Sateliti

Kako su nastali Galilejevi meseci Jupitera?

Detalji: Kategorija: Sateliti; Datum kreiranja: nedelja, 07 septembar 2025 00:02; Autor Astronomski magazin

VelikiSatelitiJupitera

Već znamo dosta o tome kako se formiraju planete, ali formiranje meseca je potpuno drugačiji proces, i onaj sa kojim nismo toliko upoznati. Naučnici misle da razumeju kako je nastao najvažniji Mesec u našem Sunčevom sistemu (naš sopstveni), ali njegovo nasilno rođenje nije norma, i ne može objasniti veće sisteme meseca poput Galilejevih meseca oko Jupitera. Novo poglavlje knjige (koje je takođe objavljeno kao pre-print rad) Yuhita Shibaikea i Yanna Aliberta sa Univerziteta u Bernu raspravlja o različitim idejama koje okružuju formiranje velikih sistema meseca, posebno Galilejevih, i kako bismo ih jednog dana mogli razlikovati.

Opširnije: Kako su nastali Galilejevi meseci Jupitera?

Write comment (0 Comments)

Na Ceresu su postojali uslovi za život, otkrila NASA

Detalji: Kategorija: Sateliti; Datum kreiranja: petak, 29 avgust 2025 00:04; Autor Astronomski magazin

Ceres1

Jedina patuljasta planeta u asteroidnom pojasu Sunčevog sistema, Ceres (ili Cerera), danas je hladna, ali novo istraživanje otkrilo je da je u prošlosti bila domaćin dubokog, dugovečnog izvora energije koji je mogao da održava uslove pogodne za život, saopštila je američka svemirska agencija NASA.

Opširnije: Na Ceresu su postojali uslovi za život, otkrila NASA

Write comment (0 Comments)

Enceladus: Ledeni svet koji je promenio naše razumevanje Sunčevog sistema

Detalji: Kategorija: Sateliti; Datum kreiranja: četvrtak, 28 avgust 2025 00:03; Autor Astronomski magazin

Enceladus 510

28. avgusta 1789. godine, pre tačno 236 godina, čuveni britansko-nemački astronom Vilijam Heršel je kroz svoj teleskop ugledao svetlu tačku u blizini Saturna. Ovaj trenutak je označio otkriće jednog od najfascinantnijih meseca u Sunčevom sistemu - Enceladusa.

Opširnije: Enceladus: Ledeni svet koji je promenio naše razumevanje Sunčevog sistema

Write comment (0 Comments)

Džejms Veb otkrio novi mesec oko Urana

Detalji: Kategorija: Sateliti; Datum kreiranja: subota, 23 avgust 2025 00:11; Autor Astronomski magazin

MesecUranaCrop

Koristeći Nasin svemirski teleskop Džejms Veb, tim predvođen Southwest Research Institute (SwRI) identifikovao je prethodno nepoznati mesec koji kruži oko Urana, proširujući poznatu satelitsku porodicu planete na 29. Otkrivanje je izvršeno tokom Veb posmatranja 2. februara 2025. godine.

Opširnije: Džejms Veb otkrio novi mesec oko Urana

Write comment (0 Comments)

Voda na Mesecu

Detalji: Kategorija: Sateliti; Datum kreiranja: ponedeljak, 27 avgust 2018 19:03; Autor Miša Bracić

voda

U najmračnijim i najhladnijim delovima polarnih područja direktno su posmatrani definitivni dokazi o postojanju vodenog leda na površini Meseca. Ova nalazišta leda su razdvojena i moguće je da su drevna. Na južnom polu većina leda je koncentrisana u kraterima dok je led severnog pola razuđen.

Opširnije: Voda na Mesecu

Write comment (1 Comment)

Triton: Neptunov čudni mesec

Detalji: Kategorija: Sateliti; Datum kreiranja: subota, 07 decembar 2019 01:14; Autor Draško Dragović

99,9% težine solarnog sistema čini Sunce mu njegovo! Preostala beda je podeljena na 8 kakvih-takvih planeta i čak 219 meseci, tj. satelita. Sledi beskonačna buranija sitnurije: kamenčina, leda i prašine koje niko normalan ne računa. 19 satelita je dovoljno veliko da ih je nekad u istoriji sopstvena gravitacila zaloptastila (moj novi astronomski izraz) i svi su pokriveni ledom sem naš Mesec i Ija. Sedam je masivnije od Plutona i Erisa. Ti meseci se fizički ne razlikuju od planeta patuljaka, ali se ne uklapaju u našu (IAU) definiciju jer se ne okreću direktno oko Sunca. Svi ti svetovi su zla boga čudni, a šampion čudnosti je Triton. O njemu ne znamo – ništa. Skoro.

Opširnije: Triton: Neptunov čudni mesec

Write comment (0 Comments)

Kanjoni na Mesecu... i na Zemlji

Detalji: Kategorija: Sateliti; Datum kreiranja: sreda, 12 februar 2025 23:40; Autor Aleksandar Zorkić

KanjoniCrop

A 200-300 kilometara levo od tog kanjona nalazi se drugi, Vallis Schrödinger, dužine 302 kilometra, a to vam je kao od Novog Sada do Zagreba. U pitanju su, dakle, ogromne selenografske forme i nije čudo što upadaju u oči i sa velikih visina. Istina je, međutim, da se one nalaze sa druge,

Opširnije: Kanjoni na Mesecu... i na Zemlji

Write comment (0 Comments)

Potkategorije

MESEC

Broj članaka:: 3

Strana 1 od 30

Start
Prethodna
1
2
3
4
5
6
7
8
9
10
Sledeća
Kraj

Komentari

Ego said More

Da li može jedan članak, sa... 13 sati ranije
Драган Танаскоски said More

Evo dodata je slika gde je i Sedna. 21 sati ranije
Trovach said More

Zasto se Sedna skoro nikad ne navodi kao... 2 dana ranije
Stexa said More

Драган Танаскоски wrote:
@Ego Kažeš da u različitim...
4 dana ranije
Branko said More

Imam sferno ogledalo prečnika 140 mm sa... 5 dana ranije