Univerzum je ispunjen objektima koji prkose našim očekivanjima i testiraju granice našeg razumevanja. Koliko je kosmos zaista čudan? Otkrijmo zajedno neke od njegovih najbizarnijih i najmisterioznijih stanovnika.
Uspavani monstrum u našem galaktičkom dvorištu: Sagittarius A*
Slika područja oko Strelca A*, supermasivne crne rupe u centru galaksije Mlečni put, u rendgenskom i
infracrvenom svetlu. Rendgen: NASA/UMass/D.Vang i dr.; IR:
U samom centru naše galaksije Mlečni put nalazi se supermasivna crna rupa po imenu Sagittarius A* (Sgr A*). Dok crne rupe u mnogim drugim galaksijama aktivno zrače rendgenske zrake ili nasilno izbacuju mlazove materijala, naša je neobično tiha. Previše tiha, kao da ugošćavamo uspavanog monstruma.
Masa ovog objekta je oko 4 miliona puta veća od mase našeg Sunca. Sva ta masa je sabijena u sferu čiji je poluprečnik manji od polovine Merkurove orbite.
Nalazi se na udaljenosti od 27.000 svetlosnih godina, sakrivena iza gustih oblaka prašine i gasa, što je čini nevidljivom za obične teleskope. Prava priroda ovog ultra-zbijenog singulariteta ostaje misterija; naša fizika ne uspeva da objasni takav objekat. Ali ako je čudno ono što se krije u centru naše galaksije, još je čudnije ono što smo pronašli oko nekih od najegzotičnijih zvezdanih leševa.
Prve vanzemaljske planete: svetovi koji kruže oko zombi zvezde
Ovaj umetnički crtež prikazuje pulsar PSR B1257+12 kao malu tačku svetlosti u daljini, sa tri planete
bombardovane smrtonosnim rendgenskim i gama zračenjem. NASA/JPL-Caltech
Koja je prva planeta otkrivena van našeg solarnog sistema? Mnogi bi pomislili na planetu koja kruži oko zvezde 51 Pegasi, otkrivenu 1995. godine. Ali istina je mnogo čudnija. Tri godine ranije, 1992, astronomi su otkrili ne jednu, već dve planete koje kruže oko milisekundnog pulsara.
Njegovo ime je PSR B1257+12, i on je neutronska zvezda – najmanji i najgušći vidljivi objekat u univerzumu. Pulsari su ostaci masivnih zvezda koje su eksplodirale, zbog čega ih ponekad nazivaju "zombi zvezdama" – neverovatno gusti leševi koji se i dalje vrte neverovatnom brzinom. Širine manje od 32 kilometra, ovaj pulsar se okrene oko svoje ose 161 put u sekundi, emitujući snopove elektromagnetne energije poput kosmičkog svetionika.
Pomisao da planete mogu postojati u tako smrtonosnom okruženju, neprestano bombardovane rendgenskim i gama zracima, čini ovo otkriće jednim od najbizarnijih u modernoj astronomiji. Kako su planete mogle da prežive kataklizmičnu eksploziju supernove koja je stvorila pulsar, ili su možda nastale kasnije iz ruševina? To je misterija koja i danas zbunjuje astronome. Pronalazak planeta na tako negostoljubivom mestu pomera granice mogućeg, ali postoje i strukture na mnogo većoj skali koje prkose logici – čitave galaksije koje ne bi trebalo da postoje.
Hoagov objekat: galaksija koja ne bi trebalo da postoji
Slika područja oko Strelca A*, supermasivne crne rupe u centru galaksije Mlečni put, u rendgenskom
i infracrvenom svetlu. Rendgen: NASA/UMass/D.Vang i dr.; IR:
Galaksije se uglavnom klasifikuju kao spiralne, eliptične ili nepravilne. Međutim, postoje retki izuzeci koji se ne uklapaju ni u jednu od ovih kategorija, a Hoagov objekat je možda najčudniji od svih.
Posmatran svemirskim teleskopom Habl 2002. godine, ovaj objekat ima jedinstvenu strukturu: savršen plavi prsten mladih zvezda koji okružuje starije, žuto jezgro. Između jezgra i prstena nalazi se ogromna praznina razdvojena prostranstvom koje je praktično prazno.
Razmere su zapanjujuće. Praznina koja razdvaja jezgro od prstena široka je 70.000 svetlosnih godina. Spoljni prsten ima širinu od 120.000 svetlosnih godina, što je slično prečniku našeg Mlečnog puta. Izgleda kao da je neko usisao središnji deo normalne galaksije, ostavljajući samo jezgro i daleke spoljne regione. Dok Hoagov objekat predstavlja misteriju na daljini od 600 miliona svetlosnih godina, neke od najvećih zagonetki vrebaju upravo ovde, u našem galaktičkom komšiluku, nevidljive golim okom.
Fermi mehuri: duhovi koji opsedaju našu galaksiju
Ogromni mehurići ultra-moćnih gama zraka koji se šire, svaki usredsređen u ništavilo, susreću se u jezgru naše
galaksije, kao što je prikazano na ovoj ilustraciji Mlečnog puta.
Izvor: NASA-in Centar za svemirske letove Godard
Astronomi su 2010. godine, koristeći svemirski teleskop Fermi, objavili zapanjujuće otkriće. Iz centra Mlečnog puta izbijaju dve ogromne sfere sačinjene isključivo od moćnih gama zraka.
Njihova struktura je izuzetno neobična. Ova dva ogromna mehura lebde u naizgled praznom prostoru iznad i ispod crne rupe Sagittarius A*. Oni se samo dodiruju u galaktičkom centru, formirajući oblik peščanog sata ili broja 8. Šire se neverovatnom brzinom od 3,5 miliona kilometara na sat.
Ove strukture predstavljaju duboku misteriju, lebdeći nevidljivo iznad i ispod ravni naše galaksije kao kosmički duhovi čije poreklo tek treba da razumemo.
Zaključak: kosmos je čudniji nego što zamišljamo
Od uspavanih crnih rupa do galaksija koje prkose klasifikaciji, univerzum je pun bizarnih objekata koji neprestano izazivaju naše shvatanje stvarnosti. Ovi primeri su samo nagoveštaj beskrajne kreativnosti kosmosa, podsetnik da iza svake poznate zvezde leži potencijal za otkriće koje će iznova ispisati pravila. Pitanje nije da li ćemo pronaći još čudnije stvari, već koliko će nas one fundamentalno promeniti kada ih pronađemo?
https://www.astronomy.com/science/four-of-the-weirdest-objects-in-space/