško Dragović
Prema Nasinim analizama, Zemljina globalna površinska temperatura u 2017. je rangirana kao druga najtoplija od 1880. godine!
Opširnije: Trend otopljavanja se nastavio i u 2017.
- Detalji
-
Kategorija: Klima
-
Datum kreiranja: petak, 12 januar 2018 20:31
-
Autor Draško Dragović
Pretpostavlja se da je pre 700-800 mil. godina, u eri Neoproterozoika (kasnog Prekambijuma), postojao superkontinent Rodinija, koji je zauzimao ekvatorski deo naše planete. Suprotno zdravom razumu, ali možda je baš ovakav tropski raspored kontinenata postavio tokom Kriogeničkog perioda pozornicu za veliku glacijaciju poznatu kao 'Snowball Earth', uprkos tome što znamo da ekvator prima najviše Sunčeve svetlosti…
Opširnije: Kako pomeranje kontinentalnih ploča utiče na klimu?
- Detalji
-
Kategorija: Klima
-
Datum kreiranja: petak, 18 avgust 2017 11:31
-
Autor Miša Bracić
Najnovija izmerena koncentracija ugljen- dioksida (CO2) od 406,69 ppm u julu 2017. je do sada ne zabeležena količina ovog gasa staklene bašte u atmosferi Zemlje.
Opširnije: Raste udeo ugljen-dioksida u atmosferi
- Detalji
-
Kategorija: Klima
-
Datum kreiranja: subota, 03 decembar 2016 14:36
-
Autor Marino Tumpić
Što je to vrijeme; a što klima i kako ih doživljavamo?!
Opširnije: Dolazi hladno vrijeme, mijenja se klima!?
- Detalji
-
Kategorija: Klima
-
Datum kreiranja: petak, 22 januar 2016 15:04
-
Autor Miša Bracić
Nezavisne analize NASA-e i National Oceanic i Atmospheric Administration (NOAA) pokazuju da je 2015. godina bila globalno najtoplija od 1880.g. kada je počelo moderno merenje temperature.
Prosečna globalna temperatura u 2015. je nadmašila 2014. za 0.13 Celzijusa.
Opširnije: 2015. najtoplija godina
Nije samo istorija učiteljica života i budućnos to može da bude. Po trgovima sveta stoje bronzani vladari sa isukanim mačevima, pisci i naučnici koji su davno nešto uradili za svoj narod. Zašto na trgovima ne bi stajali spomenici koji bi nas opominjali na to šta da radimo danas, da bi živeli i sutra? 
„Moguće je da smo potcenili efikasnost okeana kao skladišta toplote i energije“, rekao je autor studije Džer Rozental, a nova studija objavljena u vodećem dnevniku „Nauka“ podstiče ideju da okeani zadržavaju toplotu.
KOJI TELESKOP DA KUPIM?
