U užurbanosti koja predstoji pred budući sastanak sa Plutonom, sonda je privremeno poslata na stanje blage hibernacije. Dobar deo višegodišnjeg putovanja ona je spavala, tako da očekujemo da će sledećeg leta biti potpuno spremna za zadatke.
Posle višemesečnog stanja elektronske uspavanosti, sonda je 15. juna probuđena radi redovne godišnje provere stanja podsistema i kalibracije instrumenata. Ta provera je nazvana ACO-8 i trajala je sve do kraja avgusta. Čim je okončana, “New Horizons” je 29. avgusta poslednji put poslat na spavanje. Ova hibernacija će trajati 99 dana i biće na snazi sve do 6. decembra. Za sve nas koji pratimo ovu misiju teško nam je da poverujemo da je posle više od 7 godina hibernacije najveći deo od 4 milijarde km puta od Jupitera do Plutona i spoljnjih regiona Kajperovog pojasa, konačno iza nas, i da je pred nama samo još mali deo puta.
Poslednji put “New Horizons” će biti probuđen za samo 5 nedelja! Kada se to desi, započeće pripreme za prilazak, a 6 nedelja kasnije konačno će započeti faza prilaska Plutonu.
 |
25. avgusta NH je presekao Neptunovu orbitu. |
Konačno! Dospeli smo do ivica našeg planetnog sistema. Dvadeset pet godina nakon što smo prvi put poželeli da jednog dana istražimo Pluton, sada smo blizu realizacije.
Letošnja osma i poslednja “pre-plutonska” aktivna provera ACO-8 (Active Check Out) letilice i njene naučne preme protekla je uspešno. Svi brodski podsistemi – i primarni i rezervni – provereni su i baždareni.
Pored toga, izvršana je prva korekcija kursa još od 2010, u brodske računare je usnimljen autonomni softver zadužen za prilazak cilju, provereno je svih 7 instrumenata, sprovedena su fina podešavanja nekih instruimenata, i izedena je prva kampanja optičke navigacije ka Plutonu uz pomoć LORRI– Long Range Reconnaissance Imagera.
Sve te aktivnosti su protekle u redu, a izvedene su i mnoge druge, uključujući prikupljanje podataka heliosferne plazme i prašine sa brodskim instrumentima PEPSSI (Pluto Energetic Particle Spectrometer Science Investigation), SWAP (Solar Wind At Pluto) i VBSDC (Student dust Counter).
Jedina stvarna anolalija tokom poslednje ACO predstavljalo je neuspešno uključivanje ultraljubičastog spektrometra ALICE. Zadatak tog uključivanja trebalo je da bude proučavanje rasporeda međuplanetnog vodonika u blizini Neptunove orbite; razlog kvara je bila najniža temperatura instrumenta ikad do tada zabeležena, pa je brodski softver isključio visokonaponsko napajanje za ALICE čim je primetio da je potrebno previše vremena da se postigne odgovarajući napon.
Na kraju je sve to ispalo kako treba, jer je poslužilo kao pravovremeni alarm za situacije kada će instrumetu u blizini Plutona biti još hladnije. Da kvar nije uočen sada, bio bi registrovan tek kada bi naučnici postali svesni da ALICE nije odradila svoj posao kako je trebalo.
Prijatno iznenađenje je usledilo i kada je utvrđeno da je probno testiranje metode za otkrivanje na opasnosti od sudara sa nevidljivim objektima u Plutonovom sistemu dovelo do “otkrića” Plutonovog malog meseca Hidre.
Naučnici su bili ubeđeni da Hidra neće moći da se uoči sve do početka 2015. godine, kada će brod biti skoro duplo bliži nego što je bio u julu, ali članovi naučnog tima Džon Spenser i Hal Viver su ipak uspeli da otkriju Hidru pola godine ranije! To rano otkriće predstavlja dobra vest za sposobnost tima da otkriva trenutno nepoznate prstenove i mesece Plutona.
Sledeća vest je da je 25. agusta NH presekao Neptunovu orbitu. Taj dan se poklopio sa 25-godišnjicom istorijskog prilaska Neptunu Nasine sonde “Vojadžer-2” 1989. godine. Da bi proslavila taj datum i poslednje presecanje planetne orbite pred susret sa Plutonom, NASA je održala konferenciju za štampu u sedištu u Vašingtonu. Događaju je prisustvovao Nasin direktor za planetna istraživanja Džim Grin, rukovodilac programa “Vojadžer” Ed Stoun, i mnogi drugi.
Što se tiče vesti vezanih za ovu misiju, treba da kažem da je potraga za nekim Kajperovim objektom (KBO) koji bi NH posetio posle Plutona (ako NASA odobri sredstva) prebačena letos u višu brzinu angažovanjem Hablovog teleskopa u potrazi tokom narednih 200 orbita. Tom prilikom HST je prikupio pregršt potencijalnih kandidata u Kajperovom pojasu koje sada treba pratiti radi određivanja njihovih orbita i utvrditi mogućnost da se stigne do njih sa količinom goriva kojom će da raspolaže “Horizons”.
Ujedno je konačno završen inženjerijski plan svakog detalja prilazne faze leta. Tokom čitavog septembra i oktobra razrađivane su letne sekvence koje obuhvataju otprilike po dve nedelje misije, gde su za osam nedelja zacrtane, testirane, pregledane i potvrđene sve faze tog leta.
Na kraju, preciznim merenjima Doplerovog pomaka “Horizonsovog” radio-signala 11. septembra je utvrđeno da su letošnja uključivanja motora bila dovolja što se tiče pravca putovanja, tako da novih paljenja trastera neće biti najmanje do marta sledeće godine a možda i kasnije. To je jako dobro, jer svako uključivanje motora sada znači manje hidrazina za nastavak misije ka Kajperovom pojasu.
 |
NH je 10. jula ove godine snimio džinovskog Neptuna i njegovog velikog meseca Tritona sa udaljenosti od 3,96 mld. km, što je 26 puta dalje nego što je Zemlja udaljena od Sunca. Veća slika here. |
Za sada, ostaje plan da će NH proleteti pored Plutona – zaleđene pseudo-planete – 14. juna 2015. Kako nas je obavestio Alan Štern iz Nase, ne samo da je određen datum, već se zna tačan i sat i minut. Ipak, to neće biti proletanje na jako maloj visini, kao što su neki od nas priželjkivali, već na preko 9.600 km, ali i to će biti jedinstvena šansa. Ta udaljenost je izabrana zbog sigurnosti, jer se svi plaše nekog neplaniranog sudara sa objektom koji je premali da bi na vreme bio uočen. Ne treba zaboraviti da će tek od januara sledeće godine sonda preleteti tzv. BTH granicu (Better Than Hubble), što znači da će tek posle toga moći da pravi fotografije koje su preciznije od onih koje nam danas obezbeđuje Hablov teleskop.
 |
Ovako otprilike izgleda naredni cilj misije “New Horizons”. |
Prema najnovijim vestima, HST je uspeo da pronađe tri kandidata među morem objekata u Kajperovom pojasu. Svaki od njih je oko 10 puta veći od prosečne komete, ali samo 1-2 procenta veličine samog Plutona. Za razliku od asteroida, Kajperovi objekti nisu zagrevani Suncem te se smatraju dragocenim primercima onoga od čega je nekada davno nastao solarni sistem. Veruje se da su pronađeni objekti zapravo gradivni materijal od koga su nastali Pluton i slični objekti u Sunčevom sistemu.
Kada su krajem septembra okončana prva istrađivanja, tim naučnika se složio da je jedan KBO (1110113Y) ocenjen kao “definitivno dostižan”, dok bi potencijalno druga dva zahtevala nekoliko meseci dodatnog praćenja ne bi li se utvrdilo da li su dostižćna za NH. Po pitanju dostupnosti prema raspoloživom gorivu, procenjeni su sa 100%, 97% i 7%.
Potraga je često opisivana kao potragom u plastu sena, jer su KBO ekstremno mali i skoro ih je nemoguće uočiti naspram milijardi pozadinskih zvezda u sazvežđu Sagittariusa odn. Strelca, u kome se trenutno Pluton nalazi. Sva tri kandidata, interno označena kao PT1, PT2 i PT3, nalaze se na skoro 2 milijarde km iza Plutona. Dva od njih imaju prečnike oko 30-45 km, a treći je otprilike upola manji.
Trenutno, NH se nalazi na 2.01 AJ od Plutona, a 31,27 AJ od Zemlje. Round-trip signala traje 8:40:10.
Još o letelici New Horizons
U okviru mog redovnog izveštavanja o statusu misije „New Horizons“ obaveštavam čitaoce da se sonda nalazi u odličnom stanju i na pravom kursu, 23 puta i više dalja od Sunca od Zemlje. Kada za tri godine doleti do Plutona ta udaljenost će porasti na 32,9 puta, što znači da je uspešno prevaljeno već 70% puta.
„New Horizons" najbliža letilica Plutonu
Početkom decembra, Nasina misija za istraživanje Plutonovog sistema „New Horizons“ našla se u specifičnoj situaciji, prišavši bliže Plutonu od bilo koje svemirske sonde u istoriji.
„Ledeni lovci“ traže cilj za „New Horizons“
Još jedna stepenica je preskočena! Pre tačno nedelju dana „New Horizons" se nalazio 2,39 milijardi kilometara (15,96 AJ) od Sunca, što znači da je prešao polovinu rastojanja između Zemljog položaja na dan lansiranja u januaru 2006. i Plutonovog položaja u vreme sretanja sonda sa njim u julu 2015.
New Horizons“ na četiri godine od cilja
U ovom momentu, najbrža svemirska sonda ikada lansirana – Nasin „New Horizons" – jezdi kroz svemirski bezdan skoro milion milja dnevno. Lansirana 2006, leti duže nego što su mnoge misije trajale, a pred njom su još više od 4 godine putovanja.
Pluton na horizontu
Još jedna stepenica je preskočena! Pre tačno nedelju dana „New Horizons" se nalazio 2,39 milijardi kilometara (15,96 AJ) od Sunca,
New Horizons u društvu Kentaura
„New Horizons" se trenutno nalazi na 14,43 AJ od Sunca (2,16 milijardi kilometara[2]) i pre tri dana je prešao polovinu rastojanja između orbita Saturna i Urana, duboko zašavši u „region ...
NH spreman za novu dremku
Iako do susreta sa Plutonom i njegovim satelitima ima još podosta vremena i miliona kilometara, redovno čitam i pratim šta se dešava sa misijom „New Horizons". Čim ima nešto novo, trudim se da napišem ponešto i upoznam i vas sa time.
O New Horizons od početka do danas (20-tak prethodnih članaka)
New Horizons - Letnji radovi
Tačno je da rad oplemenjuje, ali njemu nikad kraja kada se radi o ovoj misiji - posebno preko leta, kada po rasporedu sleduje redovan godišnji servisni pregled letilice. Tačno je da rad oplemenjuje, ...
