Biopotpis - ima života
Tišina u "vodenoj rupi"
Decenijama su astronomi uključeni u SETI (potragu za vanzemaljskom inteligencijom) fokusirali svoje instrumente na specifičan, relativno miran deo radio spektra. Ovaj opseg, poznat kao "vodena rupa" (water hole), obuhvata frekvencije između 1,42 i 1,66 GHz.
Logika iza ovog izbora je elegantna: vodonik (H) emituje radio-talase na 1,42 GHz, dok hidroksil (OH) emituje na 1,66 GHz. Kako ovi molekuli zajedno čine vodu, naučnici su pretpostavili da bi svaka tehnološki napredna civilizacija prepoznala simboliku ovog opsega i koristila ga za međuzvezdanu komunikaciju. Međutim, uprkos decenijama osluškivanja, ovaj kanal ostaje nem. To nas dovodi do ključnog pitanja: da li smo godinama pretraživali pogrešan parametarski prostor?
Novi horizonti: ALMA i visoke frekvencije
Na nedavnom Nacionalnom sastanku astronoma u Birmingemu, istraživačica Louisa Mason sa Univerziteta u Mančesteru predstavila je studiju koja označava istorijsku prekretnicu: ovo je bila prva SETI studija ikada sprovedena pomoću ALMA teleskopa (Atacama Large Millimeter/submillimeter Array) u Čileu. Masonova je usmerila pažnju na milimetarske i submilimetarske radio talase, domen koji je do sada bio gotovo potpuno neistražen u svrhe potrage za vanzemaljskim životom.
Umesto sprovođenja novih posmatranja, istraživanje se oslonilo na arhivska posmatranja ALMA teleskopa. Cilj je bio identifikovati tehnosignature, preciznije uskopojasni signali (narrowband signals). Dok prirodni astrofizički procesi obično emituju širokopojasno, uski radio-signali su jasan indikator veštačkog, tehnološkog porekla.
Prema rečima Masonove, ovaj pristup suštinski menja pravila igre: "Decenijama su se SETI potrage koncentrisale na relativno mali deo radio spektra. Želeli smo da se zapitamo šta bi se desilo ako bismo pogledali negde sasvim drugo. Milimetarski i submilimetarski radio opsezi su gotovo potpuno neistraženi, tako da se ovde radi o otvaranju potpuno nove oblasti parametarskog prostora za pretragu."
Revolucija u brojanju zvezda: Šta je "stelarni sporedni ulov"?
Studija je uvela i inovativni koncept pod nazivom "stellar bycatch" (stelarni sporedni ulov). Kada astronomi usmere teleskop ka jednoj primarnoj meti, u vidnom polju se slučajno nađu i hiljade drugih zvezdanih objekata.
Tradicionalno, broj ovih zvezda se procenjivao pomoću Gaia kataloga. Međutim, Masonova je otišla korak dalje koristeći Besançon Galactic Model (BGM). Za razliku od kataloga koji su ograničeni onim što instrumenti mogu videti, BGM je sofisticirana simulacija koja uzima u obzir celokupnu stelarnu populaciju, uključujući zvezde koje su previše udaljene ili blede da bi bile pouzdano identifikovane, poput belih patuljaka i zvezda glavnog niza na velikim distancama.
|
Model procene
|
Izvor podataka
|
Procenjeni broj zvezda (primer iz teksta)
|
|
Tradicionalni model
|
Gaia katalozi
|
~ 288.000
|
|
Novi pristup (Mason)
|
Besançon Galactic Model (BGM)
|
> 6,1 milion
|
Ovaj novi model pruža realističniju sliku o tome koliki je deo galaksije zapravo ispitan, dramatično povećavajući obim svakog pojedinačnog posmatranja.
Rezultati potrage: Nema signala, ali ima nade
Analiza se fokusirala na dva mala frekvencijska prozora unutar ALMA Band 3 opsega. Iako tokom studije nisu pronađene nove tehnosignature iznad postavljenih pragova detekcije, Masonova ističe da ovo nipošto nije neuspeh.
Iako su analizirana samo četiri arhivska posmatranja, studija je dokazala održivost metode i pokazala da se visoko-frekventni teleskopi mogu efikasno koristiti u SETI programima. Masonova naglašava: "Jedna od najuzbudljivijih stvari u ovom radu je saznanje da smo ispitali mnogo više zvezda nego što se prvobitno mislilo. Čak i vrlo mala posmatranja mogu sadržati ogroman broj i raznolikost zvezda koje možda nikada nismo nameravali da proučavamo."
Budućnost SETI istraživanja
Glavna poruka ovog istraživanja je jasna: potraga za inteligencijom u kosmosu mora postati šira i kreativnija. Maksimalno korišćenje postojećih astronomskih podataka i istraživanje zanemarenih delova radio-spektra ključni su za uspeh.
Odsustvo signala u ova dva uska opsega ne znači da smo sami, već da smo tek zagrebali površinu okeana mogućnosti. Uz doprinos saradnika na studiji, među kojima su Profesor Michael Garrett, Dr. Andrew Siemion i Dr. Kelvin Wandia, naučna zajednica dobila je moćan novi alat za istraživanje dubina svemira u nadi da ćemo jednog dana, na nekoj neočekivanoj frekvenciji, konačno čuti odgovor.
