Oprema

Sojuz - moderni dinosaur

sojuz korice

pdf

SOJUZ 

MODERNI DINOSAUR

Izgleda neverovatno, ali prošlo je više od pola veka od kada je prvi brod „Союз“ odleteo u kosmos. Bilo je to 28. novembra 1966. godine, kada je letilica, lukavo krštena kao „Кoсмос 133“, uzletela sa kosmodroma Bajkonur – tadašnjeg Tjura-Tama – da ne bi privukla pažnju zapadnih obaveštajnih službi. Međutim, radilo se o najsavremenijem sovjetskom brodu sa ljudskom posadom, na kome se naporno radilo šest godina.

’Stratolaunch’ – najveći avion za lansiranje satelita

5Pre godinu dana objavljene su vesti o novom lansirnom sistemu ’Stratolaunch’. Nakon brojnih odlaganja i promena strategije, kompanija je objavila da je napravila korak napred u svojoj nameri da izgradi najveći avion na svetu i upotrebi ga kao lansirnu rampu za satelite. Konačno, pre neki dan, videli smo prve slike gigantskog, skoro dovršenog, aviona nazvanog ’Roc’. Kompanija je odlučila da prošeta džina radi prvih testova punjenja gorivom i, usput, malo podseti novinare na čitav projekat.

'SODA' – ruski sistem za rano upozoravanje od udara asteroida u Zemlju

s3
Ko se ne seća februara 2013. kada je mali asteroid prečnika 20 metara udario u Zemlju i eksplodirao iznad ruskog grada Čeljabinska snagom ekvivalentnom 500 kilotona. Događaj je skrenuo pažnju svojom spektakularnošću, a posebno svojom neočekivanošću (bio je to najveći „napad“ iz kosmosa od Tunguzije i 1908.). Mnogi ljudi su shvatili da čovečanstvo nema odgovarajući sistem, ne samo zaštite od nadolazećih asteroida, nego ni upozorenja od pretećeg sudara.

Ruski centar za izviđanje stanja u kosmosu

rc1Koliko znam, naš sajt je jedini u širem regionu koji ’redovno’ javlja o lansiranjima špijunskih satelita. Trudim se da obuhvatim i ruske i američke ali nema ravnoteže. Saznajem da SAD sprema novo lansiranje, ovog puta za nadzor zone severnog pola. Kada se zna da je to standardna ruta ruskih nuklearnih raketa u slučaju napada na Severnu Ameriku, stvar postaje zabrinjavajuća ... „može da bude al’ ne mora da znači“. Sigurno je da Rusima neće promaći to, kao nijedno drugo lansiranje, ali ko je zadužen za nadzor? Zadužen je ГЦ РКО. Ako te kopka šta je to, čitaj dalje.

Problemi sa raketom SLS i Nasinom letilicom ’Orion’

sls1Američki program sa ljudskim posadama će u sledećoj deceniji biti fokusiran na brod „Orion“ i džinovsku raketu SLS, pored ISS. Obamina administracija se snažno odupirala tom programu i odbijala je da mu odredi namenu. NASA se zalagala da iskoristi SLS (Space Launch System) i „Orion“ (MPCV) za putovanje u Mesečevu orbitu. Kompromis je postignut kada je agencija obećala da bi mogla da iskoristi SLS za letove ljudi na Mars, ali tek posle 2030. Današnja administracija je već u problemu jer ne zna šta da radi s tim letelicama. U sledećoj deceniji program SLS će biti u „leru“, bez jasnog cilja ka kome bi se okrenuo.

"Boing" predstavio skafander za astronaute kosmičkog broda "Starlajner"

636211156160224627 boeing spacesuit 012717Američka kompanija "Boing" (Boeing) je predstavila novi skafander za astronaute koji će leteti na njenom kosmičkom brodu "Starlajner" (Starliner, poznat takođe i kao CTS-100). Naziv skafandra je "Boing blu" (Boeing Blue - "Plavi Boing" ili "Boing u plavom").

Problemi sa „Protonom“

pr1

Iako je „Протон“ jedan od najsnažnijih simbola ruskog raketnog arsenala, trenutno ne prolazi kroz svoj najlepši period. Nakon nekoliko godina u kojima smo gledali porast broja neuspelih lansiranja, sada smo od decembra prošle godine svedoci obustave svih misija ove rakete. Može li biti gore? Može, jer je od kraja januara Роскосмос objavio da će sva lansiranja „Протона“ biti otkazana do leta zbog problema otkrivenih prilikom kontrole raketnih motora.

Kamera Marsovog orbitera TGO

m7Evropa je u okviru misije „ExoMars“ napravila Marsov orbiter koji je već dva meseca u akciji. Prvobitno, NASA je želela da vodi taj projekat a da ESA da deo love ali je Obamino kresanje budžeta 2013. stopiralo celokupnu saradnju. Zato se ESA okrenula Rusiji i za sada ta saradnja daje dobre rezultate. Orbiter će obavljati i naučnu i telekomunikacionu funkciju. Za naučne zadatke ima obezbeđenih 113,8 kg, što je samo 3% celokupne težine orbitera. Najvažniji instrument je kamera. Pogledajmo pobliže o kakvom instrumentu se radi.

Facebook