Sateliti

Ljuljanje (libracije) Meseca

uduzini423

Pazite sad: Mesečeva revolucija traje koliko i Mesečeva rotacija (tj. jedan krug Meseca oko Zemlje = jedan okret oko svoje ose), a rezultat te usklađenosti jeste da nam Mesec okreće uvek jednu istu svoju stranu. Iz ovoga možemo izvući logičan zaključak da sa Zemlje vidimo najviše polovinu ukupne površine Meseca i to samo kada je on pun. Ali, nije tako. Mi ponekad možemo da zavirimo i na drugu stranu Meseca i da prema tome vidimo ukupno više od polovine njegove površine. 

 

 

Opširnije: Ljuljanje (libracije) Meseca

Write comment (0 Comments)

Lunarni mesec

mesec senkaLunarni mesec je vreme potrebno da Mesec prođe kroz sve svoje faze. Obično se meri od jednog do sledećeg mladog meseca. Taj vremenski period traje oko 29,5 dana. Ne može se preciznije reći jer je rastegljiv i stalno se menja, a menja se zato što se Mesec kreće po eliptičnoj orbiti pa se i rastojanje samog Meseca od planete stalno menja. Razume se da je onda i brzina kretanja Meseca promenljiva – shodno Keplerovim zakonima. 

  

Opširnije: Lunarni mesec

Write comment (0 Comments)

Zašto Mesec beži od nas?

tides1

Mesec je pre 4,5 milijarde godina obletao našu planetu na svega tridesetak hiljada kilometara visine (22,530 kilometara govore neki proračuni). Danas je petnaest i više puta dalje i u proseku nalazi se na visini od 385 000,6 kilometara (od središta Zemlje do središta Meseca). On od praiskonskih vremena stalno beži od nas.  

Opširnije: Zašto Mesec beži od nas?

Write comment (9 Comments)

Šta kada bi Mesec iznenada nestao

ZemljaMesec

Zamislite da se jedne noći probudite, a na nebu nema Meseca iako bi trebalo da ga bude. Gotovo 4,5 milijarde godina on je tu sa nama, vrti se oko Zemlje, i onda nestane! Šta bi se dakle desilo? Zapravo, sem astronoma, njegov nestanak te noći bi malo ko primetio. Međutim, iako sasvim neprimetne, bar za nas ljude, posledica bi bilo.

 

Opširnije: Šta kada bi Mesec iznenada nestao

Write comment (0 Comments)

Novi sateliti u Sunčevom sistemu

new moon 1.jpgBroj poznatih prirodnih satelita pre neki dan se povećao za tri. To je objavio Centar za male planete Međunarodne astronomske unije 23. februara 2024. Radi se o satelitima dve planete: Urana i Neptuna i sada Uran ima 28 poznata meseca – jedan više nego do sada, a Neptun 16, tj. dva više nego do pre neki dan.

 

Opširnije: Novi sateliti u Sunčevom sistemu

Write comment (0 Comments)

Io osvetljen svetlošću Sunca i odbijenom svetlošću od Jupitera

Io350

NASA-in svemirski brod Juno kruži oko Jupitera od 2016. Njegova glavna misija je proučavanje strukture, atmosfere, magnetosfere i porekla džinovske planete. Juno posmatra neke od Jupiterovih satelita, posebno Io, najbliži i najvulkanskiji svet u Sunčevom sistemu, sa stotinama aktivnih vulkana koji izbacuju lavu i gas u svemir. Iov vulkanizam pokreće sprega jakih gravitacionih sila Jupitera i drugih njegovih satelita, koji stvaraju plimne sile koje ga zagrevaju, uzrokuju unutrašnju dinamiku i promene na površini Ia.

 

Opširnije: Io osvetljen svetlošću Sunca i odbijenom svetlošću od Jupitera

Write comment (1 Comment)

Potkategorije

MESEC
Broj članaka:
3

Komentari

  • kizza said More
    Veliki napredak, pomalo i neobično zbog... 12 sati ranije
  • Siniša said More
    Kada su pitali jednog vremešnog čoveka... 1 dan ranije
  • Oliver said More
    „autori su pretpostavljali da bi ... 2 dana ranije
  • Milos.deronjic1989@g... said More
    Hvala svima koji organizuju kamp,... 3 dana ranije
  • Rapaic Rajko said More
    Bez titla?  :confused: 3 dana ranije

Foto...