Svemirski teleskop Džejms Veb (James Webb Space Telescope, JWST) je najmoćniji teleskop koji je ikada poslat i postavljen u svemir. 

U stanju je da vidi najdalje galaksije, najdalje u prostoru i u vremenu, da vidi galaksije iz doba kada su one tek nastajale. Taj teleskop vidi i zvezde naše galaksije i vansolarne planete i magline, i gleda kroz guste debele oblake ono što se nalazi iza njih. Može da vidi i planete i njihove satelite u Sunčevom sistemu. Može sve, ali ne može da vidi Zemlju. I ne samo Zemlju već i Merkur i Veneru. Može da gleda sve zvezde koje postoje, samo ne Sunce. Zašto?

L tačke

STJW se nalazi milion i po kilometara daleko od Zemlje u Lagranžeovoj tački 2. iz te tačke (mada, nije u pitanju baš tačka, već jedan velik region u svemiru veličine više stotina hiljada kilometara) teleskop u svojoj primarnoj misiji, osmatra slabo infracrveno svetlo iz ranog univerzuma. A da bi to mogao da radi potrebno je da bude zaštićen od bilo kakvog drugog infracrvenog zračenja, tj. od bilo kakvih svetlih i vrućih izvora. Zato je i smešten u tačku L2 i okrenut dubokom kosmosu. Zato taj teleskop i ima onaj čudan štitnik roze boje i veličine teniskog terena. Taj štit sprečava da do osetljivih ogledala i instrumente teleskopa dopru zraci sa Sunca, a ukoliko bi se okrenuo ka Zemlji, Veneri ili Merkuru morao bi da se osvrne u pravcu Sunca – što bi bilo katasrofalno za Vebove instrumente. Veb mora da radi na temperaturi od -225 stepeni Celzijusa. 

Džejms Veb može da posmatra ceo univerzum, samo ne Sunce i ono što je Suncu blizu.