 |
Iz knjige Da li postoje stvari koje ne postoje, Voje Antonića |
Teorija “Mnogo svetova”
Ponuđen je veliki broj teorija koje bi mogle da razreše neke goruće paradokse koje je donela kvantna teorija. Kao najatraktivniju, pomenućemo teoriju koju je 1957. godine objavio Hju Everet (Hugh Everett). Po njemu, svaki put kad dođe do kolapsa talasne funkcije, svet se umnoži na onoliko svetova koliko ima mogućih ishoda. Posle svake deobe mi pratimo sudbinu jednog od njih, ali to ne znači da “negde” ne postoje i ostali. Svi ti svetovi su jednaki, osim detalja koji se odnosi na rezultat merenja ili posmatranja kolapsa talasne funkcije: u našem slučaju imaćemo dva sveta i u jednom će mačka biti živa a u drugom mrtva.
Mada bismo ovako dobili nezamislivo veliki broj svetova, neki paradoksi bili bi rešeni. I to ne samo oni koji se odnose na kvantnu teoriju; recimo, čuveni paradoks putovanja u prošlost, u kome se osoba vraća u vreme pre svog rođenja i ubija svoje roditelje. Ovaj paradoks dobro poznaju oni koji vole spekulativno razmatranje hipotetičnih situacija, ali on nema rešenje jer, ako je osoba ubila svoje roditelje pre svog rođenja, onda ni ona ne postoji pa samim tim nije ni mogla da izvrši ubistvo. Everetova teorija rešava ovaj problem na elegantan način: ubica je stigao iz sveta u kome su roditelji živi (ili su bar to bili do njegovog rođenja), a činom ubistva samo je stvoren novi svet u kome nema ni te osobe ni živih roditelja; svet iz koga je ubica stigao i dalje postoji i u njemu ništa nije izmenjeno.
|
Spisak članaka iz knjige:
Voja Antonić - Da li postoje stvari koje ne postoje
|