aliens

Nakon Drugog svetskog rata život je ponovo postao lep. Svet je krenuo u obnovu, televizori, telefoni, pa i automobili su polako postajali deo svakodnevice. Rakete su osvajale visine, pojavili su se prvi veštački sateliti, a potom su dosegnute i najbliže planete. Tih posleratnih godina iz mnogih krajeva sveta stizale su misteriozne vesti o letećim tanjirima. Konačno, došlo je vreme da se naučnici opet posvete traganju za vanzemaljcima.

Možda nas iz tog beskrajnog crnila posutog zvezdama iznad nas neko posmatra. Verujemo da je svemir nastanjen samo su vanzemaljski svetovi jako daleko jedan od drugog i kontakti među njima su komplikovani. Zato se svaki nosi, kako ume i može, sa svojom sudbinom. Neki svetovi su sigurno srećni, neki nisu. Ali svaki gleda svoje nebo ne bi li na njemu pronašao signal razuma. Možda nam neki uporno šalju poruke pozdrava. Ili možda očajničku molbu za pomoć. Neki svetovi možda upravo izumiru ili bezglavo beže pred eksplozijom supernove. Mogu da zamislim flotu brodova koja plovi ka pogodnijem mestu za život.  Hm, možda ka nama?!

U svakom slučaju, verujemo da inteligentne vanzemaljske civilizacije žude za kontaktom. I sigurno nam šalju znake samo mi treba da ih primimo. U drugoj polovini prošlog veka astronomi su shvatili da su radio teleskopi odlično sredsvo za intergalaktičku komunikaciju. Tako je Zemlja počela da osluškuje svemir.

Bilo je to 1960. godine. Te godine Žak Pikar i Don Volš su batiskafom dotakli najdublje dno na planeti, CERN je krenuo sa radom, Franucska je testirala svoju prvu atomsku bombu, film Ben Hur je osvojio jedanaest Oskara, svet je imao 3.021.475.000 ljudi, a Frank Drejk je krenuo u potragu za vanzemaljcima.

frank-drake
Frenk Drejk, američki astrofizičar, danas već u poodmaklim godinama (rođen je 1930.), svoje znanje i veštine usmerio je na pronalaženje inteligentnih vanzemaljskih bića. Imao je jedva osam godina kada je razmišljao o postojanju života na drugim planetama. Tada je te ideje čuvao duboko u sebi jer, kako kaže, njegovi roditelji i učitelji zbog svojih verskih ubeđenja, nisu imali razumevanja za dečje teorije o vanzemaljcima. Međutim kasnije, na studijama astronomije, u predavanjima Oto Struvea, rusko-američkog astronoma, dobio je snažan podstrek da krene u potragu za vanzemaljskim razumom. Zatim je diplomirao na Harvardu radio astronomiju.

Drejkov program potrage za inteligentnim signalom iz svemira dobio je simpatičan naziv: Ozma - po prizncezi iz dečjeg romana Čarobnjak iz Oza (astronomi kao što znate umeju da budu malo detinjasti, ali ko je čitao knjigu složiće se da je naziv dobar). Četiri meseca je Drejk osluškivao područje sunoclikih zvezda Tau Ceti i Epsilon Eridani jer je očekivao da u njihovoj okolini postoje planete sa naprednim životom. Ali ni posle četiri meseca nije otkrio ništa. Njegov radio teleskop je beležio samo jednoličan, beživotni šum svemira. Međutim, to je bio samo početak i sledeće godine s puno entuzijazma Drejk organizuje sastank naučnika i privrednika koji su se zanimali za temu vanzemaljskog života. Bili su tu astronomi, fizičari, biolozi, sociolozi i tako dalje - grupa je danas poznata pod imenom Order of the Dolphin (Red Delfina, valda pogađate zašto). Kao što smo rekli, ponekad umju da budu deca.

Taj sastank je bio istorijsku za astrobiologiju. Na njemu je Frank Drejk izneo jednačinu koja danas nosi njegovo ime i spada u red najslavnijih u istoriji naše civilizacije. Njen rezultat treba da nas dovede to broja inteligentnih vanzemaljskih civilizacija u Mlečnom putu. Evo formule:

drejkova-formula

N - broj civilizacija u našoj galaksiji koje su sposobne za komunikaciju
R* - broj zvezda koje nastanu u jednoj godini u našoj galaksiji
fp- udeo zvezda koje imaju planete
ne – prosečan broj planeta pogodnih za razvoj života i zvezda koje imaju planete
f - verovatnoća da će se život pojaviti ako za to postoje uslovi
fi – verovatnoća da će se iz života razviti inteligencija
fc - verovatnoća da će inteligentni život biti voljan i sposoban da komunicira sa ostatkom galaksije
L - prosečan životni vek tehnološke civilizacije

Formula se do danas pojavila u bezbroj knjiga, stručnih radova, TV emisija, postera, izlaganja itd. Ona je svakako plod dubokog razmišljanja i razumevanja života uopšte. U njoj su koncentrisani svi bitni uslovi za život i zato je ona toliko velika. U njoj se nalaze ne samo fizički uslovi neophodni za život već i sociološki.

Budimo iskreni

Ali, budimo iskreni, šta nam zaista govori ova formula? Izgeda da to zavisi od onog ko na pitanje odgovara. Ako verujete u postojanje vanzemaljskog razuma u ovoj formuli lako ćete naći potvrdu vašeg verovanja i formula će vam ukazati na postojanje hiljada pa i mnogo više vanzemaljskih civilizacija širom naše galaksije. Ali ako sumnjate u postojanje inteligencije izvan naše planete sigurno ćete biti strogi u davanju vrednosti pojedinim činiocima formule i konačan rezultat će vam se kretati oko  jedan pa ćete, prema tome, zaključiti da postoji samo jedna jedina pametna civilizacija, a to je ova naša, ljudska.

Ostali će biti razočarani formulom i njima će ona govoriti samo to da mi ne znamo odgovor ni na mnogo jednostavnija pitanja od ovog: ima li vanzemaljaca? Pogledajte članove forumle. Prvi od njih su još koliko – toliko poznati i o njima možemo dati neke grube vrednosti, ali sledeći? Šta mi znamo o verovatnoći da će se život pojaviti ako za to postoje uslovi? Ništa! Imamo samo jedno iskustvo, ovo na Zemlji, a ni ono nam nije do kraja jasno. Na osnovu čega možemo govoriti o verovatnoći da će se život negde pojaviti ili ne? Isto je i sa sledećim činiocem koji govori o verovatnoći da će se iz života razviti inteligencija. Možda nastanak inteligencije jeste, a možda i nije pravilo. Mi to ne znamo! Isto je i sa sledećim činiocem jednačine.

Ova formula može da vam pokaže šta želite i zato je nepouzdana. Recimo interesuje vas koliki broj svetova proizvodi šampite? Dodajte činilac fsh i uz povoljnu procenu ostalih članova jednačine videćete da je šampita omiljena poslastica u svemiru.

***
Drejkova formula je čvrsto vezana za čuveno pitanje Enrika Fermija „Gde su vanzemaljci?“, odnosno za Fermijev paradoks o kome pričamo ovde.

 


FERMIJEV PARADOKS
"Zahvaljujući „detektivskom“ radu fizičara Erika Džounsa iz laboratorije u Los Alamosu, na čiji se izveštaj ovde jako oslanjam, znamo sve detalje o nastanku Fermijevog paradoksa." Stiven ...
Enriko Fermi
... i nije verovatno da će se takav uopšte naći. Polje istraživanja se previše proširilo da bi takvi skokovi bili mogući. Iz knjige Gde su vanzemaljci Enriko Fermi Fermijevo pitanje Paradoks ...
FERMIJEVO PITANJE
... su vanzemaljci Enriko Fermi Fermijevo pitanje Paradoks FERMIJEV PARADOKS Fermijevi saradnici su hvalili njegovu gotovo nadljudsku sposobnost da direktno sagleda srž fizičkog ...
GDE SU VANZEMALJCI?
PORUČITE knjigu "Gde su vanzemaljci" Gde su vanzemaljci Enriko Fermi Fermijevo pitanje Paradoks FERMIJEV PARADOKS ...

GDE SU SVI?  autorka: Vera Gluščević
Diskusija o uslovma za kontakt sa vanzemaljskim civilizacijama i potencijalnom rešenju Fermijevog paradoksa

Fermijev paradoks i ostale priče autori Milan Raičević i Katarina Miljković
JESMO LI SAMI? dr Zoran Živković