99,9% težine solarnog sistema čini Sunce mu njegovo! Preostala beda je podeljena na 8 kakvih-takvih planeta i čak 219 meseci, tj. satelita. Sledi beskonačna buranija sitnurije: kamenčina, leda i prašine koje niko normalan ne računa. 19 satelita je dovoljno veliko da ih je nekad u istoriji sopstvena gravitacila zaloptastila (moj novi astronomski izraz) i svi su pokriveni ledom sem naš Mesec i Ija. Sedam je masivnije od Plutona i Erisa. Ti meseci se fizički ne razlikuju od planeta patuljaka, ali se ne uklapaju u našu (IAU) definiciju jer se ne okreću direktno oko Sunca. Svi ti svetovi su zla boga čudni, a šampion čudnosti je Triton. O njemu ne znamo – ništa. Skoro.
Strava slika Neptuna i Tritona koju je napravio 'Voyager 2' u leto 1989.
Triton je najveći Neptunov mesec. Otkrio ga je 1846. britanski astronom William Lassell, samo 17 dana nakon otkrića samog Neptuna. Odmah se videlo da je u pitanju neki čudak.
NASA je utvrdila da je Triton jedini veliki mesec u solarnom sistemu koji se okreće u suprotnom pravcu od rotacije planete. Većina nepravilnih satelita Jupitera i Saturna se takođe nalaze u retrogradnim orbitama, međutim oni su mnogo dalji od svojih domaćina i jako su mali; najveći od njih (Saturnov Phoebe) ima samo 8% prečnika (i 0,03% mase) Tritona. Pored toga, površina Tritona je puna kontrasta, sa glatkim nizijama odmah pored terena išaranih kraterima.
Nijedna kosmička sonda nije posetila Neptun još od kraja 80-ih, kada je 'Voyager 2' proleteo kroz planetni sistem. Kroz komšiluk je proleteo još jedino 'New Horizons' na putu ka Plutonu. On je presekao Neptunovu orbitu 10. jula 2014, ali tada je Neptun bio udaljen 3,96 mld. km – više od 26 udaljenosti Zemlja-Sunce. Ipak, zbog posete Plutonu porastao je interes i za Triton, jer je poznata teza većine astonmoma da su i jedno i drugo telo Kajperovci i da verovatno imaju sličnu istoriju. Oba tela imaju slične dimenzije, poseduju tanku azotnu atnosferu i različite vrste ledova na površini. Vrhunac je bio kada je NASA 2014. objavio mapu Tritona u visokoj rezoluciji.
Ovako je 'New Horizons' video Neptun. Tada je bio mnogo bliži Plutonu – na samo godinu dana leta.
Nova mapa enigmatskog Tritona ima rezoluciju do 600 m/px. Mapu je napravio Paul Schenk iz Planetnog instituta iz Hjustona na osnovu slika koje je napravio 'Voyager 2' 25. avgusta 1989. Površina je stara oko 10 mil. godina, što znači da je mesec aktivan i danas. Boje su veštačke.
Triton je 7. najveći mesec i 16. najveći objekat u solarnom sistemu. Nosi više od 99,5% celokuipne mase koja se okreće oko planete, uključujući 13 poznatih satelita i prsten. Masivniji je od svih poznatih meseci u solarnom sistemu zajedno koji su manji od njega.
OTKRIĆE I PRELET
Tritonac je otkriven 10. oktobra 1846, samo par nedelja nakon što je francuski astronom Urbain Le Verrier teleskopm otkrio Neptun. Triton je godinama bio poznat jednostavno kao 'Neptunov satelit' sve do 1949, kada je otkriven i drugi mesec, Nereid. Svi poznati Neptunovi meseci su prema preporuci međunarodnog Astronomskog saveza nazivani prema likovima iz grčke ili rimske mitologije koji su u nekoj vezi sa Neptunom, Posejdonom ili okeanom.
Astronomi su morali da čekaju duže od veka da bi videli Triton kao išta više od tačkice. NASA je 1977. poslala dve sonde, dva 'Voyagera', na one-way trip po solarnom sistemu, iskorišćavajući retku priliku poravnavanja planeta što je omogućavalo 'skokove' s jedne planete na drugu sa malim utroškom goriva. 'Voyager 2' je brzinom od 68.000 km/h proleteo pored Neptuna i kroz njegov sistem 25. avgusta 1989.
Među opažanjima koja su najviše iznenadila naučnike bio je ledeni vulkavizam primećen na Tritonovoj površini. 'Voyager 2' je snimio fotografije nekoliko vulkana gejzirskog tipa koji su izbacivali azotni gas bogat izuzetno finim, tamnim česticama. NASAje procenila da se čestice dižu do visine od 8 km pre nego što počnu da padaju i pokrivaju planetu.
Takođe je zaključeno da je vekada veliki deo površine bio istopljen. NASA je zaključila da je topljenje nastalo usled plimskih zagrevanja koja su nastala kada je Neptun zarobio Triton, što je držalo satelit u tečnom stanju najmanje milijardu godina.
https://www.youtube.com/watch?v=xJT9vZ35-DQ
OTKRIĆA POSLE 'VOYAGERA'
Mada sigurno nijedna sonda neće da poseti Neptunov sistem u skorijoj budućnosti, računarski modeli i zemaljski teleskope sve bolje rezolucije pružaju nam nove informacije o Tritonoovoj istoriji i okruženju. (NASA je 2009. objavila nove slike Tritona koje je napravio 'Voyager 2'.)
2010, infracrvena osmatranja koja je napravila evropska opservatorija VLT u Čileu otkrila su da se tanka Tritonova atmosfera menja sa godišnjim dobima, koja na Tritonu traju po 40 godina. U vreme kada je VLT posmatrao planetu, bilo je leto na južnoj polulopti, i utvrđeno je da je atmosfera oko 4 puta 'jača' nego u vreme kada je Tritona posetio 'Voyager'[1].
Ovu sliku u boji Neptunovog najvećeg satelita, Tritona, 'Voyager 2' je napravio sa daljine od 528.000 km. Rezolucija je oko 10 km, dovoljno da se počnu da pojavljuju topografski detalji.
Ova slika vulkanskih ravnica Tritona izrađen je pomoću topografskih karata dobijenih sa snimaka 'Voyagera 2' pre 30 godina. Pejzaž u prvom planu formiran je od brojnih ledenih naslaga, dostižući visinu od nekoliko stotina metara. Velike ravnice sa ravnim zidovima još uvek su nepoznatog porekla, mada su neki krateri i provalije u središtu jedne od tih ravnica (gornji levi ugao) vulkanskog porekla. Te ravnice u širini dosežu 200-250 km, a u dubini, oko 150 m.
Površina Tritona vrlo je haotična i sastoji se uglavnom od ledenih planina, kotlina, vulkanskih kratera i tokova lave, koji se sastoje od vodenog leda i drugih nečistoća. Površina Tritona je također vrlo mlada i blago kraterirana. Pretpostavlja se da trenutno Triton možda još pokazuje geološku aktivnost. Ova je slika do kratkog videa leta 'Voyagera 2' nad ekvatorijalnom regijom Tritona i tempirana je tako da se podudara s godišnjicom leta.
Slika prikazuje krupni plan lanca vulkanskih formacija okružen glatkim vulkanskim padinama formiranim od lave koja se sastoji od vodenog leda i leda od metana ili amonijaka. Takve kupaste formacije dosežu dužinu od 10 km, a visinu od samo nekoliko stotina metara.
Triton je jedan od najhladnijih objekata Sunčevog sistema. Njegova površina se nikad ne zagrava iznad
-237,6°C. Podaci dobijeni od 'Voyagera' omogućili su naučnicima da otkriju gejzira leda i atmosferu na Tritonu. (http://www.nasa.gov/mission_pages/voyager/pia12187.html)
Novi modeli Neptuna mogli bi takođe da pruže uvid u Triton, kao što je onaj objavljen 2015. koji se odnosio na magnetosferu gasovitog diva. Čini se da je magnetno polje posebno izraženo na jednoj strani, kako kažu modeli i podaci 'Voyagera 2', a naučnici će pokušati da objasne kako bi to polje moglo da utiče na Triton.
Ostale informacije o Tritonovoj istoriji mogle bi da dođu iz proučavanja malih tela u Sunčevom sistemu, poput komete 67P/Čurjumov-Gerasimenko. Sonda 'Rosetta' prikupila je 2015. podatke koji su pokazali postojanje molekularnog azota na površini komete. Iz tih informacija naučnici pokušavaju da otkriju odakle azot dolazi i kako to uporediti s drugim telima sa azotom u Sunčevom sistemu, poput Tritona i Plutona.
Astrobiolozi takođe smatraju da bi Triton mogao da ima i vodu ispod svoje ledene površine. 'Mislim da je vrlo verovatno da u Tritonu postoji podzemni okean bogat amonijakom', izjavio je 2012. Saswata Hier-Majumder sa univerziteta u Marylandu u članku u 'Astrobiology Magazinu'. '[Ali] postoje brojne neodređenosti u našem poznavanju Tritonove unutrašnjosti i prošlosti, zbog čega je teško išta predvideti s apsolutnom sigurnošću.'
LETEĆI MESECI
Model objavljen 2006. u časopisu 'Nature' sugerisao je da je Triton izvorno bio član binarnog sistema koji se okretao oko Sunca. Tokom bliskog susreta s planetom, Neptun je kidnapovao Tritona od njegovog saputnika. Istraživači su 2017. takođe postulirali da je Triton verovatno bio objekat dvojnog sistema, sličan planeti patuljku Plutonu i njegovom velikom mesecu, Haronu. U časopisu 'Astronomical Journal', autori su također primetili da je, kada je Neptunova gravitacija zarobila Triton, sekundarno telo pobeglo. Triton je preživio samo zato što u Neptunovom sistemu nije bilo velikog meseca. Da se mesec slučajno kretao po normalnoj (progradnoj) orbiti oko Neptuna, njegov bi gravitacioni uticaj naterao Tritona da padne na Neptun.
Autori su takođe rekli da je njihovo istraživanje pokazalo da je Triton imao važnu ulogu u formiranju Neptunovog sistema. Neki modeli sugerišu da je Neptun imao i druge satelite koji su se okretali oko njega. Zatim, kad je davno Triton zarobljen, neki od tih meseci su bačeni na planetu, a drugi su izbačeni sa orbita[2].
Postoje neke druge naznake haosa u Neptunovom sistemu, uključujući i vanjski satelit Nereid. Mesec ima izuzetno ispruženu orbitu oko Neptuna i potrebno mu je 360 zemaljskih dana da napravi samo jednu orbitu. Pored toga, možda je neki od tih manjih satelita oko Neptuna apsorbovao i sam Triton. 'Ako želimo da potražimo iskonske neptunske satelite, najbolje bi bilo da pogledamo unutar Tritona', rekao je vodeći autor Raluca Rufu, doktorski student na Weizmannovom naučnom institutu u Izraelu, putem e-maila u decembru 2017. godine.
https://www.youtube.com/watch?v=WWzEI4gacZc
Najnoviji snimak Tritona koji je napravila tajna ops
ervatorija tajne zemlje iz komšiluka.
[1] Najvećim delom atmosfera Tritona se sastoji od azota (kao i na Zemlji, koja ima 78% azota),a ima malo i metana. Proračuni govore da bi trenutni pritisak mogao da iznosi između 40 i 65 mikrobara – 20.000 puta niži od Zemljinog.
[2] Uran danas ima 27 satelita, a Uran samo 13.
