plazma-motor
Prototip plazmenog motora VASIMIR VX-200
testiranje

Stručnjaci američke kompanije Ad Astra Rocket su uspešno testirali najjači plazmeni raketni motor na svetu. Motor rakete VASIMIR VX-200 (Variable Specific Impulse Magnetoplasma Rocket - Magnetoplazmeni raketni motor sa promenljviim specifičnim impulsom) je za vreme testiranja u vakuumskoj komori razvio snagu od 201 kilovata (kW) i time prešao famoznu granicu od 200kW.

Hjustonska kompanija Ad Astra kojom rukovodi bivši astronaut Dr Franklin Čang-Dijaz (Franklin Chang-Diaz) je započela radove na plazmenim motorima VX-100 i VX-200 krajem 2006, posle gašenja projekta NASA-inog laboratorijskog demonstratora VX-50. Prva testiranja motora VX-200 su obavljena maja 2009.

Kompanija je potpisala ugovor sa NASA-om da se testiranja 200kW-og plazmenog motora VASIMIR preimonevanog u VF-200 (“F” od “flight” – što se odnosi na kosmički let) obavi na Medjunarodnoj kosmičkoj stanici (MKS) 2013. Motor će u budućnosti biti korišćen za periodično održavanje orijentacije MKS i korekcije njene orbite. Za ove potrebe se koriste konvencionalni raketni motori na hemijsko gorivo koji troše oko pola tona pogonskog materijala tokom jedne godine. Primena plazmenog motora može da smanji tu cifru na oko 300 kilograma.

Pored MKS, kompanija Ad Astra Rocket ima i druge ambiciozne planove sa svojim plazmenim raketnim motorom, uključujući i brze letove na Mars. Desetomegavatni i plazmeni motori snage 20MW serije VX mogu jednoga dana da skrate letove do Marsa na samo 39 dana.


Testiranje iz 2009.

Grujica Ivanović
Author: Grujica Ivanović
Menadžer planiranja električnih mreža u australijskoj kompaniji Ergon Energy, magistar elektrotehnike. Napisao je veliki broj članaka iz oblasti istraživanja kosmosa koji su objavljeni u časopisima "Galaksija", "Front", "Duga", "Planeta", "Astronomija", "Astronomski magazin", Spaceflight i “Vasiona”, i u dnevnim listovima "Politika", "Večernje novosti" i "Srpska reč". Takođe, u časopisu Power Transmission and Distribution objavljuje stručne tekstove iz elektrotehnike. Pre odlaska u Australiju radio je u EPS/"Elektrokosmet", dok je na RTV Priština uređivao televizijske emisije “Horizonti nauke” i “Ekološki krug”. Autor je dve knjige iz kosmonautike: "Kosmički vremeplov" (1997, BIGZ, Beograd) o prvim programima čovekovog leta u kosmos i "Salyut: The First Space Station - Triumph and Tragedy" (2008, Springer-Praxis, London-New York) o tragediji posade prve orbitalne stanice "Saljut". Jedan je od inicijatora projekta prvog srpskog veštačkog satelita "Tesla-1". Član je Britanskog interplanetarnog društva i Instituta inženjera Australije.

Zadnji tekstovi: