Džjems Veb svemirski teleskop (JWST) snimo je planetarnu maglinu Južni prsten i otriko detalje koji su ranije bili skriveni od astronoma.

Planetarne magline su formacije od gasa i prašine izbačenih iz umirućih zvezda. Vebov moćan infracrveni pogled nam potpuno otkriva drugu zvezdu ove magline, zajedno sa izuzetnim strukturama stvorenim dok zvezde oblikuju gas i prašinu oko sebe. Novi detalji poput ovih, iz kasnih faza života zvezde, pomoći će nam da bolje razumemo kako zvezde evoluiraju i transformišu svoje okruženje. Ove slike takođe otkrivaju obilje udaljenih galaksija u pozadini. Većina raznobojnih svetli tačaka koje vidimo su galaksije, a ne zvezde.

Maglina južnog prstena – MIRI

Neke zvezde čuvaju najbolju predstavu za kraj. Tamnija zvezda u centru ove slike hiljadama godina šalje gas i prašinu u svim pravcima, a Veb je po prvi put otkrio da je ova zvezda obavijena prašinom.

Dve kamere na Vebu su snimile najnoviju sliku ove planetarne magline, katalogizovane kao NGC 3132 i neformalno poznate kao maglina Južni prsten. Od nas je udaljeno oko 2500 svetlosnih godina.

Veb će omogućiti astronomima da saznaju još mnogo detalja o planetarnim maglinama poput ove – oblacima gasa i prašine koje izbacuju umiruće zvezde. Razumevanje koji su molekuli prisutni i gde leže u slojevima gasa i prašine, pomoći će istraživačima da usavrše svoje znanje o ovim objektima.

Ovde vidimo maglinu Južni prsten okrenute pravo ka nama. Ako bismo mogli da je zarotiramo da je vidimo sa strane, trodimenzionalni oblik bi ličio na dve činije bez dna, čija su dna spojena, koje se šire i otvaraju jedna od druge sa velikom prazninom u sredini.

Dve zvezde, koje su gravitacion povezane u bliskoj orbiti, oblikuju lokalni pejzaž. Vebove infracrvene slike sadrže nove detalje u ovom složenom sistemu. Zvezde - i njihovi slojevi svetlosti - su istaknuti na fotografiji sa Vebove kamere koja snima u bliskoj infracrvenoj svetlost (NIRCam), dok fotografija sa Vebovog instrumenta za srednji infracrveni opseg (MIRI) po prvi put pokazuje da je druga zvezda okružena prašinom. Sjajnija zvezda je u ranijoj fazi svoje evolucije i verovatno će izbaciti sopstvenu planetarnu maglinu u budućnosti.

Maglina južnog prstena – NIRCam

U međuvremenu, svetlija zvezda utiče na izgled magline. Kako par nastavlja da kruži, jedna zvezda oko druge, oni „mešaju lonac“ gasa i prašine, uzrokujući asimetrične obrasce.

Svaka sloj formacija predstavlja epizodu tokom koje je slabija zvezda izgubila deo svoje mase. Najudaljeniji slojevi gasa prema spoljnim delovima slike izbačene su ranije. Najbliži zvezdi su najnoviji. Praćenje ovih izbacivanja omogućava istraživačima da pogledaju istoriju sistema.

Posmatranja obavljena pomoću NIRCam-a takođe otkrivaju izuzetno fine zrake svetlosti oko planetarne magline. Svetlost zvezda iz centralnih zvezda struji tamo gde postoje rupe u gasu i prašini, kao sunčeve svetlosti kroz rupe u oblacima.

Pošto planetarne magline postoje desetinama hiljada godina, posmatranje magline je kao gledanje filma u izuzetno usporenoj reprodukciji. Svaki sloj koju je zvezda stvorila daje istraživačima mogućnost da precizno izmere količinu gasa i prašine.

Dok zvezda izbacuje slojeve materijala, prašina i molekuli se formiraju unutar njih - menjajući pejzaž čak i kada zvezda nastavlja da izbacuje materijal. Ova prašina će na kraju obogatiti oblasti oko sebe, šireći se u ono što je poznato kao međuzvezdani medij. A pošto je veoma dugovečan, prašina može na kraju da putuje kroz svemir milijardama godina i da se ugradi u novu zvezdu ili planetu.

Kroz više hiljada godina, ovi delikatni slojevi gasa i prašine će se raspršiti u okolni prostor.

Sliku magline Južni pristen u rezoluiji 4833 x 4501, veličine 25 MB, snimljen Vebovom NIRCam možete preuzeti ovde.

Prezueto sa: https://www.esa.int/Science_Exploration/Space_Science/Webb/Webb_captures_dying_star_s_final_performance_in_fine_detail