Oprema

Prevara od milijardu dolara – servisni toranj za raketu 'SLS'

s1Koliko može da košta izgradnju 'jednostavnog' raketnog servisnog tornja? Pa, ako govorimo o Nasinoj budućoj raketi 'SLS', cena može da dostigne i milijardu dolara. Kako ti se čini cifra? Nema šale – istina je. Kako smo došli dovde? Indusi su poslali sondu na Mars za samo $70 miliona. Da vidimo. 'SLS' će koristiti, poput 'Saturna V', servisni toranj za transfer goriva i gasova, podataka i električne energije, koji će putovati zajedno s mobilnom platformom (crawler transporter) koja prevozi raketu do lansirne rampe 39B Kenedijevog centra (KSC). Šatlovi nisu koristili pokretne toranjeve već fiksnu kulu koja se nalazila na rampi, stoga je bilo potrebno izgraditi ovaj toranj od nule, nazvan ML (Mobile Launcher). Zapravo, ne baš od nule, budući da ML za 'SLS' potiče od tornja izgrađenog za otkazanu raketu 'Ares I'programa 'Constellation'.

Nove ukrajinske rakete: poslednji dah umiruće industrije?

u1

Jedna od glavnih žrtava sukoba između Rusije i Ukrajine bio je ukrajinski kosmički program. Kremlj je odlučio da prekine gotovo sve veze sa susednom zemljom što se tiče kosmosa – što je mnogo dublje nego što se može zamisliti – a kao rezultat toga, svi letovi raketa 'Zenit', glavne rakete proizvođene u Ukrajini, otkazani su, ali i rakete 'Dnepr'– ICBM R36M rekonstruirane za let u kosmos – te sada Ukrajinci očajnički traže ruske ili strane zamene za svoju kosmičku tehnologiju i opremu koja je pretekla. Proces je traumatičan, ne samo za Ukrajinu nego i za Rusiju, koja je izgubila pristup desecima kompanija aeronautičke industrije s kojima je poslovala nakon (ras)pada SSSR-a. Ali, očito, gubitnik u ovom bratoubilačkom ratu je Ukrajina. Nekada moćna kosmička industrija u zemlji trenutno je uključena jedino u izgradnju dve važne rakete: 'Antares'za 'Northrop Grumman'– Ukrajina proizvodi prvi stepen – i evropsku 'Vegu'– laboratoriju u gornjem stepenu. No takva se situacija uskoro može promeniti.

Tajanstveni svet vojnih satelita

vs1

Ne znam da li neko od ljubitelja raketa prati nastupe dr prof. Milinovića sa Mašinskog. U poslednjoj emisiji je rekao da se budući rat neće voditi tenkovima ('koga to interesuje!') već gore, u kosmosu. 'Otkrio' je tajnu da Pentagonu treba nekoliko hiljada osmatračkih satelita da bi 24 časa pokrivao sve teritorije i ciljeve koji su im interesantni, tj. Nort Koreju, Iran, Rusiju, Kinu i sl. Zato priča da je 'SpaceX' spreman da za masnu lovu lansira stotinu šatro komunikacionih satelita izaziva pozornost. Kina i Rusija imaju svoje adute, ali nažalost to je sve vojna tajna a i moje znanje je skromno, pa ću zato pokušati da nešto kažem o delu novog ruskog štita.

Novi projekat ruskog nuklearnog satelita za elektronsko ratovanje (deo II)

r2

Rusija se još od 2009. trudi da razvije novi nuklearni reaktor za kosmičke misije na temelju opsežnih iskustava sa reaktorima 'Бук''Toпаз'iz 70-ih i 80-ih godina. Od početka je program bio u potrazi za funkcijom. Prvobitno se razmišljalo o brodovima za Mesec ili Mars, ali s obzirom na to da je taj plan bio preambiciozan, odlučeno je da ga zamene nuklearnim tegljačem sposobnim da premešta satelite sa niskih na više orbite. U svim tim slučajevima, energija reaktora bi se koristila za napajanje jonskim odn. plazmenih motora – vrlo visokih performansi (Isp) – zasnovanih na ksenonu kao radnom telu.

'Kilopower': nuklearni reaktor za Nasine misije na druge planete (deo I)

k1

Korisnici nuklearne energije u kosmosu uglavnom su radioizotopski generatori (RTG) koji pretvaraju toplotu nastalu raspadanjem nekog radioaktivnog izotopa u električnu energiju. Nasuprot tome, upotreba nuklearnog fisionog reaktora bi nosila mnoga ograničenija. Sovjetski Savez je lansirao gotovo 35 reaktora[1]tipa 'Бук'(БЭС-5) i 'Tопаз'(TЭУ-5 Tополь), uglavnom namenjenih za napajanje satelita 'УС-А'koji su imali za cilj otkrivanje američkih brodova (uglavnom nosača aviona) uz pomoć radara. Poređenja radi, Sjedinjene Države su zvanično poslali u orbitu samo nuklearni reaktor SNAP-10A,1965. godine. Međutim, uprkos svom potencijalu i mom navijanju, nuklearna fisiona energija je decenijama marginalizovana po pitanju osvajanja svemira (i to bez ulaženja u nesretni san o nuklearnom termalnom pogonu, koji zaslužuje posebnu analizu).

SLUSH: nuklearna bušilica za Evropu

n1

Jedna od najinteresantnijih koncepata kosmičkih misija je sonda koja bi bila sposobna da probije ledenu koru Evrope i direktno proučavala verovatni unutrašnji okean ovog Jupiterovog meseca. Ovakva misija je jako daleko u budućnosti, jer još uvek nismo detaljno proučavali Evropu iz orbite. Zbog toga ćemo morati da sačekamo sledeću deceniju i Nasinu misiju 'Europa Clipper', i u manjoj meri, Esinu sondu 'JUICE', kako bi smo istražili ovaj zagonetni satelit. Sledeći korak bi bila površinska sonda slična predloženom 'Europa Landeru' – koji još nije odobren – za analizu sastava Evropinog leda i, posredno, onog okeana. To znači da verovatno niko ko sad čita ovo neće stići da vidi sondu opremljenu bušilicom na Europi. 'Ajde bar da pročitamo kako će to izgledati...

Rus pravi skafander za Nasu?

s9

Nedavno sam pisao o budućem američkom skafanderu za ekspediciju na Mesec i ovo je (kao) neki nastavak. Naime, inženjer Nikolaj Mojsejev, koji je u Americi pokrenuo startap kompaniju 'Final Frontier Design'a koji je nekada radio za sovjetski kosmičku industriju, sada planira da napravi sopstveni skafander koji će ponuditi na tržište, a NASA je već odlučila da mu pomogne.

Već se kroji skafander za šetnju po Mesecu 2024.

s1

Svi znamo da Ameri planiraju da pošalju čoveka na Mesec 2024. Za sada ne postoju koncizan plan za to, i još uvek nije konstruisana a kamoli napravljena ključna letilica: lunarni modul. Ali postoji još jedan ključni elemenat neophodan za odlazak na Mesec a o kome niko ne govori. To je kosmičko odelo. Na prvi pogled bi mogli da pomislimo da pošto US astronauti već nose neka odela na svojim orbitnim putovanjima, njih samo treba doraditi za Mesec, zar ne? E pa ne. Nije tako prosto. Nijedan putnički brod koji se u ovom trenutku razvija u SAD – tj. 'Orion', Dragon 2' i 'Starliner' – ne poseduje skafander za izlazak napolje, tj. EVA. Ono što oni za sada jedino imaju, to su IVA odela[1], koja ne dopuštaju izlazak napolje i, još manje, na Mesečevu površinu.

Zašto NASA nikada nije ponovila dizajn 'Spirita' i 'Oportunitija'?

n11Nakon nedavno i zvanično potvrđene 'smrti' 'Oportunitija', postavlja se pitanje: zašto NASA nije iskoristila ovu uspešnu konstrukciju za naredne misije? Dva MER-a (Mars Exploration Rovers) 'Spirit' i 'Oportuniti' istaživali su Mars godinama (sedam i petnaest godina). I stvarno, izgledalo je da je velika greška ne pokrenuti jednu ili više sličnih misija koristeći ovu tehnologiju. Zapravo. planirano je nekoliko misija koncipiranih na MER-ovima, ali nijedna nije dobila zeleno svetlo iz nekoliko razloga. Pre svega moramo da zapamtimo da su tva dva MER-a predstavljala 'improvizovani' dizajn rođen sa ciljem da spasi obraz Nasi – i, s njom, program istraživanja Marsa (MEP) – nakon izastopnih neuspeha 'Mars Climate Orbitera' i 'Mars Polar Landera' i drugih sondi s kraja 90-ih.

 


leksikon 190


 

stranica posmatraci2019


 

CURRENT MOON


tvastronomija18