Život

Sudari Zemlje sa asteroidima i kometama (5)

 

rizici

Jedan od načina da se prikaže rizik jeste da se za svaku individuu prikaže godišnja šansa od smrti usled udara SNO. Godišnja verovatnoća sa smrtnim ishodom je proizvod a) verovatnoće da se udar dogodi i b) verovatnoće da se takav događaj odrazi na smrt bilo koje jedinke.

Sudari Zemlje sa asteroidima i kometama (4)

kometa

Ako su ova predviđanja o udaru tačna, onda su šanse za asteroidnu katastrofu u bliskoj budućnosti – mada male – veće od mnogih pretnji po naše živote od mnogih koje naše društvo danas uzima vrlo ozbiljno. U cilju diskusije, uzeli smo procenu da se takvi globalno katastrofalni sudaru dešavaju jednom na svakih 500.000 godina. Treba stalno imati na umu da učestalost možda može da bude i veća od toga, mada verovatno ne uvećana više od faktora dva. Učestalost može biti i umanjena za faktor deset.

Evolucija, kreacionizam i pogled na svet (3)

drvoU tri nastavka objavljujemo članak "Evolucija, kreacionizam i pogled na svet" evolucionog biologa. dr. Alekseja Tarasjeva. Rad je prethodno bio objavljen u zborniku radova “Epistemološki problem u nauci”, 2004. Institut za kriminološka i sociološka istraživanja.


III DEO (od 3)

Zastupnici “naučnog” kreacionizma često pokušavaju da se u predstavljanju javnosti predstave kao zastupnici svih onih čija su religiozna uverenja navodno ugrožena od strane evolucione teorije. Ovakav odnos između evolucione biologije i religije koji, u cilju lakšeg napada na biologiju, zagovaraju američki fundamentalisti u velikoj meri liče na tvrdnje koje su agitpropovi koristili u ideološkom obračunu sa religijom tvrdnje da je evoluciona teorija apsolutno nespojiva sa bilo kakvim religioznim pogledom na svet.

Evolucija, kreacionizam i pogled na svet (2)

drvoU tri nastavka objavljujemo članak "Evolucija, kreacionizam i pogled na svet" evolucionog biologa. dr. Alekseja Tarasjeva. Rad je prethodno bio objavljen u zborniku radova “Epistemološki problem u nauci”, 2004. Institut za kriminološka i sociološka istraživanja.


II DEO (od 3)

U svojim napadima na evolucionu biologiju “naučni” kreacionisti pokušavaju da stvore utisak da je to jedna čista spekulacija, pri tome još i ideološki motivisana, potpuno odvojena od ostalog dela biologije, ostalih nauka i velikih doprinosa nauke društvu. U takvom pristupu potpuno se prenebregava činjenica o centralnom i integrativnom mestu evolucione biologije u sistemu savremenih bioloških nauka, njeni teorijski* i metodološki** doprinosi drugim naukama, kao i veliki doprinosi u oblasti primenjene biologije.

Evolucija, kreacionizam i pogled na svet

drvoU tri nastavka objavljujemo članak "Evolucija, kreacionizam i pogled na svet" evolucionog biologa. dr. Alekseja Tarasjeva. Rad je prethodno bio objavljen u zborniku radova “Epistemološki problem u nauci”, 2004. Institut za kriminološka i sociološka istraživanja.


Među tekstovima i istupima na temu evolucije živog sveta mogu se naći i tvrdnje da je evolucija “samo jedna teorija” koja nije dokazana i o kojoj među biolozima navodno postoje brojna neslaganja. Tvrdi se i da je “darvinizam mrtav”, daje evolucija “teorija u krizi”, mada se, eto, u školama predaje kao “činjenica”. Često se zatim iznosi teza da zapravo postoje dva modela: evolucioni i kreacionistički (koga njegovi zagovornici obično označavaju kao “naučni kreacionizam”, a u poslednje vreme i kao “inteligentni dizajn”).

Sudari Zemlje sa asteroidima i kometama (3)

253 mathilde

GRANIČNA VREDNOST ZA VELIČINU OBJEKTA koji bi izazvao jednu ili sve gore navedene efekte zapravo tačno poznata. Geohemijski i paleontološki dokazi pokazuju da je pre 65 miliona godina jedan udarac (ili možda više njih na malom prostoru) NEO od 10 km izazvao istrebljenje oko polovine vrsta živih bića na Zemlji (Sharpton i Ward, 1990). Taj takozvani K–T sudar je oslobodio energiju od oko 100 megatona. Takvo istrebljenje živog sveta se nekoliko puta ponavljalo u nekoliko prošlih stotina miliona godina i veruje se, mada nije još provereno, da su za mnoge od njih odrovorni upravo ovakvi sudari. Iz astronomskih i geoloških podataka znamo da su sudari sa telima od 5 km i većima mogući jednom na svakih 10 do 30 miliona godina.

Sudari Zemlje sa asteroidima i kometama (2)

meteorit trag

Mali objekti, kakvi su obični meteori, utroše svoju energiju u gornjim slojevima atmosfere i nemaju nikakvog direktnog uticaja na tlo ispod njih. Jedino u slučaju kada je projektil veći od 10 m, počinje da bude pretnja za ljude. U zavisnosti od veličine ili kinetičke energije koju poseduju, rizike možemo podeliti u tri kategorije:

Sudari Zemlje sa asteroidima i kometama

sacesudar

U burnoj istoriji, Zemlja se mnogo puta sudarila sa nekim asteroidom ili kometom. Manji delići neprestano pogađaju gornje slojeve Zemljine atmosfere, gde se usled trenja pretvaraju u paru (najčešće su veličine graška i teže oko grama); svake noći meteori se mogu videti na vedrom nebu. Hiljade meteorita...

Potkategorije

 leksikon 190 
akl18 baner


stranica posmatraci

CURRENT MOON


tvastronomija18

Facebook