Kažu da je normalno da se gluposti ponekad dešavaju u životu, ali baš i nije normalno ako se to događa posle 6-7 godina planiranja i utucanih preko 2,5 milijarde rubalja, iliti 170 miliona dolara. Elem, još nema odgovora sa „Fobos-grunta“, a kad će (i da li će biti) – ne zna se.
Koliko uspevam da shvatim neshvatljivo, ruski svemirski inženjeri već dva dana bezuspešno pokušavaju da spasu ambicioznu misiju na Mars, nakon što se sonda, samo posle 3 sata od lansiranja, zaglavila u Zemljinoj orbiti. Ako ne uspeju, sonda, napunjena do vrha toksičnim gorivom, pašće na Zemlju u roku od par nedelja.
Ruski tehničari i stručno osoblje nadziru u Kazahstanu „pakovanje“ sonde u raketu „Zenit“. Na vrhu se vide sklopljeni solarni paneli. Oni su i danas u tom položaju, jer nisu ni dobili šansu da obavljaju svoju funkciju. Između njih se vidi i „zlatna“ cev, kojom su uzorci Fobosovog tla trebali da budu usisani u kontejner koji bi se vratio na Zemlju. Na samom ulazu u raketu, u bazi sonde, vidi se kontroverzni III stepen „Fregat“, čiji računar nije obavio svoj zadatak.
Svemirska stanica, sa visokozahtevnim zadatkom da se sa Fobosa uzmu uzorci i donesu u Rusiju, lansirana je iz Kazahstana u sredu raketom „Zenit“. Ruski zvaničnici su tada raportirali da je samo lansiranje proteklo „normalno“. Ali onda, kada se letilica našla na orbiti, nijedno od dva planirana uključivanja pogonskog sistema, koja su trebala da poguraju sondu na jednogodišnje putovanje ka Marsu, nije se dogodilo.
„Motori se nisu upalili, ni prvi ni drugi put,“ izjavio je Vladimir Popovkin, direktor Ruske svemirske agencije „Roskosmos“.
Neimenovani izvor blizak ruskoj svemirskoj industriji izjavio je novinskoj agenciji Interfaks da je i pre lansiranja bilo upozorenja da određene nepravilnosti u radu kontrolnog i komandnog sistema sonde nisu u potpunosti otklonjene. „Rizik od kvara usled uočenih abnormalnosti bio je vrlo veliki. Nažalost, upravo se desio najgori scenario,“ rekao je lik.
Kvar je ostavio 13-tonsku sondu vrednu $170 miliona na jajolikoj orbiti koja se u najnižoj tački nalazi na samo 207 km iznad Zemlje. Atmosfera, mada jako „tanka“ na toj visini, ipak će vremenom izazvati dovoljno trenja da uspori sondu i navede je da padne na Zemlju. Kada i gde će se to (eventualno) dogoditi, kao i koliko bi delova letilice moglo da preživi ulazak u atmosferu i padne na zemlju, trenutno je nemoguće predvideti.
Približno dve trećine težine letilice (oko 10 t) predstavlja raketno gorivo, uključujući hidrazin, koji je jako korozivan i otrovan. Sonda takođe sadrži i malu količinu radioaktivnog kobalta koji se nalazi u jednom od instrumenata, mada njegovo prisustvo nije opasno, izjavila je jedna osoba iz kazahstanskog lansirnog centra novinarima Ria Novosti.
Sinoć su inženjeri po ko zna koji put pokušavali da uspostave bilo kakvu komunikaciju sa sondom, pokušavajući bezuspešno da brodskom kompjuteru narede da pošalje nov signal za start motora.
Međutim, niko ne može da garantuje da je nastali problem softverske prirode, pa inženjeri moraju da se trkaju sa vremenom: mada letilica ima dovoljno struje da radi najmanje tri dana a verovatno i duže, snižavanje orbite bi uskoro moglo da dođe do takve tačke da motori kasnije neće moći da je pošalju van Zemljinog gravitacionog polja, ispričao je Anatolij Zak, ekspert za ruski svemirski program.
Zanimljivo je da je i NASA ponudila svaku pomoć, u slučaju da ih Rusi to zamole. „Ako je ’Roskosmosu’ to potrebno, daćemo sve od sebe da im pružimo usluge naše svemirske komunikacione i navigacione mreže, koja podržava sve Nasine satelite i svemirske brodove,“ izjavio je Majkl J. Braukas, predstavnik Nase.
Ovaj problem sa Marsovom sondom samo je poslednji u nizu problema vezanih za ruske svemirske napore, uključujući i avgustovski problem sa raketom „Sojuz“[1] – od koje sada, kada je okončan program šatlova, zavisi celokupno američko slanje posada i snabdevanja na Međunarodnu orbitnu stanicu. Ruski inženjeri su otkrili i popravili kvar na „Sojuzu“, i novo lansiranje je planirano za nedelju uveče, kada će ka ISS poleteti dva Rusa i jedan Amerikanac.
Amerikanci takođe imaju u planu da krajem ovog meseca (25. novembra) iz Kejp Kanaverala (Florida) ka Marsu lansiraju „Marsovu naučnu laboratoriju“ (MSL), „najveći i najbolji rover ikada poslat na drugu planetu“.
Misija „Fobos-grunt“ je trebalo da bude prvi pokušaj Rusa da posete jednu planetu još od 1996. godine, kada im se vrlo brzo nakon ulaska u orbitu sonda pokvarila, raspala i pala u Tihi okean.
„Ako pogledate sondu ’Grunt’ i izbrojite instrumente na njoj, vrlo brzo ćete shvatiti da je u pitanju bila vrlo složena misija,“ kaže Dvejn A. Dej, analitičar Nacionalnog istraživačkog saveta. „Ipak, šokiran sam da je do problema došlo u tako ranoj fazi“.
Mej je potsetio da ruski program planetnih istraživanja svakako deli ekomonske probleme čitave zemlje. „Ruski program je bio skoro uništen tokom devedesetih, a takođe i tokom dobrog dela protekle dekade,“ smatra ovaj stručnjak.
„Dogodile su se dve stvari,“ kaže Mej. „Svi su ispali iz štosa – poslednju međuplanetnu stanicu napravili su još početkom devedesetih godina. Drugi problem su ljudi – izgubili su puno stručnjaka. Oseća se odliv mozgova iz Rusije.“
Mej dodaje da je ruski pokušaj da izrše jednu veliku i složenu misiju nakon dugih godina bez ikakvih projekata totalno drugačija od Nasine strategije, koja podrazumeva manje i jednostavnije misije. „Dolaze nam relativno mladi ljudi i rade na tim misijama koje se relativno brzo smenjuju,“ kaže on. „To im omogućava da stiču puno iskustva.“
Sonda „Gobos-grunt“ je takođe ponela i stotinjak kila težak kineski satelit koji je trebalo da iz Marsove orbite proučava njegovu površinu i klimu. „Interesantno je da su Kinezi hteli da pošalju svoj satelit,“ smatra Skot Pejs, direktor svemirskog instituta na univerzitetu Đorđe Vašington. „Biće razočarani ako misija ne uspe,“ kaže on.
Pajs kaže da su Kinezi već imali probleme u saradnji sa Evropom u vezi „Galileo“ globalnog navigacionog satelitskog sistema, te da su se iz projekta povukli 2007. godine. Razgovori sa Sjedinjenim Državama o saradnji u kosmosu izazvali su ozbiljne političke kontroverze u Vašingtonu.
„Pitam se zbog čega oni uopšte razmišljaju o međunarodnoj saradnji,“ kaže zagonetno Pajs.
