Astronautika: misije

Misije

Misija na Mars (1)

namarsu1

U ovoj relativno kratkoj seriji predavanja koja predstoje, zajedno ćemo razmotriti neke od izbora koji leže pred NASA–om prilikom praniranja njihovih misija ka Marsu. Na kraju predavanja, pred sobom ćeš imati odabrane ciljeve i sve ono bitno što ćeš naučiti o planiranju misije na Mars da bi te ciljeve mogao sprovesti u delo.

Mars za samo $1,5 triliona

m6

Još od kada su ostvarili na prvi pogled nemoguć zadatak sletanja ljudi na Mesec, kosmički lideri su postavili Mars kao sledeći cilj. Kada su shvatili da će to biti preteško, preopasno i preskupo, NASA se okrenula ka šatlovima i Međunarodnoj orbitnoj stanici kao mestu na kojem bi mogle da se pripremaju misije za Mars ili za povratak na Mesec.

Da li ići na Mars i zašto

Mars2020 roverVećina naših čitalaca smatra da se na Mars već odavno moralo stupiti i da se neopravdano s tim podvigom kasni. Na početku svemirske ere, od kako je Gagarin poleteo u orbitu, futuristi su predviđali da će do kraja XX veka čovek već imati naselja na Mesecu, a da će se i na Marsu pripremati gradilišta. Ali, desilo se da je budućnost imala drukčije planove: posle osvajanje Meseca tamo se više nije išlo, a osvajanje Marsa je zamagljeno beskrajnim odlaganjima. Ispostavilo se da je let čoveka dalje od Meseca teži nego što nam se pre nekoliko decenija činilo i da smo pre tih nekoliko decenija imali samo bujnu maštu.

Misija 'ARM': Ako neće Muhamed bregu...

a2... možda hoće breg Mesecu?

Na osnovu nekih prethodnih textova, vidimo da je Mars za ljudske posade još uvek šargarepa na dugom štapu. Zato se NASA zalaže da glavni zadatak njihovog programa sa posadama u sledećoj deceniji bude jedan mal'tene SF zadatak: da uhvate jedan mali asteroid i dovuku ga do Meseca (zapravo, u Lagranžovu tačku L2 sistema Zemlja-Mesec). Potom bi putnički brod 'Orion' prišao sondi 'ARM' ('Asteroid Redirect Mission') sa asteroidom i, uzevši uzorke, vratio se na Zemlju! Zapravo, to je bio plan do pre koju godinu. Prošle godine NASA je promenila originalnu ideju i, umesto malog asteroida, sada bi 'ARM' trebalo da uzme poveću stenu sa povećeg asteroida. Ima li kraja glupim idejama?

'Starlink': 'SpaceX-ova' konstelacija sa više od četiri hiljade satelita

s1'SpaceX' je uneo revoluciju u lansirnoj industriji zahvaljujući niskoj ceni koju nudi 'Falcon 9'. Trenutno, svaka misija ove rakete košta $62 miliona, što je uz ruski 'Proton' čini najjeftinijom raketom u svojoj kategoriji. 'SpaceX' je uspeo da smanji cenu zahvaljući agresivnoj tržišnoj strategiji i očigledno paradoksalnoj kombinaciji jednostavnih i pouzdanih tehnologija, uz ponovno korišćenje prvih stepeni rakete. Ali 'SpaceX' dobro zna da ono što stvarno pokreće pare izvan atmosfere nije tržište raketa – kolač je jednostavno premali – već proizvodnja satelita a posebno rukovođenje i marketing njihovih servisa (komunikacija, navigacije, fotografisanja, itd.). Zato ne čudi da je Elon Musk odlučio da 'SpaceX' počne da proizvodi satelite i uđe na velika vrata u tom sektoru. Naime, 'SpaceX' ne planira da postavi u orbitu nekoliko geostacionarnih satelita ili konstelaciju na niskoj orbiti oko Zemlje od par desetaka jedinica. Ne. Njegov plan je da lansira više od 4000 satelita. Naziv projekta? 'Starlink'.

Testiranje radara RIME

tr2

Za 5 godina ESA će lansirati robota koji treba da istraži Jupiterove mesece Ganimeda, Kalista i Evropu. Do rezultata imamo još vremena – tamo će stići tek 2030. a do Ganimeda 2033! Sadašnja tehnologija koju ugrađujemo u njegovih 11 instrumenata biće debeli anahronizam kada počnu da rade svoj posao, ali nema nam druge. Dokle su stigle pripreme za đus? Ne znaš šta je đus? Pročitaj dalje...