Astronautika: misije

Misije

Amerika šalje ljude na Mesec 2024?

Entering a Lunar Outpost

Pisali smo već da Nasa ima plan da sledeće decenije pošalje ljudsku posadu na Mesec. Novo u ovom naumu je da je Nasa dobila nalog za ubrzano pristupanje ovom poslu. Naime, potpredsednik SAD Mike Pence je prošlog meseca naložio Nasi da isporuči astronaute na Mesec čak četiri godine ranije nego što je to bilo prethodno planirano, tj. da već do 2024. ponovi svoj podvig od pre pola veka i na Mesecu ustanovi svoj bazu sa ljudskom posadom.

Izraelska lunarna letelica ušla u orbitu oko Meseca

spaceil lander PROMO2Beresheet, mali izraelski svemirski brod, koji je kao sekundarni tovar bio ukrcan na raketu Falkon 9, i zatim pušten da leti ka Mesecu, ušao je 4. aprila u orbitu našeg prirodnog satelita. Za nedelju dana, 11. aprila, on će pokušati da se lagano i bezbedno spusti na površinu Meseca, čime će, ako taj manevar bude uspešan, Izrael postati četvrta zemlja u svetu koja je spustila operativnu svemirsku letelicu na površinu Meseca.

 

Šta očekivati od pravljenja rupe na asteroidu Ryugu

r15

Ako ste uživali u drami japanske sonde tokom prikupljanja uzoraka, pripremite se za još veći vatromet. Letilica će uskoro lansirati jednu kutiju napunjenu eksplozivom koja će detonirati u kosmosu, ispaliti bakarnu ploču u Rjugu i stvoriti krater širok oko 10 metara. To se očekuje 5. aprila u 02:36. Evo šta možemo da očekujemo.

'Triton Hooper': nuklearna sonda za istraživanje najvećeg Neptunovog satelita

t1

Da li bi smo mogli da istražimo zaleđene svetove solarnog sistema uz pomoć sondi koje bi skakutale po površini opremljene radioizotopskim generatorima? Pre četiri godine pisao sam o zanimljivim predlozimamisija koje je predložila napredna i inovativna grupa (NIAC) iz Nase. koncept je vrlo sugestivan: upotrebiti toplotu koju stvara RTG za zagrevanje leda na površini te stvoriti mlaz gasa koji bi omogućio sondi da poleti do suborbitne trajektorije. Interesantna stvar u vezi ove varijante nuklearnog pogona je u tome što će za razliku od tradicionalnih nuklearnih termalnih motora, umesto nuklearnog reaktora biti korišćen RTG. RTG-ovi predstavljaju vrlo sigurnu tehnologiju, proverenu u prethodnim decenijama. Uz to, površinski led bi bio korišćen kao gorivo, što bi značajno uticalo na smanjenje težine letilice.

Trenutni lokator kosmičkih letilica

l1Kada sam poslednji put objavio ovakav tekst, u njemu se pojavljivao i rover 'Opportunity'. Na sveopštu žalost, njega više nema. Blizanci 'MarCO' su takođe prestali da komuniciraju sa Zemljom – nakon što su postali najdalji ikad SmallSats koji su to radili. Međutim, Sunčev sistem je i dalje dobro posećeno mesto, uprkos ovih par gubitaka...

Keplerov kosmički časovnik

k6

NASA je 2009. lansirala kosmički teleskop prečnika 0,95 m sa jednim ciljem – otkrivanje vansolarnih planeta veličine Zemlje u komšijskoj zoni Mlečnog puta. Pregledavši 530.506 zvezda, misija je prošle godine okončana, jer su tragovi degradacije letilice postali sve veći. Misija je koštala $20 miliona godišnje.

Prvo putovanje 'ExoMarsa 2020'

em9

19. marta, ruska kompanija НПО'Лавочкин'poslala je sletni stepen sonde 'ExoMars 2020'u Italiju. Ova ceremonija označava prvi korak u montaži i integraciji sonde koja bi trebalo da poleti 25. jula 2020. uz pomoć ruske rakete 'Протон-M/Бриз-M''ExoMars 2020'je zajednačka misija ESA i Роскосмоса. Ovaj stepen predstavlja vitalni elemenat misije, jer će biti odgovoran za postavljanje rovera 'Rosalinda Frenklin'na Marsovu površinu. Stepen je krštan kao 'Казачок'– mali Kozak – u čast slavne ruske igre. Setimo se da će sonda 'ExoMars 2020'imati ukupnu masu od 2900 kg i sadržaće dva glavna elementa: krstareći stepen ili CM (Carrier Module) od 900 kg, i sletni modul ili DM (Descent Module) od 200 kg. 

Neotkrivene misterije Ultime Tule, drevnog planetezimala

ut7

1. januara 2019, sonda 'New Horizons' je izvela najudaljeniji prolet pored nekog objekta solarnog sistema. Protagonista je bio 2014 MU69, objekat koji nezvanično zovemo – na užas Međunarodne astronomske unije – Ultima Thule. Ispostavilo se da je MU69kontaktni binarac dužine 35 km, sastavljen od dva objekta spojena uskim 'vratom': većeg koji je kršten kao Ultima, i manje Thule. Oblik je privukao pažnju naučnika, iako su mnoge komete i asteroidi nastali kao spoj dva nezavisna objekta. Ali ono što je ovaj binarac svrstalo u rang senzacije to je da su ova dva tela – a naročito Ultima – potpuno pljosnata. Niko nije mogao da zamisli da jedan Kajperov objekat može da izgleda kao dva spojena keksa. Ravnozemljaši slave...

 
 leksikon 190


stranica posmatraci2019

CURRENT MOON


tvastronomija18