Astronautika: misije

Posle sna dugog 31 mesec i budjenja u januaru ove godine, kosmički aparat (KA) “Rozeta” (Rosetta) se priprema za vrhunac svoje unikatne misije – susret sa kometom 67P i spuštanje sonde na njeno jezgro. Ako sve bude išlo kako treba, biće to najlepše obeležavanje 50-te godišnjice prisustva Evrope u kosmosu.  

“Rozeta” leti prema kometi 67P - Čurjumov-Gerasimenko, sa kojom treba da obavi tri jedinstvena eksperimenta u eri medjuplanetarnih misija. Prvo će uslediti susret sa kometom, uz prelazak aparata na orbitu oko nje. Zatim je planirano spuštanje male sonde na jezgro komete. Konačno, “Rozeta” će nastaviti da leti paralelno sa kometom i kao prvi KA skupa sa njom obleteti oko Sunca.

067p

Kometa 67P
(Copyright © 1995 by Herman Mikuz (Crni Vhr Observatory, Slovenia)

Lansirana pre više od deset godina, “Rozeta” je tri puta proletela blizu Zemlje i jedanput pored Marsa u cilju dodatnog ubrzanja i podešavanja putanje leta bez utrošaka pogonskog materijala. Aparat nosi ime po kamenu iz vremena drevnog Egipta na kome su bile ispisane reči na tri jezika, čime je naučnicima omogućeno da dešifruju egipatske hijeroglife. Tu leži simbolika imena kosmičkog aparata koji će, poput kamena iz prošlosti, pomoći naučnicima da dešifruju tajne nastanka i funkcionisanja kometa, jednih od najtajanstvenijih nebeskih objekata koji su odigrali veoma važnu ulogu u evoluciji sunčevog Sistema, uključujući naše planete. Na orbiteru “Rozeta” se pored mnoštva naučnih instrumenata i kamera, nalazi i mala sonda “Fila” (Philae) koja nosi ime ostrva na reci Nil gde su arheolozi pronašli dragocenu bazaltnu stenu.

Rosetta

Kosmički aparat “Rozeta” (Wikipedia)

Nego, vratimo se našem kosmižkom istraživaču. “Rozeta” je već obavila dva bliska susreta sa asteoridima 2867 Šteins (septembra 2008.) i 21 Lutetia (jula 2010.). Kako su sistemi gotovo tri tone teškog kosmičkog aparata napajani električnom energijom isključivo pomoću sunčevih panela, kada je dospela u oblasti sunčevog sistema gde je nivo zračenja nedovoljan za punjenje njenih baterija, “Rozeta” je “uspavana”. Bilo je to u junu 2011. i od tada je KA ostavljen da krstari kosmičkim dubinama bez ikakvog kontakta sa Zemljom. U jednom trenutku, “Rozeta” se našla iza Jupiterove orbite, gotovo 800 miliona kilometara od Sunca. Kada se KA u januaru 2014. dospeo na “samo” 673 miliona kilometara od naše zvezde, to je bilo dovoljno da sunčeve baterije krenu sa stvaranjem električne energije. Tada, iako još uvek oko 9 miliona kilometara od komete 67P, unutrašnji “budilnik” probudio je “Rozeta” i njena osnovna misija je mogla da počne.    

Posle “zagrevanja” ključnih navigacionih instrumenata, aparat je usmerio svoju antenu prema Zemlji i tamo poslao prve signale, čime je javio stručnjacima da je uspeo da preživi 31 mesec u dubokoj hibernaciji. Prve signale su istovremeno registrovale dve prijemne antene NASA-e u Goldstounu (Kalifornija) i Kamberi (Australija), preko kojih stručnjaci u Evropskom centru za kosmičke operacije (ESOC) u Darmštatu (Nemačka) prate let ovog medjuplanetarnog aparata.

Počev od maja 2014. aparat je obavio osam raketnih impulse na smanjenje relativne brzine kretanje u odnosu na kometu sa 775 m/s na 7,9m/s. Tada je “Rozeta” poslala prve snimke komete 67P sa rastojanja od oko dva miliona kilometra na kojima se jasno vidi da kometa ima dvostruko jezgro. U nekim procesima u dalekoj prošlosti koje naučnici tek trebaju da odgonetnu, došlo je očigledno do “blagog” sudara dve komete i stapanja nihovih jezgara u jedinstvenu tvorevinu neobičnog izgleda. Krajem maja, aparat je obavio glavnu korekciju putanje leta u cilju pripreme za sledeći veliki dogadjaj – susret sa kometom koji će pomoću dva impulse raketnih motora uslediti za samo nekoliko dana, 6. avgusta. Posle randevua i prelaska na orbitu visine 200km, “Rozeta” će tokom dva meseca obavljati intenzivna mapiranja površine jezgra komete. Istovremeno, sa aparata će se meriti gravitaciono polje komete, njena masa, oblik jezgra, količine gasa i “atmosfera” koju stvara kombinacija prašine i gasa koja se oslobadja sa površine jezgra kako se kometa sve više približava Suncu. Orbiter će takodje proučavati plazmu komete i njenu interakciju sa sunčevim vetrom.

esa rosetta osiris shap1

Dvoglavo jezgro komete 67P - kliknite na sliku da se učita animacija

Korišćenjem primljenih snimaka i podataka sa orbitera, naučnici će odabrati mesto spuštanja sonde “Fila” mase 100kg. Spuštanje brzinom od 1m/s je planirano za 11. novembar 2014. Biće to prvi pokušaj spuštanja jedne tvorevine ljudskih ruku na površinu jezgra komete. Kako je prečnik jezgra komete 67P samo četiri kilometra, njegovo gravitaciono polje je tako slabo da će sonda “Fila” koristiti neku vrstu “krampona” i dva “harpuna” za led da se pričvrsti za tle i time spreči da se odbije od površine i vrati natrag u kosmos. “Fila” će poslati na Zemlju panoramske snimke okolnog terena, kao i fotografije visoke rezolucije površine na mestu spuštanju. Planirane su i analize sastava leda i organskih materija na nekoliko tačaka oko lendera. Takodje, robot će obaviti bušenje tla do dubine od 23cm, uzimanje uzoraka ispod površine i njihovu analizu u minijaturnoj laboratoriji.  

Maquette de Philae atterrisseur de la sonde spatiale Rosetta DSC 0156

Lender “Fila”

Leteći skupa sa aparatom “Rozeta” na njenoj orbiti i sondom “Fila” pričvršenom za površinu jezgra, kometa 67P će dospeti u najbližu tačku u odnosu na Sunce 13. avgusta 2015. Rastojanje komete od Sunca će iznositi oko 185 miliona kilometara, što je nedge na pola puta izmedju orbita Zemlje i Marsa. Od te tačke kometa će početi udaljavanje od Sunca. Naučnici se nadaju da će “Rozeta” preživeti bujicu gasova i prašine koja će se oslobadjati sa površine jezgra i tokom cele 2015. nastaviti da sa orbite oko komete šalje podatke o ovom neobičnom nebeskom telu, koje će, kako se udaljava od Sunca lagano sve više i više tonuti u ledeni spokoj. Sa njom i “Rozeta”, čija misija na orbiti oko komete treba da traje oko 17 meseci.        

Kao što smo u uvodu rekli, ako sve bude išlo kako treba, “Rozeta” će biti najlepši poklon za pedeseti rodjendan evropskog kosmičkog programa, koji je 1964. započeo stvaranjem dve organizacije za razvoj raketa-nosača (ELDO) i istraživanja kosmosa (ESRO). Jedanest godina kasnije (30. maja 1975.) njihovim stapanjem nastala je Evropska kosmička agencija koja je razvila plejadu veštačkih satelita, raketa-nosača i medjuplanetarnih aparata, uključujući i “Rozetu”.

Jjoš neki linkovi:

Rozeta - Rigorozne pripreme za randevu sa kometom • SVEMIRSKA SONDA "ROSETTA" Odloženo lansiranje • Roseta lansirana • Program • Poseta centru ESA • Plan susreta sa asteroidimaProlaz pored Zemlje i takmičenje • Pisma: O Rozeti • Rosetta uspela da snimi "Pariz"! • "Rosetta" spremna za kritični manevar • "Rosetta" proletele pored Marsa • "Rosetta" spremna za kritični manevar • Rosetta - Podaci o manevru u toku dana • Rosetta - snimak Marsa • O poreklu naziva misije • "Rosetta" poslala fotografije • Rosetta - skoro ubila Mars ESA i NASA sarađuju • ROZETA PROLEĆE PORED ZEMLJE • Probuđena sonda se približava asteroidu • MISIJA ROSETTA - RANDEVU SA ŠTEINSOM


 

Grujica Ivanović
Author: Grujica Ivanović
Menadžer planiranja električnih mreža u australijskoj kompaniji Ergon Energy, magistar elektrotehnike. Napisao je veliki broj članaka iz oblasti istraživanja kosmosa koji su objavljeni u časopisima "Galaksija", "Front", "Duga", "Planeta", "Astronomija", "Astronomski magazin", Spaceflight i “Vasiona”, i u dnevnim listovima "Politika", "Večernje novosti" i "Srpska reč". Takođe, u časopisu Power Transmission and Distribution objavljuje stručne tekstove iz elektrotehnike. Pre odlaska u Australiju radio je u EPS/"Elektrokosmet", dok je na RTV Priština uređivao televizijske emisije “Horizonti nauke” i “Ekološki krug”. Autor je dve knjige iz kosmonautike: "Kosmički vremeplov" (1997, BIGZ, Beograd) o prvim programima čovekovog leta u kosmos i "Salyut: The First Space Station - Triumph and Tragedy" (2008, Springer-Praxis, London-New York) o tragediji posade prve orbitalne stanice "Saljut". Jedan je od inicijatora projekta prvog srpskog veštačkog satelita "Tesla-1". Član je Britanskog interplanetarnog društva i Instituta inženjera Australije.

Zadnji tekstovi:


Dodaj komentar


Sigurnosni kod
Osveži