Kada bi Zemlju smanjili na veličinu jabuke, zona u kojoj se odvija život jedva bi odgovarala debljini ljuske. Unutar ovog sloja, debljine 20km, od dna okeana do niže atmosfere nalaze se svi elementi koji omogućavaju život na Zemlji.
Ove nedelje ciklon nazvan Dorian prolazi pored istočne obale SAD pošto se prethodno dobro istresao na Bahamska ostrva, sa vetrovima koji su dostizali skoro 300 km na sat. Predviđa se da će do ponedeljka, 9. septembra, stići do Grenlanda, već sa znatno slabijom snagom.
Strujanje ili konvekcija je toplotni proces prenošenja energije kretanjem molekula ili mikročestica fluida (gasova i tečnosti). Molekuli tla primaju energiju od solarnih fotona, višak predaju prizemnim molekulima vazduha koji se zbog toga brže kreću i uspinju u atmosferi. Kada se tako ogromna količina zagrejanog vazduha podigne u gornje slojeve atmosfere na njeno mesto pada hladan vazuh, stvara se vrtlog i to je početak oluja, tornada i uragana.
Nema sumnje da nam je Zemlja bolesna. Iako se trudimo da to ne vidimo i relativizujemo, spoljnji pokazatelji pokazuju progres bolesti. Kao i kod svakog pacijenta, najlakše je stanje pratiti kontrolom njegove temperature. Šta nam ona govori?
Prema Nasinim analizama, Zemljina globalna površinska temperatura u 2017. je rangirana kao druga najtoplija od 1880. godine!
Pretpostavlja se da je pre 700-800 mil. godina, u eri Neoproterozoika (kasnog Prekambijuma), postojao superkontinent Rodinija, koji je zauzimao ekvatorski deo naše planete. Suprotno zdravom razumu, ali možda je baš ovakav tropski raspored kontinenata postavio tokom Kriogeničkog perioda pozornicu za veliku glacijaciju poznatu kao 'Snowball Earth', uprkos tome što znamo da ekvator prima najviše Sunčeve svetlosti…
Najnovija izmerena koncentracija ugljen- dioksida (CO2) od 406,69 ppm u julu 2017. je do sada ne zabeležena količina ovog gasa staklene bašte u atmosferi Zemlje.
Što je to vrijeme; a što klima i kako ih doživljavamo?!
Nezavisne analize NASA-e i National Oceanic i Atmospheric Administration (NOAA) pokazuju da je 2015. godina bila globalno najtoplija od 1880.g. kada je počelo moderno merenje temperature.
Prosečna globalna temperatura u 2015. je nadmašila 2014. za 0.13 Celzijusa.
Nije samo istorija učiteljica života i budućnos to može da bude. Po trgovima sveta stoje bronzani vladari sa isukanim mačevima, pisci i naučnici koji su davno nešto uradili za svoj narod. Zašto na trgovima ne bi stajali spomenici koji bi nas opominjali na to šta da radimo danas, da bi živeli i sutra?
Sve više delova ekonomije zavisi od klime – od poljoprivrede do šou biznisa – a sa tim trendom raste i upotreba „vremenskih budućnosti“, finansijskih instrumenata koji su vremenske prilike pretvorili u robu. Strahovanje od onoga šta nas čeka ‘sutra i odande’, od onog odozgo i odozdo, ovaploćeno je u mesečnim premijama na konto ‘letnjih i zimskih derivata’ osiguravajućih kuća
Uticaj globalnog zagrevanja na našu planetu biće snažan, nezadrživ i nepovratan, a svet će biti topliji, sušniji i gladniji, upozoreno je u novom izveštaju UN o klimatskim promenama.
„Moguće je da smo potcenili efikasnost okeana kao skladišta toplote i energije“, rekao je autor studije Džer Rozental, a nova studija objavljena u vodećem dnevniku „Nauka“ podstiče ideju da okeani zadržavaju toplotu. Da li se globalno zagrevanje usporilo i da li se to odražava na najave o katastrofalnim klimatskim promenama?
