Astronautika: istorija

Osvajanje svemira predstavlja jedno od najvećih dostignuća ljudske civilizacije – svedočanstvo naše neumornosti, naučne izvrsnosti i želje da istražimo nepoznato. No, put ka zvezdama nije bio bez žrtava. Iza svakog uspešnog lansiranja, svake orbitalne misije i svakog koraka na Mesecu stoje hrabri ljudi koji su rizikovali – a neki i izgubili – svoje živote kako bi proširili granice ljudskog znanja.

Od prvih dana svemirske ere do danas, svetski svemirski programi beležili su tragedije koje su potresale javnost i promenile način na koji razmišljamo o bezbednosti u svemiru. Ove nesreće dogodile su se kako u letu, daleko iznad Zemljine atmosfere, tako i na zemlji tokom testiranja, simulacija i lansiranja.

Globalna statistika: Koliko života je koštalo osvajanje kosmosa?

Do 2025. godine, tri vodeće svemirske sile – Sjedinjene Američke Države, Rusija (uključujući bivši Sovjetski Savez) i Kina – zabeležile su ukupno 19 smrtnih slučajeva tokom aktivnih misija u letu. Ova brojka ne uključuje desetine, možda i stotine dodatnih gubitaka koji su se dogodili tokom testiranja, treninga i priprema na zemlji.

Važno je napomenuti da se većina ovih tragedija dogodila u ranim fazama razvoja svemirskih programa, tokom 1960-ih i 1970-ih godina, kada su tehnologije bile manje pouzdane, a protokoli bezbednosti još uvek u razvoju. Današnje misije, zahvaljujući decenijama iskustva i tehnološkog napretka, daleko su bezbednije – ali rizik nikada nije potpuno eliminisan.

Tabela poređenja gubitaka

Ključne tragedije

Tragedije u letu

Soyuz 11 (1971.) – Jedini smrtni slučaj koji se dogodio iznad Kármánove linije (100 km nadmorske visine, zvanične granice svemira): Kosmonaut Georgij Dobroljubov, Viktor Pacajev i Vladislav Volkov izgubili su živote zbog iznenadne dekompresije kabine tokom povratka sa prve orbitalne svemirske stanice Saljut 1. Ovaj incident doveo je do kompletne redizajna Soyuz kapsula i uvođenja obaveznih svemirskih odela tokom lansiranja i sletanja.

Challenger (1986.) – Jedna od najpoznatijih svemirskih tragedija dogodila se kada je Space Shuttle Challenger eksplodirao samo 73 sekunde nakon poletanja. Sedmoro članova posade, uključujući učiteljicu Christu McAuliffe, prvu civilnu učesnicu programa, poginuli su zbog kvara na O-prstenu u uslovima niskih temperatura. Ova nesreća zaustavila je Shuttle program na više od dve godine.

Columbia (2003.) – Tokom ponovnog ulaska u atmosferu, Space Shuttle Columbia se raspao iznad Teksasa, ubivši sedmoro astronauta. Uzrok je bila oštećena termoizolacija na krilima šatla, nastala tokom lansiranja kada je komad pene udario ivicu krila. Ova tragedija označila je početak kraja programa Space Shuttle.

Soyuz 1 (1967.) – Kosmonaut Vladimir Komarov postao je prva osoba koja je poginula tokom svemirske misije kada se padobran njegove kapsule nije otvorio prilikom spuštanja. Misija je bila opterećena brojnim tehničkim problemima još od starta.

Tragedije na zemlji

Apollo 1 (1967.) – Tokom rutinske simulacije lansiranja, požar je izbio u komandnom modulu Apollo 1 na lansirnoj rampi. Astronauti Gus Grissom, Ed White i Roger Chaffee izgubili su živote u atmosferi čistog kiseonika koja je omogućila da se vatra brzo proširi. Ova tragedija pokrenula je temeljnu reviziju dizajna Apollo kapsula i protokola bezbednosti.

Eksplozija Ned1 rakete (1960.) – Jedan od najmračnijih trenutaka sovjetskog svemirskog programa dogodio se kada je raketa R-16 (poznata i kao "Nedelin katastrofa" po maršalu Mitrofanu Nedelinu) eksplodirala na lansirnoj rampi u Bajkonuru. Više desetina inženjera, tehničara i vojnog osoblja – prema nekim procenama između 54 i 126 ljudi – poginulo je u plamenu. Sovjeti su ovaj incident decenijama držali u tajnosti.

Long March 3B katastrofa (1996.) – Kineska raketa Long March 3B skrenula je sa kursa odmah nakon lansiranja i pala na obližnje selo Xichang, prouzrokujući eksploziju koja je službeno usmrtila 6 ljudi, mada neki izvori tvrde da je broj žrtava bio znatno veći. Ovo je najveća tragedija kineskog svemirskog programa, iako se nije dogodila tokom misije sa posadom.

Kineski svemirski program: Izuzetak bez gubitaka u orbiti

Kina predstavlja jedinstvenu priču u istoriji ljudskih svemirskih letova. Od prvog lansiranja astronauta Yang Liweia 2003. godine na misiji Shenzhou 5, kineski program nije zabeležio nijedan smrtni slučaj tokom aktivnih misija. Ova impresivna statistika pripisuje se nekoliko faktora:

• -Učenje na greškama drugih– Kina je počela sa ljudskim misijama četiri decenije nakon SAD i SSSR, imajući priliku da uči iz njihovih tragedija
• -Postepeni, metodičan pristup– Kinezi su lansirali samo oko 12 misija sa posadom do 2025., daleko manje od stotina američkih i ruskih letova
• -Modernije tehnologije– Kineski svemirski brod Shenzhou razvijen je koristeći znanje iz 21. veka

Ovih dana smo videli, kako je precizno je napisao Marino Tumpić, da je Kina demonstrirala studioznost i organizaciju kakvu do sada nismo vidjeli niti od jedne svemirske agencije. Riješiti ovakav neplanirani događaj (pročitajte <a href=https://astronomija.org.rs/misije/18386-kinezi-hitno-lansirali-svemirski-brod-u-orbitu>OVDE</a>) u svega dva tjedna, pri tome poštujući sve tehničko-organizacijske i sigurnosne protokole (i da to) svrstava ovaj događaj u glavni ovogodišnji čin pilotiranih letova u svemir! 

Ipak, kineski program nije bez rizika. Takođe, kineski pristup transparentnosti je često kritikovan, pa je moguće da nisu svi incidenti javno objavljeni.

Napredak u bezbednosti: Od tragedija ka sigurnijim misijama

Uprkos bolnoj istoriji, statistika jasno pokazuje napredak. Dok su 1960-e i 1970-e bile obeležene čestim nesrećama, moderne misije su drastično bezbednije:

• -Poboljšan dizajn kapsula– Savremeni svemirski brodovi imaju višestruke backup sisteme i mogućnosti brzog spasavanja
• -Strožiji protokoli– Svaka tragedija dovela je do detaljnih istraga i implementacije novih bezbednosnih mera
• -Bolje materijale– Napredak u nauci o materijalima omogućio je otpornije strukture i zaštitu
• -Kompjuterske simulacije– Moderne tehnologije omogućavaju testiranje u virtuelnim okruženjima pre stvarnih misija

Program SpaceX, na primer, do 2025. godine realizovao je više od 20 misija sa posadom bez jedinog smrtnog slučaja, zahvaljujući modernim tehnologijama i rigoroznim testiranjima.

Tiangong stanica: Simbol novog doba

Kineska orbitalna stanica Tiangong (Nebeska palata), operativna od 2021. godine, predstavlja novi uspeh u osvajanju svemira sa poboljšanim bezbednosnim standardima. Stanica je domaćin stalnoj smeni astronauta koji sprovode naučna istraživanja, pokazujući da je dugoročno boravište u svemiru moguće uz adekvatan nivo bezbednosti.

Sećanje i posvećenost

Svaki od ovih gubitaka – bilo u svemiru ili na zemlji – predstavlja tragediju koja je pogodila porodice, kolege i čitave nacije. Ali ove žrtve nisu bile uzaludne. Svaka nesreća učinila je svemirske letove bezbednijim za one koji su došli posle.

Dok nastavljamo da istražujemo svemir – sa planovima za povratak na Mesec, misijama ka Marsu i dalje – nosiomo sa sobom lekcije naučene kroz ove gubitke. Oni nas podsećaju da, koliko god bili hrabri i predani, moramo ostati ponizni pred izazovima koje postavlja svemir, i uvek stavljati bezbednost na prvo mesto.

Imena poput Grissoma, Whitea, Chaffeeja, Komarova, Nedelina, posada Challengera i Columbije, i svih drugih koji su dali svoje živote, zauvek će biti upisana u istoriju kao pioniri koji su žrtvovali sve kako bi čovečanstvo moglo da dosegne zvezde.

Ovaj članak je posvećen sećanju na sve astronaute, kosmonaute, taikonaute, inženjere i tehničare koji su izgubili živote u potrazi za svemirskom ekspanzijom čovečanstva.