Traganje za planetom iza Neptuna počelo je u drugoj polovini XIX veka. Da postoji neka neotkrivena planeta posumnjalo se kada je otkriveno nepravilno kretanje Urana. Uran se nikad nije nalazio tačno tamo gde bi po računima astronoma trebalo da bude i iz toga je izveden zaključak da neko nepoznato telo ometa njegovo kretanje. Računajući ovo ometanjeDavid Pek Tod(David Peck Todd) je 1877. procenio da se radi o nepoznatoj planeti na nekih 52 a.j. od Sunca i koja ima prečnik od 80 hiljada kilometara. Od 3. novembra 1877. do 3. marta 1878. on je 30 vedrih noći reflektorom od 66 cm pretraživao nebo, ali novu planetu nije pronašao.

Zatim se u traganje upustio Flmarion 1879, a 1900. Forbs je procenio da je nova planeta veća od Jupitera i da se kreće na 100 a.j. od Sunca u periodu od 1000 godina. Bilo je i drugih procena. Po nekima iz Neptuna postoje dve pa i tri planete.

Traganje pomoću fotografije  Ovaj metod ima niz velikih prednosti nad vizuelnim traganjem. Kod vizuelne metode astronom kroz teleskop posmatra deo neba i sliku koju vidi poredi sa kartom zvezda. On tu zaista traži objekat. Kod fotografskog traganja astronom pravi dva snimka istog dela neba u razmaku od nekoliko dana pa zatim na fotografijama traga za kretanjem - poredi te dve fotografije i glada da li se neki objekat pomakao. I to radi u svom komforu svoje sobe. Osmatranje kroz teleskop je i zamorno (zamislite npr. kako je osmatrati zimi po mrazu) a preciznost zavisi mnogo od stanja u atmosferi. Sem toga fotografije su u stanju da zabeleže i onaj svetlosni izvor koji se okom ne može videti. Takođe važno je i to što fotografija ostaje sačuvana i može kasnije da se pregleda.

planeta x.       Početkom XX veka u traganje za nepoznatom planetom, planetom X kako ju je nazvao, uključio se Persival Lovel. Lovel je pažljivo izračunao orbitu Urana i na osnovu poremećaja u toj orbiti 1905. je došao do sledećih rezultata: planeta X se nalazi na oko 6 milijardi km od Sunca, ima period od 282 godine i prividnu veličinu od 12 do 13m.

Lovel je svoje traganje otpočeo, za to vreme modernom i revolucionarnom, fotografskom metodom. Napravio je heljade snimaka tokom gotovo desetogodišnjeg traganja. Često je nailazio na pokretne objekte, ali svi su se isuviše brzo kretali. Planeta X je naime po proračunima bila toliko udaljena da je njeno kretanje (prividno, posmatrano sa Zemlje) moralo biti malo.

Prvo traganje Lovel je počeo 1905. Zatim je 1908. vršio nove proračune uzimajući u obzir i devijacije u Neptunovoj orbiti. Traganje je vršio do 1913. a nastavio ga 1915.

Persival Lovel

 1915. Lovel je objavio teorijske rezultate svoje potrage, a 16. novembra 1916. iznenada je iscrpljen i obeshrabren umro od srčanog udara.

Lovel nije uspeo da pronađe planetu X. Na blizu 1000 snimaka iz 1915. godine otkrio je 515 asteroida i 700 promenljivih zvezda. Kasnije će se pokazati da se na tim fotografijama (od 19. marta i 7. aprila) nalaze i dva snimka Plutona koje Lovel nije opazio. 

otkriće    Priča o otkriću Plutona je tipično američka. Simpatičan dečak iz siromašne farmerske porodice vredno i uporno radi, radi i radi i konačno ostvaruje svoj san. Momak je Klajd Tombo i priča o njemu je zapravo poučna.

U traganje za planetom X Klajd Tomba se uključio kada je na poziv glavnog astronoma dr V. M. Sajfera došao u Flagstaf u Lovelovu opservatoriju, da radi kao asistent. Klajd je ovaj poziv dobio nakon veoma dobrog utiska koji su astronomi opservatorije stekli o Klajdovim dotadašnjim osmatranjima. Brzo će se ispostaviti da vrednijeg, upornijeg i pedantnijeg saradnika nisu mogli izabrati.

Klajd Tombo i Pluton

Klajdov zadatak je bio da fotografiše određeno područje neba po dva puta u razmaku od nekoliko dana i da zatim blink mikroskopom na snimcima traga za pomerenim objektom.

Kakav je to posao bio može se naslutiti iz podatka da je na svakom snimku bilo bar po 160 000 svetlosnih izvora. Kada je snimana oblast u Mlečnom putu tada se taj broj peo i na preko 400 000 hiljada.

Ali Klajd Tombo je pokazao neverovatnu upornost. Ploče je eksponirao oko pola sata kako bi beležio i zvezde 17 magnitude. Zbog eventualnih oštećenja na pločama počeo je da radi sa tri snimka istog dela neba. Preko dana je blink mikroskopom poredio snimke. To je mukotrpan posao. Za jedan par ploča trebalo je obično nekoliko dana, ali ploče sa velikim brojem objekata zahtevale su i po mesec dana detaljnog traganja.

Posao je nakon više meseci neprekidnog rada postao gotovo besmislen. Ali 21, 23. i 29. januara 1930. Klajd je napravio tri istorijska snimka istočnog dela Blizanaca. Prvi je zapravo bio prilično loš i Tombo ga je izdvojio od ostalih. Druga dva je stigao da poredi tek sredinom februara. 18. februara počeo je da pretražuje okolinu zvezde Wasat (d Geminorum, HD 56986). I tada sledilo otkrića. Jedna tačka bila je pomerena na jednom snimku. Pomak je iznosio svega oko 3,5 milimetra što je govorilo da se radi o vrlo dalekom objektu.

Usledile su duge analize snimka. Tombo ie posmatrao čak i odbačeni snimak od 21. januara pa je i na njemu otkrio pokretnu tačku. Posmatranja nakon nekoliko nedelja su potvrdila da se sumnjivi objekat kreće u skladu sa dodatnim proračunima.

Konačno, vest o pronalasku planete X bila je objavljena svetu 13. marta 1930. I svet je bio oduševljen, a Tombova slava proširila se po celoj planeti. Otkriće je pokazala snagu nauke. Bila je to prva planeta otkrivena sa tla Amerike!

Detalji sa dva snimka. Strelicama je označena planeta X

[Zapravo, kada je o Plutonu prikupljano više informacija astronomi su uvideli da to nije planeta koju su tražili i čak da nije ni planeta. Ispostavilo se da je Pluton isuviše mali da bi prouzrokovao toliki uticaj na Uran i Neptun i traganje za planetom X je nastavljeno. Kasnije međutim, kada je izmerena masa Neptuna, utvrđeno je da i nema poremećaja orbita planeta koji bi nagoveštavao postojanje desete planete.... Izlazi da je Pluton pronađen greškom.]