Mala tela Sunčevog sistema predstavljaju ostatke materijala od kojeg su pre oko 4,6 milijardi godina nastale planete. Iako su neuporedivo manja od planeta, ona su veoma značajna za razumevanje porekla Sunčevog sistema, istorije vode na Zemlji i nastanka života. Istovremeno, pojedini asteroidi i komete mogu da se približe našoj planeti toliko da predstavljaju potencijalnu opasnost.

Jedno od najzanimljivijih pitanja savremene astronomije jeste koliko tih tela poznajemo, koliko ih još čeka da budu otkrivena i koliko dobro možemo da predvidimo njihovo kretanje.

Važno je odmah naglasiti da broj otkrivenih tela nije isto što i procena njihovog ukupnog broja. Veliki asteroidi relativno se lako otkrivaju, dok brojna mala, tamna tela ostaju neprimećena sve dok ne prođu blizu Zemlje — a neka se mogu otkriti tek nekoliko dana pre najbližeg prilaska.

Koliko je malih tela do sada otkriveno? 

Prema statistici NASA-inog Centra za proučavanje malih tela Sunčevog sistema (JPL Solar System Dynamics), ažuriranoj 1. oktobra 2026, astronomi su evidentirali više od milion i po malih tela. 

Poznata mala tela Sunčevog sistema

1.569.438

asteroida i drugih malih tela u široj kategoriji malih planeta

895.910 numerisanih tela

Tela čije su putanje dovoljno dobro određene da dobiju trajni broj.

673.528 nenumerisanih tela

Već otkrivena tela koja još nemaju trajni numerički status.

4.077 kometa

Poznate komete, uključujući fragmente koji se vode kao zasebni objekti.

Izvor: NASA/JPL Solar System Dynamics, stanje od 1. oktobra 2026. Kategorije nisu potpuno odvojene: asteroidi i komete mogu se pojaviti u različitim evidencijama, pa brojeve ne treba jednostavno sabirati. 

Ovde je potrebna jedna važna napomena. Izraz „mala tela” obuhvata mnogo širu grupu objekata od asteroida i kometa u užem smislu. U JPL-ovoj evidenciji malih planeta nalaze se i tela izvan Neptunove orbite, uključujući objekte Kuiperovog pojasa, kao i patuljaste planete. Zato broj od oko 1,57 miliona ne predstavlja broj asteroida u glavnom asteroidnom pojasu između Marsa i Jupitera.

Broj otkrivenih tela stalno raste. Savremeni automatski pregledi neba, digitalni detektori i računarski programi koji prepoznaju pokretne tačke na snimcima omogućavaju da se svake godine otkrije veliki broj novih asteroida. Posebno brzo raste broj poznatih malih tela koja se približavaju Zemlji. 

Koliko ih zaista ima?

Na ovo pitanje ne postoji jedan precizan odgovor. Ukupan broj zavisi od najmanje dva faktora: veličine tela koja želimo da uračunamo i dela Sunčevog sistema koji posmatramo.

Najveći asteroidi poznati su već dugo, ali se populacija naglo povećava kada pređemo na objekte prečnika od nekoliko kilometara, nekoliko stotina metara ili samo nekoliko metara. Mala tela su brojnija, teže ih je otkriti i često su vidljiva tek kada se dovoljno približe Suncu i Zemlji.

Prema procenama istraživača koji se bave otkrivanjem asteroida:

• Asteroida prečnika jednog kilometra i većih verovatno ima između 700.000 i 1,7 miliona.
• Asteroida veličine jednog metra i većih verovatno ima stotine miliona, ako se posmatra populacija u Sunčevom sistemu, a ne samo ona blizu Zemlje. 

Ove procene odnose se na asteroide, a ne na sve komete, ledena tela i sitne čestice u Sunčevom sistemu. Za mnogo manja tela procene postaju sve neizvesnije, jer ih je teško neposredno registrovati i utvrditi njihovu ukupnu populaciju.

Poseban problem predstavljaju komete koje dolaze iz veoma udaljenih delova Sunčevog sistema. Neke imaju kratke orbitalne periode, dok druge putuju po veoma izduženim putanjama i vraćaju se u unutrašnji Sunčev sistem tek posle više hiljada ili čak miliona godina. Zbog toga broj poznatih kometa predstavlja samo deo ukupne populacije kometnih tela.

Koliko je asteroida blizu Zemlje?

Astronomi koriste izraz objekti bliski Zemlji (NEO, od engleskog Near-Earth Objects) za asteroide i komete čije ih putanje dovode u Zemljino orbitalno susedstvo. U stručnoj definiciji, perihel — tačka putanje najbliža Suncu — nalazi se na manje od 1,3 astronomske jedinice od Sunca. To ne znači da sva ta tela prolaze blizu Zemlje. 

Prema Evropskoj svemirskoj agenciji (ESA), stanje 23. oktobra 2026. bilo je sledeće:

Asteroidi bliski Zemlji

NEA — Near-Earth Asteroids

42.812

Komete bliske Zemlji

NEC — Near-Earth Comets

125

Asteroidi na ESA-inoj listi rizika

Tela sa izračunatom mogućnošću budućeg udara

2.048

Izvor: ESA, Centar za koordinaciju objekata bliskih Zemlji (NEOCC), podaci ažurirani 23. oktobra 2026. 

Broj od preko 42.000 asteroida bliskih Zemlji na prvi pogled može da deluje zastrašujuće. Međutim, njihovo prisustvo u Zemljinom orbitalnom susedstvu ne znači da su na putanji sudara sa našom planetom. Većina ima putanje koje ne dovode do neposrednog susreta sa Zemljom.

Da bi se procenila stvarna opasnost, astronomi moraju precizno da odrede orbitu svakog tela, prate njeno kretanje i izračunaju mogućnost budućeg približavanja ili sudara.

Šta znači da je asteroid potencijalno opasan?

Astronomi ne koriste izraz „potencijalno opasan asteroid” samo za telo koje se približava Zemlji. Postoje precizni kriterijumi koji uzimaju u obzir i njegovu veličinu i geometriju orbite.

Prema NASA/JPL definiciji, asteroid se svrstava u kategoriju potencijalno opasnih asteroida (PHA, Potentially Hazardous Asteroids) ako ispunjava oba uslova:

• njegova procenjena veličina odgovara apsolutnoj magnitudi \(H \leq 22\), što približno odgovara prečniku od 140–150 metara ili više, zavisno od reflektivnosti površine;
• njegova orbita može da prođe na udaljenosti od oko 7,5 miliona kilometara ili manjoj od Zemljine orbite, odnosno ima minimalno rastojanje presecanja orbita (MOID) od najviše 0,05 astronomske jedinice. 

Udaljenost od 7,5 miliona kilometara može da izgleda ogromno, ali u astronomskim razmerama to je dovoljno blizu da se takav asteroid prati sa posebnom pažnjom. Ipak, potencijalno opasan ne znači da će asteroid udariti u Zemlju. Ova klasifikacija označava da njegovi parametri zahtevaju pažljivo praćenje.

Na ESA-inoj listi rizika nalaze se tela za koja proračuni pokazuju određenu mogućnost budućeg udara. Ta lista nije isto što i ukupan broj potencijalno opasnih asteroida: kriterijumi i svrha dve evidencije razlikuju se. Mogućnost udara može biti veoma mala, a procena se menja kako stižu nova merenja.

Koliko je velika stvarna opasnost?

Mala tela — nekoliko metara

Mnoga se raspadnu u atmosferi. Mogu izazvati svetao meteor, a veća i snažan udarni talas, ali najčešće ne predstavljaju globalnu opasnost.

Tela reda desetina metara

Mogu eksplodirati u atmosferi i izazvati ozbiljnu lokalnu štetu. Primer je događaj u Čeljabinsku 2013. godine, kada je udarni talas povredio veliki broj ljudi i razbio prozore.

Tela od oko 140 metara i veća

Udar bi mogao da izazove razaranja velikih razmera, naročito u području udara. Posledice zavise od veličine, sastava, brzine, mesta udara i toga da li bi telo palo u okean ili na kopno.

Tela prečnika više kilometara

Veoma redak udar mogao bi da izazove globalne klimatske posledice. Asteroid koji je povezan sa izumiranjem neptičjih dinosaurusa pre oko 66 miliona godina imao je upravo takve razmere.

NASA navodi da trenutno nije poznat asteroid prečnika 140 metara ili većeg koji predstavlja značajnu opasnost od udara u narednih sto godina. To ne znači da su sva takva tela već otkrivena, već da među poznatim objektima nema potvrđene značajne pretnje u tom periodu. 

Zašto još nismo otkrili sve opasne asteroide?

Glavni problem je u tome što otkrivanje asteroida zavisi od njegovog prečnika, reflektivnosti, udaljenosti, položaja u odnosu na Sunce i brzine kretanja.

Tamno telo koje se približava iz pravca Sunca može biti naročito teško uočiti teleskopima sa Zemlje. Mali asteroid može biti veoma slab na nebu, a istovremeno se kretati velikom brzinom. Zbog toga se neka tela otkrivaju tek neposredno pre prolaska, ponekad svega nekoliko dana ranije.

NASA-in cilj je da otkrije najmanje 90 odsto populacije objekata bliskih Zemlji prečnika 140 metara i većih. Prema NASA-inim podacima, procenjuje se da takvih objekata ima oko 25.000, a da ih je do sada otkriveno manje od polovine. 

U odbrani od asteroida važni su i međunarodna saradnja, kontinuirano posmatranje neba i precizni matematički modeli. Svako novo merenje položaja može poboljšati proračun orbite i pomoći astronomima da utvrde da li je neki objekat bezopasan ili zahteva dodatnu pažnju.

Posebno je značajan eksperiment NASA-ine misije DART, koja je 2022. godine namerno udarila u asteroidni mesec Dimorfos i promenila njegovo orbitalno kretanje. Time je pokazano da je moguće izmeniti putanju jednog nebeskog tela kontrolisanim udarom letelice, mada bi stvarna odbrana od opasnog asteroida zahtevala pravovremeno otkrivanje, detaljno proučavanje i odgovarajuću strategiju.

Zaključak: koliko smo bezbedni?

Sunčev sistem je mnogo bogatiji malim telima nego što bi se moglo zaključiti na osnovu broja poznatih asteroida i kometa. Do oktobra 2026. evidentirano je više od 1,5 miliona malih tela u širokoj kategoriji malih planeta, ali procenjuje se da samo asteroida veličine jednog metra i većih ima stotine miliona.

Među njima je poznato više od 42.000 asteroida koji pripadaju populaciji bliskoj Zemlji, ali samo deo zadovoljava kriterijume za potencijalno opasne asteroide. Još manji deo nalazi se na listama na kojima se razmatra mogućnost budućeg udara.

Najvažnija poruka nije da nas iz svemira neprestano vreba katastrofa, već da je pravovremeno otkrivanje presudno za zaštitu Zemlje. Za razliku od zemljotresa, čije tačno vreme i mesto još ne možemo pouzdano predvideti, putanje asteroida mogu se proračunavati sa velikom preciznošću. Ako opasan objekat otkrijemo dovoljno rano, možda ćemo imati mogućnost da promenimo njegovu putanju i sprečimo sudar.

Upravo zato proučavanje asteroida i kometa nije samo pitanje astronomije i porekla Sunčevog sistema. Ono je postalo i važan deo dugoročne zaštite naše planete.

Izvori za dalje čitanje

• NASA/JPL Solar System Dynamics — baza malih tela Sunčevog sistema.
• NASA Center for Near-Earth Object Studies — praćenje asteroida bliskih Zemlji i procena rizika.
• Evropska svemirska agencija (ESA) — Centar za koordinaciju objekata bliskih Zemlji.
• NASA — Asteroidi, komete i meteori.

Napomena za objavljivanje: navedene brojke predstavljaju stanje baza u oktobru 2026. godine i mogu se promeniti već narednih dana.