europrev

Za jednostavno osmatranje dovoljno vam je dobro oko, vedro nebo i mrak. Ovo zadnje je možda i najteži uslov pošto je sve manje mesta koja se nalaze dovoljno daleko od električnog svetla. Gde god da odete uvek je na horizontu neko osvetljeno naselje. Protiv svetlosnog zagađenja astronomi godinama vode bezuspešnu borbu. Ali to je druga priča.

Da biste lako pronašli planete i ostala tela na nebu dobro je da imate neki planetarni program (jako je popularan Stelarium) ili da čitate astronomske efemeride.

planete

Velike planete

posmatranje golim okom   ocil

 

Sunce nikako ne smete da gledate bez posebnih filtera za zaštitu očiju!
    

Sunce   Mesec   Venera   Jupiter   Mars   Merkur   Saturn
-27 -13 -4.4 -2.7 -2.0 -1.9 +0.7

[* U tabelama su date najveće magnitude koje dostižu naznačena tela. Sva tela su poređana po svom sjaju.]

Nebeska tela u gornjoj tabeli sigurno možete videti golim okom kad su noću na nebu (ovo se naravno ne odnosi na Sunce). Najteže je videti Merkur jer je suviše blizu Sunca pa ga je teško "uhvatiti" na noćnom nebu. Treba ga tržiti odmah po zalasku ili neposredno pre izlaska Sunca. I Venera se javlja pre izlaska Sunca ili po njegovom zalasku. Ali je Venera ipak dalja od naše zvezde, pa više vremena provodi na noćnom nebu. Sem toga ona je posle Sunca i Meseca najsjanije nebesko telo i kad je u dobroj poziciji može se videti čak i po danu. Kada je u opoziciji, ili tu negde oko nje, Jupiter je sjajna, krupna tačka koja dominira okolnim prostorom. Mars je čuven po svojoj crvenkastoj boji i kad nam je blizu divno ga je pogledati. I na kraju tu je Saturn koji nejveću svoju čar ipak otkriva tek teleskobzijama.

Mesec je posebna priča koja zaslužuje mnogo više pažnje. Podatke o Mesecu možete naći ovde.

dvogled  

Ganimed   Io  Evropa   Uran   Calisto   Neptun   Titan
4.6 5.0 5.3 5.5 5.6 7.8 8.3

              [Opet: ne gledajte Sunce bez specijalnih filtera. Posebno budite oprezni kad posmatrate Merkur, on je blizu Sunca i može vam se i slučajno desiti da dvogled uperite baš u Sunce.]

vmeseci

Veliki meseci

Imate dvogled?! Sjajno, nebo je stvoreno za vas. Na gornjoj tabeli nalaze se tela pravljena baš za one sa dvogledima. Doduše neke Jupiterove satelite moguće je videti i golim okom, ali za to su potrebni zbilja dobri uslovi i veoma, veoma oštro oko. A opet ima stvari koje vredi gledati jedino dvogledom. Recimo Plejade. A i za meteore teleskop vam baš nista ne znači. Dakle, dvogledžije dvogled u ruke!

Neptun i Titan su veliki izazov, ali četiri velika (Galilejeva) Jupiterova satelita su prava poslastica. Kako se oni dosta brzo kreću često ćete biti u prilici da posmatrate njihvu okultaciju planetom. Otkrio ih je Galilej 1610. godine i time osporio crkveno učenje da se sve u svemiru okreće oko naše planete (zbog ovakvih ispada Galilej je poslednju deceniju svog zivota proveo u kućnom pritvoru, srećan sto je izvukao živu glavu). (Jupiterovi sateliti)

Ako počnete da ozbiljno osmatrate vrlo brzo ćete shvatiti da vam je pored dvogleda potreban i stalak. Jednostavno, ruke se vrlo brzo umore od držanja dvogleda i slika u njemu počinje da se trressse!

teleskop   

Rea Tetis Japetus Diona Fobos Enceladus Deimos Mimas Triton
9.7 10.2 10.2 10.4 11.3 11.7 12.4 12.9 13.5
   
Pluton Titania Oberon Amaltea Ariel Hiperion Janus Umbriel Himalia
13.6 13.7 13.9 14.1 14.2 14.2 14.5 14.8 14.8

Nema ništa lepše od teleskopa. Svo ono što smo govorili dvogldedžijama bilo je samo da ih utešimo. Teleskop je prava stvar.

Prvih nekoliko objekata sa tabele ne predstavljaju problem za dobar amaterski teleskop, ali kako idemo ka onim manje sjajnim to su nam više potrebni dobri ostali uslovi: kristalno nebo i mrkli mrak, tj. da nema nikakvog svetla u blizini i daljini. Poseban problem su Fobos i Deimos. Gledano kroz okular oni su vrlo blizu svoje planete, a znaju da se skroz priljube uz nju, ili pak da zađu na drugu stranu. Znači, za satelite valja imati razumevanja. To uostalom važi za sve satelite.

Ali vama nije cilj da uhvatite neku bledunjavu tačkicu za koju zapravo niste ni sigurni da li je uopšte vidite. Od takvih prizora čovek baš i nema neke koristi. Mnogo je bolje i lepše gladati ne primer Mars. To može da bude pravi doživljaj. 

Kada je Mars blizu opozicije, a to se događa svakih 26 meseci, nastaju odlični uslovi za njegovo osmatranje (vidite nešto o tome ovde). Tada sa solidnim teleskopom možete videti i neke detalje. Medjutim za takav podvig vam treba dobro i stabilno vreme inače ćete na Marsu videti kanale (kanali).

Možda ćete uspeti da vidite polarnu kapu na Marsu, ili Valles Marineris. Ili paperjaste oblake oko najviše planine Suncevog sistema - Olympus Mons. Ali to bi zaista bilo već sasvim neobično.

Jupiter je pravi izazov. Ako ga gledate dvogledom videćete samo jednu punačku belu pegu, ali kroz dobar teleskop moći ćete da vidite i Jupiterove pojaseve, pa i čuvenu crvenu pegu (pogledajte i tabelu pojaseva i zona na Jupiteru). Prelaz satelita preko Jupitera je nezaboravan dogadjaj.


Pored nabrojanih tela u Sunčevom sistemu može da se vidi nekoliko stotina asteroida, povremeno po koja kometa i više desetina meteora u toku noći (ovaj broj se znatno umnogostručava u vreme meteorskih oluja).