Kada noću pogledate u nebo, Mesec deluje kao simbol spokoja – tiha, nepromenljiva kugla koja vekovima pluta iznad nas. Njegova površina, išarana kraterima, deluje kao zaleđeni pejzaž, svedočanstvo drevnih kosmičkih bitaka koje su se davno završile. Ali, šta ako vam kažemo da se te drevne bitke nastavljaju, i da ih možemo posmatrati u realnom vremenu?

Upravo to nam je omogućio japanski astronom Daichi Fujii, koji je nedavno snimio dva odvojena udara meteora u Mesečevu površinu. Ovi događaji, verovatno povezani sa meteorskim rojem Taurida koji trenutno osvetljava i naše noćno nebo, otkrivaju stalnu, nasilnu prirodu našeg najbližeg kosmičkog suseda. Ovi snimci nisu samo spektakularni; oni nam pružaju redak uvid u procese koji i danas oblikuju lunarni pejzaž. U nastavku istražujemo četiri najiznenađujuće istine koje smo naučili iz ovih neverovatnih posmatranja.

Možemo ih videti sa Zemlje – ako ste dovoljno uporni

Možda deluje neverovatno, ali ovi kratki, nasilni događaji na Mesecu mogu se posmatrati direktno sa naše planete. Daichi Fujii, kustos muzeja Hiratsuka City, uspeo je da snimi dva takva udara 30. oktobra i 1. novembra, koristeći kamere pažljivo usmerene ka noćnoj, neosvetljenoj strani Meseca. Prvi bljesak zabeležen je istočno od upečatljivog kratera Gasendi, dok se drugi dogodio zapadno od Okeana Oluja (Oceanus Procellarum). Veruje se da je bar prvi udar potekao od meteoroida iz roja Taurida.

Ovaj uspeh nije plod sreće, već izuzetne posvećenosti koja pruža ključne podatke za razumevanje stope bombardovanja Meseca. Fujii posmatra lunarne bljeskove još od 2011. godine, a od 2020. to radi kontinuirano, dokumentujući do danas ukupno 60 ovakvih događaja. Izazovi su ogromni: u proseku, on detektuje samo jedan bljesak na svakih nekoliko desetina sati posmatranja. Zbog loših vremenskih uslova i kratkih perioda kada je Mesec pogodan za posmatranje, on uspeva da zabeleži svega nekoliko desetina bljeskova godišnje, što njegov rad čini još dragocenijim.

Mesec nema štit, pa svaki udarac pogađa punom snagom

Na Zemlji, većina meteora koji uđu u našu atmosferu sagori pre nego što stigne do tla. Naša debela atmosfera deluje kao moćan štit, pretvarajući potencijalno opasne svemirske stene u bezopasne zvezde padalice. Mesec, međutim, nema tu sreću.

Sa svojom "gotovo nepostojećom atmosferom", Mesec je potpuno izložen kosmičkom bombardovanju. Ne postoji ništa što bi usporilo ili uništilo dolazeće meteoroide. Kao rezultat toga, oni se zabijaju u njegovu površinu punom snagom, dostižući brzine između 20 i 72 kilometra u sekundi (što je ekvivalentno vrtoglavih 72.000 do preko 259.000 kilometara na sat). Svaki udarac je direktan pogodak, oslobađajući ogromnu energiju u vidu toplote i svetlosti.

I najmanji kamenčići prave ogromne kratere

Upravo te zapanjujuće brzine, omogućene nedostatkom atmosfere, daju čak i najmanjim meteoroidima neverovatnu razornu moć. Kinetička energija je ključna, a na ovim brzinama, ona je ogromna.

Primer koji to najbolje ilustruje je udar od 30. oktobra. Meteoroid koji ga je izazvao imao je procenjenu masu od samo 0,2 kilograma – težak otprilike kao kugla za bilijar – ali je, udarivši u površinu pod uglom od 35 stepeni i brzinom od 27 km/s, uspeo da iskopa krater širok oko 3 metra. Prema podacima NASA-e, efekti mogu biti još dramatičniji: stena teška samo 5 kilograma može stvoriti krater širi od 9 metara i izbaciti preko 75 metričkih tona lunarnog tla i stena u okolinu.

Bleskovi su zaslepljujući, ali traju kraće od treptaja oka

Iako su ovi udari izuzetno moćni, bljesak koji proizvode je neverovatno kratak. Događaj od 30. oktobra trajao je svega 0,1 sekundu – bukvalno kraće od treptaja oka. Da niste gledali u tačno pravo mesto u tačno pravo vreme, propustili biste ga. To je još jedan od razloga zašto je Fujii-jev uporni rad toliko važan.

Intenzitet ovih bljeskova je, međutim, zapanjujući. Daichi Fujii je istakao da je svetlost bila toliko jaka da je preopteretila senzore njegove kamere.

"Pikseli su bili zasićeni, tako da je moguće da je bljesak bio još svetliji nego što snimljeni podaci sugerišu."

Ovo sugeriše da posmatramo eksplozije svetlosti koje su na svom vrhuncu verovatno još blistavije nego što naša tehnologija može precizno da izmeri.

 Zaključak: Novo poštovanje prema Mesečevoj površini

Snimci koje je zabeležio Daichi Fujii podsećaju nas da Mesec nije mrtav i statičan svet, već dinamično telo koje je neprestano izloženo kosmičkom nasilju. Svaki bljesak je dokaz da se njegova površina i danas preoblikuje, krater po krater. Ovi događaji nam daju novo, dublje poštovanje prema silama koje deluju u našem Sunčevom sistemu. Sledeći put kada pogledate u Mesec, da li ćete se zapitati kakve se nevidljive bitke odvijaju na njegovoj tihoj površini?

 Prema: Space; New York Times