Galaksija Andromeda, poznata i kao Mesije 31 ili M31, udaljena je od Zemlje oko 2,5 miliona svetlosnih godina. To je nama najbliža galaksija. NASA je objavila „najveću ikada” sliku galaksije Andromeda koju je napravio svemirski teleskop Habl. To je velika oštra kompozitna slika našeg suseda.
U astronomiji otkrića se ređaju takvom brzinom da postaje naporno da se sve otprati. Danas napišete nešto, a ujutro vidite da je to već zastarelo. I hajde da je to tako kad se radi o asteroidima ili kometama kojih ima k’o peska na plaži, nego je tako i sa stvarima za koje vam treba puno vremena da ih otkrijete.
U svojoj samodopadnosti često (čitaj; uvijek!) zaboravljamo koliko smo maleni pod zvijezdama. U stanju smo se posvađati sa ukućanima, neposrednim i dalekim suputnicima na plavom planetu Zemlja do te mjere da znanost i tehnologije prečesto koristimo kao sredstvo destrukcije, ratova.
Po svemu sudeći, naša galaksija je jedina, u poznatom Univerzumu, koja poseduje dar koji se zove život. Kroz filozofske ili religijske spekulacije možemo diskutovati da li je to moguće, verovatno ili manje verovatno, ali mi do sada nismo detektovali ništa van, ne naše galaksije, nego van planete. Potencijalno, život je moguć na najrazličitijim mestima (poznajući ekstremofilne organizme) ali mi ga nigde nismo registrovali. Shodno tome, vodimo se pretpostavkom da je, možda, klicom života zaražena još neka planeta u našoj galaksiji ili našem galaktičkom komšiluku.
Na fotografiji vidimo veličanstvenu galaksiju M 51 u svoj njenoj raskošnoj lepoti. Nije čudo što je meta posmatrača neba, i profesionalaca i amatera. Spada u red najčešće snimanih galaksija. U nju su upereni i optički i radio teleskopi, zemaljski i svemirski. Njene fotografije obilaze svet i nikog ne ostavljaju...
Dakle, spiralne galaksije sa jakim emisionim linijama, i zračenjem u skoro svim oblastima elektromagnetnog spektra dobile su ime po Karlu Sejfertu...
Lokalna grupa (ili Lokalno jato) galaksija je skup 54 (bar 80) galaksija koje su gravitaciono povezane i nalaze se u krugu od jednog megaparseka. Međutim, ta daljina i nije toliko bitna za članstvo u grupi. Da bi neka galaksija ostala član Lokalne grupa važna je i njena brzina kretanja. Ako se jako brzo kreće ona se može otrgnuti gravitaciji Lokalne grupe i otići izvan nje. Ali, pojednostavljeno rečeno: to su galaksije koje se nalaza pod dominantnim uticajem gravitacije svih galaksija u grupi.
Ova predivna, elegantna galaksija nalazi se preko 30 miliona svetlosnih godina daleko od nas. U prečniku ima 50.000 svetlosnih godina i prema tome tri puta manja od Mlečnog puta. Ako želite da je vidite – sad je njeno vreme. Ovih dana izlazi posle 18 sati, kulminira oko ponoći, a zalazi nešto pre pet sati ujutro. Iako je prilično daleko lepo se vidi i amaterskim teleskopom jer je prilično sjajna. Njena magnituda iznosi 9,2.
Ako je galaksija Andromeda udaljena 2,5 miliona svetlosnih godina, a prečnik joj je 100 hiljada svetlosnih godina, to bi gledano golim okom trebalo da bude veliko kao košarkaška lopta na 7,5 metara. Zašto je ono što vidimo samo kao malu tačka na noćnom nebu?
Kako smo se našli ispred svetlosti sa tih [dalekih] objekata? Jer [i] naša materija potiče iz oblasti Velikog Praska!
To je pitanje čitaoca Dejana Mišića na skorašnji članak o otkriću do sada najstarije i najudaljenije galaksije. Najbolji odgovor daje standardna paradigma o evoluciji ranog svemira, hipoteza o takozvanoj inflacionoj fazi širenja. Evo kako to izgleda u slučaju nas i galaksije HD1.
KOJI TELESKOP DA KUPIM?
