Svemir može da iznenadi čak i one koji mu posvete svoje živote proučavajući ga. Ljudi često misle o našem solarnom sistemu kao o skupu planeta okruženom praznim prostorom. Međutim, nova zapažanja ukazuju na to da živimo unutar vrućeg regiona niže gustine, i da možda postoji čudan „kosmički međuzvezdani kanal“ ili tunel koji nas povezuje sa udaljenim zvezdama.
Naš dom u lokalnom vrućem mehuru
Astronomi su dugo znali da se naš solarni sistem nalazi unutar specifične oblasti svemira poznate kao Lokalni vrući mehur (Local Hot Bubble – LHB). Ova oblast, za koju se procenjuje da je široka oko 300 svetlosnih godina, nastala je kao rezultat moćne eksplozie supernove.
Ove eksplozije su zagrejale okolni gas, stvarajući okruženje visoke temperature i niske gustine. Tragovi ovih davnih dramatičnih događaja i dalje postoje kao blago raspoređene distribucije vruće plazme. Dr L.L.Sala, vodeći autor studije, primetio je da temperatura LHB pokazuje dihotomiju sever-jug na visokim geografskim širinama. Istraživanje takođe sugeriše da je prosečan termički pritisak u ovom mehuru niži od očekivanog, što ukazuje na to da bi mogao biti otvoren u nekim pravcima.
Kosmički X-zrak istraživač
Da bi bolje razumeli ovo okruženje, naučnici su se okrenuli instrumentu eRosita. Ova opservatorija X-zraka, lansirana kao deo misije Spectrum-Roentgen-Gamma, ima za cilj mapiranje vrućeg gasa u svemiru, proučavanje ostataka supernova i istraživanje naše kosmičke okoline.
Astronomski tim, predvođen Dr L.L.Salom sa Maks Plank instituta, potvrdio je nova otkrića koristeći podatke iz eRosite. Kombinujući ih sa starijim podacima iz drugog X-zrak istraživanja (ROSAT), naučnici su sastavili detaljniju sliku našeg lokalnog regiona. Ovaj mukotrpan pristup, koji je uključivao podelu neba na hiljade zona, pomogao je u izolovanju slabog sjaja okolne plazme.
Zagonetni kosmički kanal
Novoanalizirani podaci otkrili su kanal vruće plazme niske gustine koji se proteže od našeg solarnog sistema prema udaljenim sazvežđima. Ono što se najviše ističe je detekcija kanala, ili „tunela“, koji izgleda da se proteže prema sazvežđu Kentaura.
Ova struktura navodno probija vreli materijal LHB-a, povezujući naše neposredno kosmičko susedstvo sa udaljenim zvezdanim sistemima. Podaci takođe nagoveštavaju postojanje drugog puta koji vodi prema okolini Velikog psa (Canis Major). Ovi putevi možda su deo veće, razgranate mreže kanala koja se proteže između regiona formiranja zvezda i džepova zagrejanog gasa. Svaka takva ruta predstavlja neku vrstu međuzvezdanog sporednog puta, koji je izdubljen dinamičkim procesima i pod uticajem eksplodirajućih zvezda.
Ideje o postojanju mreže vrelih kanala niske gustine nisu nove; decenijama unazad, neki istraživači su spekulisali da bi prostor oko nas mogao sadržati lavirinte povezanih šupljina, a instrumenti poput eRosita su sada pružili dokaz za to. Prisustvo šupljina ispunjenih vrelim gasom podržava ideju da su događaji supernova oblikovali povezanu strukturu međuzvezdane materije.
Naša pozicija u kosmosu
Važno je shvatiti da svemir između zvezda nije praznina. Lokalni vrući mehur je primer kako dramatični događaji poput supernova mogu oblikovati gas u neočekivane forme.
Iako je izgled svemira miran, to je varljivo. Pre miliona godina, naš solarni sistem je zalutao u Lokalni vrući mehur. Tajming nije slučajnost, jer su te drevne eksplozije verovatno oblikovale uslove koje danas nalazimo. Činjenica da se naše Sunce sada nalazi blizu centra mehura je slučajnost, ali pruža zanimljivu perspektivu – kao da smo stigli na žurku kasno i zatekli posledice dramatičnih događaja koji su se odigrali pre nego što je čovek i postojao.
Nastavak istraživanja ovih kosmičkih kanala zahtevaće sve osetljivije instrumente. Astronomi se nadaju da će vremenom popuniti kosmičku mapu i objasniti kako ovi tuneli utiču na sve, od lokalnih kosmičkih zraka do dinamike zvezdanog vetra. Ovo otkriće skrivenih ruta podseća nas da čak i naše kosmičko dvorište krije iznenađenja. Ovi kanali osporavaju stare pretpostavke i dodaju kompleksnost slici onoga što leži između našeg Sunca i najbližih zvezda.
Tekst o ovom istraživanju je objavljeno u naučnom časopisu Astronomy & Astrophysics.