Do danas su astronomi potvrdili postojanje preko 6.000 egzoplaneta, ali dok nas naslovi često uveravaju u pronalazak „nove Zemlje“, realnost je znatno surovija. Dok popularna naučna fantastika, poput romana „Project Hail Mary“, sugeriše da je svemir prepun utočišta, najnovija studija Instituta „Carl Sagan“ sa Univerziteta Kornel donosi otrežnjenje. Umesto hiljada potencijalnih domova, naučnici su kristalisali listu koja je fascinantno kratka, podsećajući nas na to koliko su uslovi za život, onakav kakav poznajemo, zapravo retki u beskraju.
Od 6.000 do samo 24
Kada se ogromna arhiva otkrivenih svetova propusti kroz stroge filtere nastanjivosti, entuzijazam se brzo susreće sa činjenicama. Prema istraživanju objavljenom u časopisu Monthly Notices of the Royal Astronomical Society, naučnici su izdvojili svega 45 stenovitih planeta koje se nalaze u široj habitabilnoj zoni svojih zvezda. Međutim, čak je i taj broj možda previše optimističan.
Ukoliko se primeni konzervativniji pristup, koji uzima u obzir užu zonu nastanjivosti definisanu intenzitetom toplote zvezde, spisak se sužava na samo 24 sveta. Ova stroža selekcija neophodna je jer granice habitabilne zone nisu fiksne; one se pomeraju u zavisnosti od boje zvezde. Različite talasne dužine svetlosti zagrevaju planetarnu atmosferu na drugačije načine, što direktno diktira da li će voda ostati u tečnom stanju.
„Znamo da je Zemlja nastanjiva, dok Venera i Mars nisu. Možemo koristiti naš Sunčev sistem kao referencu za traženje egzoplaneta koje primaju zvezdanu energiju u rasponu između onoga što dobijaju Venera i Mars“, izjavila je Abigejl Bol (Abigail Bohl), koautorka studije.
Proksima Kentauri i TRAPPIST-1
Iako je lista kratka, kandidati koji su na njoj ostali nude fascinantne uvide u raznolikost kosmosa. Posebnu pažnju privlače sistemi koji bi mogli izgledati potpuno drugačije od našeg zelenog sveta.
Proksima Kentauri b (Proxima Centauri b) Udaljena „svega“ 4,2 svetlosne godine, ova planeta ostaje naš najbliži potencijalno nastanjivi sused. Njena blizina čini je apsolutnim prioritetom za sve buduće misije posmatranja.
Sistem TRAPPIST-1 Na oko 40 svetlosnih godina od nas nalazi se sistem koji je prava riznica kandidata. Planete TRAPPIST-1 d, e, f i g orbitiraju oko svog crvenog patuljka na udaljenostima koje bi mogle podržati tečnu vodu. Vizuelni prikaz ovih svetova bio bi vanzemaljski: budući da orbitiraju oko znatno crvenijih zvezda nego što je naše Sunce, mikrobi i biljke na njihovim površinama mogli bi reflektovati boje potpuno drugačije od zemaljskog zelenila.
Vekovi koji nas dele od susreta
U astronomiji, termin „blizu“ može biti veoma varljiv. Iako se 4,2 svetlosne godine čine dostižnim, tehnološki jaz između nas i naših meta je ogroman. Svetlost putuje brzinom od približno 300.000 kilometara u sekundi. Nasuprot tome, Apollo 10, najbrže vozilo kojim je čovek ikada upravljao, dostiglo je brzinu od 39.897 km/h (24.791 mph).
Bez revolucionarnog proboja u fizici koji bi omogućio putovanje brzinom svetlosti, čovečanstvu bi bilo potrebno neverovatnih 114.000 godina da stigne do našeg najbližeg suseda. Ova „barijera svetlosnog koda“ znači da ovih 45 planeta trenutno nisu destinacije za kolonizaciju, već isključivo mete za visoko precizno daljinsko posmatranje.
Mapa za buduće lovce na planete
Ovaj spisak nije samo teorijska vežba; on predstavlja strateški vodič za sledeću generaciju svemirskih instrumenata. Fokusiranje na ove specifične ciljeve optimizovaće dragoceno vreme koje će trošiti Svemirski teleskop Džejms Veb (JWST), kao i predstojeći Svemirski teleskop Nensi Grejs Roman, čije je lansiranje planirano za 2027. godinu.
Pored hemijskog sastava atmosfere, naučnici će analizirati i planete sa eliptičnim orbitama kako bi razumeli da li dramatični toplotni skokovi sprečavaju ili možda podstiču evoluciju organizama.
„Iako je teško reći šta tačno povećava šansu za postojanje života, identifikacija mesta gde treba gledati je prvi ključni korak — stoga je cilj našeg projekta bio da kažemo: 'evo najboljih meta za posmatranje'“, dodao je koautor studije Gilis Lauri (Gillis Lowry).
Pogled ka zvezdama
Iako smo dobili "uži izbor" svetova koji bi mogli biti utočište životu, važno je razumeti da je potraga tek na svom početku. Svaka od ovih 24 ili 45 planeta predstavlja unikatnu laboratoriju u kojoj priroda ispisuje drugačija pravila. Naša tehnologija nas trenutno ograničava na posmatranje iz daljine, ali to nas ne sprečava da preciznije nego ikada mapiramo puteve ka mogućim susedima.
Ako nam je potrebno 114.000 godina da stignemo do najbližeg suseda, da li je prava potraga zapravo u usavršavanju naše tehnologije ili u strpljenju koje naša vrsta još uvek ne poznaje?
https://www.popsci.com/science/habitable-planets-astronomers-project-hail-mary/