Astronautika: misije

Misije

Da li će stara sovjetska sonda za istraživanje Venere pasti na Zemlju?

sv4

Poslednjih dana se mnogo govori o mogućnosti da stari satelit 'Kosmos-482' zađe u Zemljinu atmosferu, događaj koji, uopšteno, nije posebno zanimljiv jer se takve stvari redovno događaju. No zanimljivo je da je 'Kosmos 482' zapravo stara kosmička sonda lansirana još 31. marta 1972. Posle lansiranja, sonda '3V №671' – takođe nezvanično poznata i kao 'V72 №671' – uspešno je stigla u orbitu, ali raketa 'Molnija-M' (8K78M) nije uspela da pošalje brod ka Veneri zbog kvara IV stepena (radio je samo 125 sekundi), tako da je sonda ostala nasukana u vrlo eliptičnoj orbiti oko Zemlje. Sledeći uobičajenu praksu tog vremena, sovjetske vlasti su mu dodelile broj iz serije 'Kosmos' ne bi li sakrili neuspeh, iako su zapadni stručnjaci vrlo brzo provalili da se radi o letilici iz serije 'Venera'.

Mala Zemlja, drugi putnik broda Dragon

LE4

U kapsuli Dragon (brod kompanije SpaceX) koja je u okviru završnog testa odletela 3. marta na Svemirsku stanicu nalazio se astronaut robot Ripley (nazvan po glavnom liku filma Alien), a koji je imao zadatak da prati uslove za život na brodu kako bi se oni što bolje sagledali za budući let žive posade. To je već po sebi simpatičan i, naravno vrlo koristan, putnik. Ali, pored Ripleya u kapsuli se nalazio još jedan putnik koji je na prečac osvojio i posadu Svemirske stanice i sve one na Zemlji koji prate svemirske letove.

Dragon na putu do Svemirske stanice

spacex crew dragon demo 1

Noćas u 2 sata i 49 minuta po istočnoamerkčkom vremenu (8 sati i 49 minuta po našem) sa Nasinog lansirnog centra Kenedi na Floridi poletela je raketa nosač Falkon 9 noseći sa sobom kapsulu Dragon. Cilj ovog leta je Međunarodna svemirska stanica, a sama misija treba da pokaže da li će Amerika konačno moći da svoje astronaute u svemir šalje sopstvenim vasionskim brodovima. Treba naglasiti da je ovo još uvek samo test let. Dragon u sebi ne nosi živu posadu, već velik broj senzora koji prate svaki segment leta.

Zemaljski rover pomaže u traganju za životom na Marsu

atacamarover 1Približava se vreme lansiranja rovera Mars 2020, pa je sve više vesti o njegovim budućim istraživanjima. Kako smo već pisalimisija treba da krene put Marsa 17. jula ove godine i da se spusti u krater Jezero na Marsu 18. februara 2021. godine, naravno, ako sve prođe po planu.

Odiseja 'Hayabuse 2' pri uzimanju uzoraka sa asteroida Ryugu

r31

Na slici vidimo senku kosmičke sonde na površini obližnjeg asteroida. Ako se zagledamo, odmah ispod sonde videćemo tamnu zonu: to je otisak koji je sonda ostavila prilikom sletanja na asteroid kako bi uzela uzorak. Japanci su to još jednom uspeli. 21. februara 2019. u 23:30 po našem sonda je ušla u istoriju vrlo precizno sletevši na asteroid (162173) Ryugu i pokupivši malo prašine koja će, uz malo sreće, biti krajem 2020. analizirana na Zemlji. 'Hayabusa 2' je druga sonda u istoriji kosmičkog istraživanja koja je ostvarila ovakav zadatak nakon što je njen prethodnik 'Hayabusa' uradio isto na asteroidu Itokawa prošle decenije.

 

tranzit logo


leksikon 190


 

stranica posmatraci2019


 

CURRENT MOON


tvastronomija18