Predstojeće lansiranje prve kineske svemirske laboratorije staviće tačku na višegodišnje isčekanje ove važne misije. To će nam takođe pomoći da odgovorimo na brojna neodgovorena pitanja vezana za kinesku poslednju svemirsku letilicu.
Dok će Kina verovatno ostati uzdržana u vezi nekih tehničkih detalja misije, jedno pitanje će vrlo brzo nakon lansiranja biti rešeno. Kakva će biti orbita „Tiangonga-1“?
Očekuje se da će „Tiangong-1“, u prevodu „Nebeska palata“, ostati u orbiti oko dve godine. To će biti neuporedivo duže od najduže misije kineskih svemirskih brodova „Shenzhou“, koji će biti upotrebljeni da odnesu kineske astronaute do „Tiangonga“.
Projektovanje svemirske stanice započeto je 1992. („Projekat 921-2“). Planira se da do 2020. u orbiti bude velika stanica, teška preko 60 tona, sastavljena od više segmenata teških oko 20 tona, na kojoj bi boravila 3 astronauta. Na slici je trenutak pristajanja letilice sa posadom „Shenzhou“ (desno) na laboratoriju (levo)
Dužina laboratorije: 10,5 m; prečnik: 2,25 m; max. prečnik: 3,4 m; raspon: 17,0 m.
Glavni problem ove misije biće borba za održavanje orbite, a postoji jednostavan način da se to uradi: da se odmah započne sa visokom orbitom. To bi omogućilo „Tiangongu“ da kasnije, tokom dužeg perioda, postepeno snižava svoju orbitu. „Tiangong“ takođe ima i svoj sopstveni pogonski sistem, koji će verovatno biti periodično uključivan radi podizanja orbite svemirske laboratorije.
Zato se čini razumnim očekivati da će „Tiangong“ ući u orbitu nešto višu nego što su bile prethodne misije sa ljudskom posadom kineskog svemirskog programa.
Do sada, sva lansiranja kineskih letilica „Shenzhou“ bila su na prilično niskim orbitama. Orbita „Shenzhou 5“ je tipična, na visini od 200 do 343 km. Takva niska orbita je dobra za uspostavljanje misije. Potrebno je manje potiska za vraćanje kući. Takva orbita je takođe i u okvirima mogućnosti rakete „Dugi Marš 2F“ koja nosi letilice „Shenzhou“. Ali to će imati svoju cenu.
Čak i uz povremeno paljenje trastera za podizanje orbite, odbačeni orbitni moduli letilice „Shenzhou“ jedva mogu da ostanu u orbiti duže od nekoliko meseci. „Tiangong“ je mnogo veća letilica, i suočiće se sa znatno jačim atmosferskim kočenjem nego orbitni mosuli „Shengzhou“.Preživeti na niskoj orbiti biće jako teško.
Čak i tako, na najnižoj operativnoj visini, ipak ne možemo da očekujemo da „Tiangong-1“ leti na mnogo većoj visini od prethodnih „Shenzhou“ misija. Verovatno će pokušati da povisi svoju orbitu za nekoliko desetina kilometara. Perigej, najniža tačka orbite, trebalo bi da bude viši, čak i ako apogej (najviša tačka) bude otprilike isti.
Sve više od toga biće pravi izazov za sposobnosti rakete kojom će laboratorija biti lansirana. „Tiangong“ će biti poslat u svemir raketom-nosačem „Dugi Marš 2F/G“, koja će imati svoj probni let zajedno sa samom laboratorijom.
Ova raketa je u suštini modifikovana verzija rakete „Dugi Marš 2F“, kojom su lansirane sve prethodne svemirske letilice tipa „Shenzhou“. Sistem za spašavanje posade prilikom lansiranja biće uklonjen, a teretni prostor na vrhu rakete prilagođen da može da primi laboratoriju.
Orbitna laboratorija će biti teža od „Shenzhoua“, ali ne mnogo. Kao kompenzaciju, skidanjem spasilačke rakete i stabilizatora za odbacivanje verovatno će se smanjiti ukupna težina same rakete. To bi malo pomoglo da se dosegne nešto viša orbita. Kao finalni impuls, „Tiangongovi“ motori će moći da budu uključeni da bi se odmah posle lansiranja dostigla što viša orbita.
Mnogo viša orbita bi verovatno stvorila probleme letilici „Shenzhou“, od koje se očekuje ne samo randevu u orbiti, već i da se vrati posle kraja sopstvene misije.
Povratak sa više orbite na Zemlju zahteva više goriva i redukovanje sigurnosnih margina u slučaju da pogonski sistem ne proradi kako treba. Očekuje se da će bespilotni „Shenzhou 8“ biti lansiran ubrzo nakon „Tiangonga“, tako da Kinezi ne mogu sebi da priušte da laboratorija bude van domašaja.
Postoji moguća strategija kojom bi Kinezi mogli da se bave između poseta letilica „Shenzhou“. Jasno je da će tokom najvećeg dela svog života „Tiangong-1“ biti usamljena laboratorija, bez letilica koje je posećuju. Tokom tog perioda, kontrolori misije će moći da „poteraju“ laboratoriju na višu orbitu i tako joj produže ukupan boravak u orbiti.
„Tiangong“ bi mogao da bude ostavljen da tokom dužeg vremenskog perioda snižava svoju orbitu prirodnim putem, ili da brzo snizi orbitu sopstvenim motorima malo pre nego što sledeći „Shenzhou“ bude lansiran. Slična taktika je već bila korišćena kod prvih sovjetskih svemirskih stanica.
Takođe je moguće da „Shenzhou“ lansiran ka „Tiangongu“ bude upotrebljen i za korigovanje laboratorijine orbite. Nakon spajanja, mogao bi da uključi svoje motore i povisi orbitu dve spojene letilice. Isti sistem sa letilicom koja je pristala koristi se i za održavanje masivne Međunarodne orbitne stanice u orbiti (trenutno je na visini od oko 400 km), a biće još efikasnije sa malom laboratorijom (teškom oko 8,5 tona).
Planirna visina orbite još uvek je tajna, ali možda možemo da pogodimo njen nagib. Sve prethodne „Shenzhou“ misije letele su sa orbitnom inklinacijom (uglom) od oko 42 stepena. Takva orbita je u dobroj meri uslovljena položajem lansirnog kompleksa u Jiuquanu, koji će biti korišćen i za „Tiangong“ i za „Shenzhou“. Nema razloga da se misli da će biti promena i u slučaju lansiranja „Tiangonga“, ili bilo koje druge jedinice u ovoj misiji.
Čak i ako nam Kinezi ne ponude detalje, orbita „Tiangonga“ će vrlo brzo biti utvrđena zahvaljujući svemirskim sistemima za praćenje širom sveta, kao i amaterima. Praćenje promena biće jako interesantno, i pružaće uvid u to kako „Tiangongova“ maratonska misija napreduje.
U trećoj fazi izgradnje, formiraće se svemirska stanica dužine 20 metara. Na slici se vidi „Shenzhou“ i teretni brod pričvršćeni za veliku orbitnu stanicu. Druga faza će biti započeta već 2013. lansiranjem velikog segmenta za rad posade.
Kineske misije
