Pre dva dana phys.org je objavio novu teorija o tamnoj materiji, SIDM, koja objašnjava dve astrofizičke zagonetke: visoko gusti halo u masivnoj galaksiji i niske gustine haloa u ultradifuznim galaksijama. Tekst prenosimo u celosti.
Opširnije: Nova teorija o tamnoj materiji objašnjava dve zagonetke
Write comment (1 Comment) 
Tražili smo od GPT-a, verzije obučene aprla 2023. (gpt-4-1106) da nam odgovori na pitanja o tamnoj materiji.
Opširnije: ChatGPT o misteriji tamne materije
Write comment (0 Comments) 
Fizičari i njihovi najbliži rođaci astronomi i astrofizičari kada treba da daju ime nekim objektima puštaju svojoj bujnoj mašti na volju, a posledica su često interesantni, ponekad besmisleni nazivi. Uzmite na primer kvarkove. Sam naziv kvark je detinjast i nema baš nikakve veze sa fizikom. A to je tek početak jer kvarkova ima šest tipova sa svojim simpatičnim ali imenima bez ikakvog smisla: grnji, donji, čarobni, strani, vršni, dubinski (nazivi su prema Vikipedijama, a nemojte se čuditi ako nađete i naka druga imena za isti kvark).
Opširnije: Kako je nastao naziv "tamna materija"
Write comment (0 Comments) 
Otkud ideja o tamnoj materiji? Da li je ona rezultat salonskih rasprava, složenih matematičkih konstrukcija kako bi se opravdala neka teorija, ili je jednostavno realnost u svemiru?
Opširnije: Zašto tamna materija
Write comment (2 Comments) 
Sve do pre nekih 100 – 150 godina svemir je izgledao kao dobro uređeno mesto. U naučnim knjigama je pisalo da je on statičan i večan, da vreme u njemu teče postojanim tokom, da je prostor apsolutan i neosetljiv na bilo kakav uticaj. U svemiru je vladala kosmička idila.
Opširnije: Nevolje sa tamnom materijom
Write comment (2 Comments) 
Kako ju vidjeti i prepoznati
Opširnije: Polarna svjetlost (Aurora borealis)
Write comment (1 Comment) 
Kratka priča o dija-, para-, fero- i antiferomagnetnim materijalima i njihovoj primeni u fizici i elektrotehnici
Opširnije: Nekoliko reči o magnetnim materijalima
Write comment (0 Comments) 
Apsolutna većina hemičara odmah zna šta da radi sa hemijskim elementima. Oni znaju svoje simbole napamet, znaju napamet njihov atomski broj, njihovu masu, neke gustine. Oni su vešti u mešanju svojih jedinjenja pod različitim uslovima kako bi stvorili molekule i dali formiranom jedinjenju plemenitu upotrebu. Na kraju, atomi su sirovina hemije. Ali odakle su došle ove osnovne jedinice? Kako su nastali hemijski elementi?
Opširnije: Kako su nastali hemijski elementi?
Write comment (7 Comments) 
Ova misao je nastala u meni posle predavanja u SANU "100 godina od Ajnštajnove teorije relativiteta". Šest meseci sam razmišljao o unutrašnjim i normalnim simetrijama. Hteo sam da dam svoj doprinos nauci i shvatanju sveta oko sebe kao i udruživanju kvante i relativnosti jer nas je Ajnštajn sve zadužio svojim uvidima. Ovih dana sam se podsetio svega i naravno zapitao chatGpt šta misli o toj ideji i za divno čudo nije počeo kao što zna sa svojim bla bla bla: Ja sam samo model veštačke inteligencije i sl. već je bez zadrške i bez problema podržao moja razmišljanja.
Opširnije: Kretanje dakle ne postoji samo po sebi…
Write comment (5 Comments) 
Neverovatna masa galaktičkog jata El Gordo deluje kao gravitaciono sočivo i omogućava pogled na udaljenije objekte iza sebe.
Opširnije: Gravitaciona sočiva u galaktičkom jatu El Gordo
Write comment (1 Comment)
KOJI TELESKOP DA KUPIM?
