Život

Ko je najveći na Zemlji?

b1

Who Is the Largest on Earth?

Bilo je vreme kada su na Zemlji živela ogromna bića, mnogo veća od današnjih. Danas je od svih životinja najveći plavi kit koji može da naraste do 27 metara, a to je skoro kao košarkaški teren koji je dug 29 metara. Međutim u prošlosti neki džinovi su imali i skoro 40 metara u dužinu. Kao neki veliki avion. Ali, ako zađete u prirodu, kao što to rade istraživači iznenadiće vas neka zbilja ogromna bića. Veća od svih koje smo pomenuli.

 

Ekstremofili: Podela - u odnosu na pH vrednost

20101017 175758 Bacilli

3. Podela ekstremofilnih organizama

3.2. U odnosu na pH vrednost

Optimalno rastu pri kiselim vrednostima sredine gde se pH kreće oko 0. Nastanjuju kisele hidrotermalne izvore i vrela, a uveliko su u primeni u ljudskoj ishrani (jogurt obogaćen acidobakterijama koje potpomažu varenje i uništavaju...

 

Ekstremofili: Podela - u odnosu na temperaturu

bakterijice

3. Podela ekstremofilnih organizama

3.1. U odnosu na temperaturu

Psihrofili – vrsta ekstremofilnih organizama koji uspevaju na neuobičajeno niskim temperaturama. Dele se u dve grupe: klasične psihrofile psihrotrofe. Klasični psihrofili imaju optimalnu temperaturu rasta na 15°C ili nižoj i ne mogu da rastu u klimatskim uslovima gde podeok na termometru prelazi 20°C. Moguda žive na temperaturi od 0°C i pronađeni su u velikom broju na hladnim mestima kao što je Antarktik i ledene dubine okeana.

 

Jupiter štiti Evropu od kosmičkih zraka

EuropaCutawayJupiterova satelit Evropa decenijama je izazov za astrobiologe. Taj satelit ispod debele ledene kore ima ogroman okean tečne vode. Kažu planetolozi da po količini vode Evropa nadmašuje Zemlju, a naše iskustvo nam govori: gde ima vode, ima i života. Ili bi bar život mogao da postoji. Ili je bar postojao. A sve to treba ispitati i planetolozi, astrobiolozi i drugi naučnici plediraju da se na Evropu pošalje svemirska misija.

Ekstremofili – Kiseonik

kiseonik

2.4.3. Kiseonik

Iako su se naša shvatanja o sledu događaja u evoluciji primitivnih oblika života veoma promenila u poslednjih 50 godina, danas se uglavnom svi naučnici slažu da su prvi živi organizmi verovatno veoma ličili na današnje fermentativne bakterije. 

 

Ekstremofili – Radijacija

radijacija

2.4.2. Radijacija (zračenje)

Radijacija je još jedan stresni faktor koji utiče na životnu sredinu. Radijacija iz ranga ultraljubičastog zračenja i jonizujućeg zračenja kraćih talasnih dužina su od velike važnosti, pošto dovode do oštećenja ćelija. Ona je potencijalni istrebljivač života. Međutim, ćelije mogu da je prežive sa određenom verovatnoćom, a mnogi organizmi su čak stekli nekoliko mehanizama za zaštitu od radijacije.

 

Ekstremofili – Pritisak

vze

2.4.1. Pritisak

Hidrostatički pritisak je takođe jedan od faktora sredine koji veoma utiče na život na Zemlji. Kao što vazi i za ostale uslove okruženja, i za pritisak su određeni optimalni parametri za rast svakog organizma kao i za njegovu enzimsku aktivnost. Često osetljivost na promenu pritiska ide zajedno sa nekim drugim faktorom. Na primer, dokazano je da je E. Colli mnogo osetljivija na pritisak pri suboptimalnim temperaturama.

 

Ekstremofili – Zasićenost vodom

water bears

2.3. Zasićenost vodom 

U ovu grupu faktora životne sredine spada nekoliko vrsta okruženja, koja su sva vezana za smanjenu količinu vode ili potpuni nedostatak iste. Ranije je rečeno da svi organizmi koji nastanjuju našu planetu bar u jednoj fazi svog života moraju da budu u dodiru sa vodom, pa se potpuni nedostatak ovde odnosi samo na određene faze u razvoju nekog organizma, u kome on u toku dužeg vremenskog perioda uopšte ne dolazi u kontakt sa vodom u bilo kom obliku.

 

Potkategorije

 

tranzit logo


leksikon 190


 

stranica posmatraci2019


 

CURRENT MOON


tvastronomija18