Povodom članka TV serija Devs i postoji li sloboda volje 

Za pitanje slobodne volje, osim Hajzenbergovog principa neodređenosti, značajna je i Gedelova teorema o Nekompletnosti skupova. Gedela neki smatraju za najvećeg logičara, još od Aristotela.

kurt gödel
Kurt Gedel, austrijsko američki matematičar i logičar (1906-1978)
 

Prvo je Bernad Rasel početkom 20. veka pokazao da matematička logika vodi u kontradiktornosti. Na primer prost paradoks: U malom mestu sa jednim berberinom, svi muškarci su obrijani, zato što ih brije berberin ili se sami briju. Postavlja se pitanje ko brije berberina. Da je berberin žena ili da postoji drugi berberin, pa oni briju jedan drugog, ne bi imali problem. Ali sa jednim berberinom, a pošli smo od toga da su svi obrijani, paradoks je u tome ko njega brije. On sebe kao berberin ili kao čovek?. Naravno da nama ljudima to ne predstavlja problem, ali matemtičkoj logici predstavlja zbog dvosmislenog odgovara. To sprečava iznalaženje tačnih rešenja.

Potom je došao Gedel koji je izazvao najveću tihu eksploziju sa svojom teoremom o Nekompletnosti. Svaki formalni sistem ne može biti dokazan, time i sračunjljiv unatar samog sebe. Možemo teoremu proširiti do celog univerzuma, koga pokušavamo da shvatimo kao formalni sistem. Iz Gedelove teoreme proizilazi da odgovor na njegov postojanje ne možemo da nađemo unutar samog univerzuma. Mi ovde na astronomiji, to negde i vidimo jer nam izmiče njegov početak. Ali Gedelova teorema nam govori da postoji nešto van svakog formalnog sistema, od aritmetike do univerzuma, što omogućava njihovo postojanje. U slučaju univerzuma za Gedela to je nešto što nije prostor, materija i enrgija koju mi poznajemo. Gedelova teorema (ima lepih jutjubova koji je ilustruju) je izazvala šok u naučnom svetu svojom pojavom. Ale ne i kod Gedela, jer je bio Platonista. Podsetimo se da je Platon smatrao da mi ne vidimo stvarini svet, nego samo njegove senke, obrise. Za Gedela je stvarni svet van ovoga sveta u kome je sveznajući bog i koji je omogućio ovu stvarnost. Sveznajući je jer je van našeg vremena, za njega prošnost nije, kao za nas, nešto čega se seća a budućnost nešto što se predviđa. Za njega je sve sadašnost. Gedel je čak pokušao da napiše formalno-logički dokaza božijeg postojanja. Navodno su ti papiri nestali posle njegove smrti. 

Što se tiče slobodne volje, tu je Gedel jasan sa svojom teoremom koja onemogućava determinizam. A i rekao je: "Bog ne želi da budućnost bude izračunljiva". 

Ako razmislimo, kada bi budućnost bila sračunjiva, imali bismo algoritam, time i mašinu koja bi predviđala tu budućnosti, ne mora neku daleku, nego neposredno blisku i trivijalnu, čovek bi odmah poželio da taj ishod promeni i nema razloga da ne može da je promeni. I time bi potvrdio da budućnost nije sračunjiva i da mašina greši.

Hvala na info o seriji, pogledaću je.

Author: Dragan Tanaskoski