Za dva meseca, koliko je proteklo od mog poslednjeg pisanja o ovoj misiji, kometa se zagrejala i pokazuje sve više “mlaznih” aktivnosti. Perihel je sada udaljen nepunih četiri meseca, te će fotografije vremenom bivati sve dramatičnije.
Čurjumov-Gerasimenko: aktivnost od 31. januara do 25. marta 2015. godine. Kometa putuje ka svom perihelu 13. avgusta. Kako se površina polako zagreva, zaleđeni ledovi sublimiraju. Nastali gasovi odnose potoke prašine u kosmos, koji se polako šire i stvaraju kometinu paperjastu atmosferu, tzv. komu. Kako se kometa bude približavala Suncu, zagrevanje će se nastavljati i aktivnost će rasti, a pritisak solarnog vetra će pomoći su formiranju dugačkog repa, delom sačinjenog od gasova a delom od prašine. Koma će verovatno meriti desetine hiljada km, dok će se rep protezati stotinama hiljada km, i oba će biti vidljiva kroz teleskope sa Zemlje.
“Rozeta” je izvela dva proletanja – jedno 14. februara na visini od samo 6 km, a drugo 28. marta na visini od 14 km. Tokom oba fly-bya, zalutale kometne čestice su često zbunjivale “Rozetine” zvezdane senzore koji služe inače za orijentaciju u prostoru. Zbog toga je nakon drugog fly-bya bila poremećena orijentacija “Rozetine” glavne antene ka Zemlji, te se sonda automatski prebačila u zaštitni “save-mode”[1]. Uskoro je sonda ponovo proradila i povratila sve naučne instrumente, ali je zaštitni rezim uzrokovao da letilica otputuje mnogo dalje od komete nego što je planirano, a navigacioni problem je naterao planere misije da promene buduću trajektoriju, pa samim tim i naučne planove. Sve to je samo deo izazova da se izvede nešto što niko nikada do sada nije uradio: da se orbitira oko komete koja se približava perihelu.
“Rozetino” dugo druženje sa kometom nedavno je kulminiralo snimkom naučne kamere OSIRISkoja je slučajnim uhvatila džet (mlaz) baš u trenutku njegovog nastanka. Na ESA-inom blogu postavljenom u vezi onih slučajnih fotosa, glavni naučnik misije Hogler Sierks je priznao: “Ovo je stvarno bila slučajnost. Niko do sada nije prisustvovao buđenju jednog džeta prašine. Nemoguće je predvideti ovakav snimak.”
Na snimku odozdo vide se dva zvezdana senzora (crveno) a u drugom planu i tanjir glavne antene. Stotine “lažnih zvezda” su toliko zaludele senzore da je bilo potrebno skoro 24 časa da se praćenje zvezda ponovo uspostavi,
“Rozetina” širokougaona kamera OSIRIS slučajno je uhvatila momenat eksplozije džeta 12. marta 2015. Prva slika je napravljena u 06:13 UTC a druga dva minuta kasnije.
Do januara, “Rozeta” je letela po kružnoj, “vezanoj” orbiti, na kojoj je kometa bila ta koja je držala sondu na putanji. Ali kako je kometa postajala sve aktivnija i proizvodila sve više gasova i prašine, koji su vršili sve veći pritisak na letilicu i njene solarne panele[2], otežavali su ostanak “Rozete” na vezanoj orbiti. Posle februara, međutim, odletela je daleko, na “nevezane” orbite, na kojima kometina slaba gravitacija nije više uticala na putanju sonde. Na tim orbitama “Rozeta” je morala da vrši regularne manevre korekcije trajektorije da bi se održala u blizini komete.
Kada je neka sonda na nevezanoj orbiti, lako može da se dogodi da se zbog ulaska u sigurnosni režim propusti manevar korekcije trajektorije i da sonda odluta. Upravo to se dogodilo tokom fly-bya 28. marta, što je detaljno objašnjeno na ovom blogu. U apdejtu od 10. aprila objašnjeno je da je “Rozeta” pobegla sa trajektorije i udaljila se čitavih 400 km od komete. Naravno, nije postojala opasnost da “Rozeta” izgubi kometu, jer su njihove relativne brzine vrlo male i prilično unutra kapaciteta sondinih trastera[3].
1. aprila, motori su započeli da vraćaju sondu ka kometi, i već 8. aprila je doveli na visinu od 140 km. Aparat je ušao u tzv. terminatorsku orbitu, što znači da je putovao oko komete u ravni koja prolazi kroz granicu između lokalnog dana i noći, te je sve vreme video kometu u pola faze (kao polumesec). Kako je objašnjeno u apdejtu, plan je bio da se do kraja aprila sonda nalazi na piramidalnoj orbiti minimalne visine od 100 km.
Nažalost, promena “Rozetine” trajektorije je podrazumevala potpunu promenu planova za naučna istraživanja i razmatranje celokupne orbitne strategije, koji su obuhvatali i nekoliko novih proletanja iznad površine komete[4]. Do 10. aprila, nisu svi naučni instrumenti vraćeni u optimalno radno stanje.
Ipak, neplanirana “Rozetina” ekskurzija od komete nije uticala na “Rozetine” planove da osluškuju problematični lender “File”[5]. Rukovodilac misije “File”, Stefan Ulamec, ne očekuje da će se uslovi za buđenje “File” steći makar još mesec dana[6], ali jednonedeljne kampanje osluškivanja započete su za svaki slučaj 12. marta, odn 12. aprila.
Uporedo sa svim tim poslovima, NavCam[7] nastavlja da fotografiše kometu sa dobrim rezultatima. effect. ESA je počela da objavljuje NavCam podatke koristeći arhivski brauzer, koji je odmah napunjen “Rozetinim” podacima. Tu se nalaze NavCam podaci prikupljani tokom krstareće faze misije (koji su već bili objavljivani), kao i rane slike tokom kometne faze misije. Mislim da se tu nalaze slike od 1. avgusta, kada je “Rozeta” bila udaljena od nje oko 850 km. Plan agencije je da slike objavljuje jednom svakog meseca, ali oko 6 meseci nakon što su one napravljene. Sramota bre!
Sad ćemo pogledati neke od izuzetnih fotografije objavljenihu poslednja dva meseca. Pro slede neke već višene slike, od oktobra, sa “vezane” orbite na visini od 10 km. Tri slike iz super-blizine i još jedna. Slede slike na kojima se vide i “dine” i mnogi elementi neobične morfologije.
Kometa iz blizine, oktobar 2015. Ovaj frejm je 21. oktobra načinila kamera NavCam sa udaljenosti od 10,1 km od centra 67P. Rezolucija je 86 cm/pix a slika poprečno meri 883 metra.
Ovde su brojne fotografije sa preleta 14. februara na visini od 6 km: 35,0 km u 04:32 UT; 12,6 km od centra (10,6 km od površine) u 10:15 UT; brodska senka u 12:39 sa daljeine od 6 km od površine; 8,9 km od površine u 14:15 UT; 15,3 km u 16:12 UT; 31,6 km u 19:42 UT. Moj favorit je ova OSIRIS-ova slika na kojoj se vidi “Rozetina” senka, koja se vidi kao mutni kvadrat jer je letilica još uvek previsoko od površine komete.
“Rozeta” i njena senka (velika slika): Pogled iz blizine na površinu veličine 228×228 metara uz pomoć kamere OSIRIS u 12:36 tokom preleta 14. februara. Snimak je načinjen sa oko 6 km iznad površine, a slika ima rezoluciju od svega 11 cm/pix. Na dnu se vidi senka “Rozete”, dimenzija 20×25 metara.
Takođe je jako lepa i ovaj crop NavCam slike koji prikazuje različite varijetete površine.
Region Imhotep na kometi Čurjumenko/Gerasimov (veća slika): snimak je načinjen 14. februara 2015. sa visine od 8,9 km sa rezolucijom od 0,79 m/pix. Radi poređenja, kružna struktura dole levo ima prečnik oko 40 metara.
Nakon proletanja 14. februara, “Rozeta” je 17. februara odletela 255 km od komete, najdalje još od avgusta 2014. godine. 15. februar: 125 km. 16 februar: 226,5 km. 18. februar: 198 km. 20. februar: 118,5 km. Ovo je jedan od pogleda iz daljine:
Udaljena kometa između dva fly-bya (veća slika): posle 14. II. “Rozeta” je odletela 255 km od komete. Ova slika je nastala kada se uputila nazad kakometi 18. II., sa udaljenosti od 198 km. Kometa se vidi (?) okružena eruptivnim gasovima i prašinom. Pozadinu čini kombinacija detektorskog šuma, pozadinskih zvezda, i čestica materijala izbačenog sa komete, koji se ponekad vidi kao crtica.
Nakon svega, “Rozeta” je izvela seriju manevara na “nevezanoj” orbiti ne bi li se što bolje pozicionirala za sledeći prelet. 25. februar: 81,9 km. 26. februar: 94,3 km (4 frejma). 26. februar: 87,1 km. 27. februar: 98,2 km. 27. februar: 101,7 km. 28. februar: 102,6 km. 6. mart: 82,9 km. 6. mart: 85,5 km. 9. mart: 71,9 km. 14. mart: 85,7 km. 14, mart: 81,4 km. 18. mart: 81,4 km. 20. mart: 81,7 km. 21. mart: 82,6 km. 22 mart: 77,8 km. 25. mart: 86,6 km. Nekoliko od slika je namerno predugo eksponirano; cilj je bio da se obezbede slike džetova i kome za instrument Alice:
Aktivnost komete 67P od 31. januara do 25. marta 2015.
28. marta, “Rozeta” je izvela još jedan fly-by, proletevši u 13:04 UT na samo 14 km iznad površine. Objavljene slike uključuju i one načinjene sa 20,2 km u 09:33 i 09:51; sa 16.6 km, odnah nakon fly-bya, izmešu 14:35 i 14:53; i sa 31.3 km, 7 časova posle fly-by. Ovde je i zadivljujuća slika kamenja iz blizine koje se nalazi na kometinom vratu i nežnih brazdi oko njega. Da li je to trag povećane aktivnosti komete?
Region Hapi na “vratu” komete. Razbacano kamenje na ovom nežnom području baca dugačke senke. Njihova veličina varira od 1 do 10 metara. foto je načinjen 28. marta 2015. sa daljine od 16,6 km. Rezolucija je 1,4 metara po pikselu
“Rozeta” je fotografisala ovaj zapanjujući pejzaž sa visine od 20 km neposredno pred preletanje komete 28. marta 2015. u 9:50 UT.
Zaštitni modus je doveo do toga da se “Rozeta” prilično udaljila od komete, nekih 400 km; slike napravljene do tada snimljene su sa veće udaljenosti nego većina slika snimljena do avgusta. 2. april: 385 km. 8. april: 137 km (4 frejma). 12. april: 146,8 km. 15. april: 170 km. 15. april: 165 km. Sa ove udaljenosti, možemo da posmatramo kometske džertove u svoj njihovoj slavi. A nadalje će biti samo još jači!
Aktivna kometa, april 2015. Slika je načinjena 15. aprila sa udaljenosti od 165 km.
P.S.
Mislim da je jedna od najnovijih naučnih vesti vezanih za sondu “Rozeta”, objavljena pre mesec dana, a to je da je potvrđeno da kometni nukleus ne poseduje sopstveno magnetno polje. Prošle godine je utvrđeno da magnetno polje oko komete osciluje na frekvenci od 40-50 miliherca. Međutim, ubrzo je utvrženo da te oscilacije verovtano potiču od solarnog vetra.
[1] U tom modu („sigurnosni režim“), sonda je isključila sve naučne instrumente i sve ostale funkcije koje nisu najelementarnije. Inženjeri iz Darmštata su povratili letilicu 30. marta. „Rozeta“ je upalila raketni motor 1. aprila da bi sondu sa visine od 400 km dovela na oko 140 km od komete 8. aprila.
[2] Oba „krila“ imaju ukupnu površinu od 64 m2 i raspon od oko 32 m. Svako krilo može da rotira za +/-180° radi obezbeđivanja maksimalne izloženosti Suncu.
[3] Glavni pogon sonde čine 12 parova “Astriumovih“ trastera Model No. S10-26 snage 10 N. Svaki motor je težak oko 0,5 kg, a mlaznice su napravljene od platine i rodijuma. Fabrički, može da se uključi oko milion puta i da ukupno radi 70 sati. Osam pari se koristi za kontrolu položaja i orijentaciju, a 4 para za delta-V paljenja. Više od polovine težine “Rozete” činilo je dvokomponentno gorivo – na lansiranju, “Rozeta” je bila teška 2.900 kg, od čega je 1.719 kg bilo gorivo.
[4] Trebalo je izvesti ukupno 11 fly-bya, delom i zbog neprestanih pokušaja da se locira izgubljeni lender.
[5] Ako ne znaš o čemu se radi, pročitaj makar „Zašto „Philae“ nije imala sreće?“.
[6] Minimalni uslovi za buđenje „File“ su da temperatura sonde bude makar -45° a da solarni paneli počnu da generišu makar 5,5 W struje. Ovi uslovi moraju da se održe makar 45 minuta, jer prijemnik „File“ mora da sakupi dovoljno snage da čuje signaj sa orbitera i odgovori mu, a za to mu treba 30 minuta od buđenja.
[7] Kamera vidnog polja 5° i rezolucije 1.024 × 1.024 piksela.
'Rosetta' blog 1: sve je spremno za susret
Da li je „File“ udarila u ivicu kratera tokom pvog odbitka od površine?
Zašto „Philae“ nije imala sreće?
Gde je „Philae“? Kada će da se probudi?
Rozeta - Rigorozne pripreme za randevu sa kometom • SVEMIRSKA SONDA "ROSETTA" • Odloženo lansiranje • Roseta lansirana • Program • Poseta centru ESA • Plan susreta sa asteroidima • Prolaz pored Zemlje i takmičenje • Pisma: O Rozeti • Rosetta uspela da snimi "Pariz"! • "Rosetta" spremna za kritični manevar • "Rosetta" proletele pored Marsa • "Rosetta" spremna za kritični manevar • Rosetta - Podaci o manevru u toku dana • Rosetta - snimak Marsa • O poreklu naziva misije • "Rosetta" poslala fotografije • Rosetta - skoro ubila Mars • ESA i NASA sarađuju • ROZETA PROLEĆE PORED ZEMLJE • Probuđena sonda se približava asteroidu • MISIJA ROSETTA - RANDEVU SA ŠTEINSOM
